zvezdano nebo

MAMA-'ON LINE'... ehhh... :)

lana52 | 06 Oktobar, 2020 10:48

Uzeh stare fotografije da pokazem prijateljici I nadjoh jednu iz mog

Novozelandskog zivota koja poce ponovo da mi budi razne uspomene….Ima

tu i radosti i sete...U to vreme sam bila razvedena, delila starateljstvo nad

svojim maloletnim detetom, tako da je moj sin bio cas ‘amo’ kod mame, cas

‘tamo’ kod tate I macehe...Kod svakog je imao svoju cetkicu za zube i sve sto mu treba...

U to vreme sam se iscrpljivala izradom postdiplomskih studija i radom na par part-time poslova... U to vreme sam upoznala jednog Kevina i desila nam se ta 'filmska-fatalna' ljubav koja nam je oboma osim mnogo lepih tremutaka donela i mnogo nesanice... U to vreme nikada nocu nisam spavala duze od tri sata, ne zbog pomenute 'nesanice', vec zbog hiljade obaveza.... Ali sam nekako uspela da prevazidjem mnoge prepreke, da se zaposlim u svojoj profesorskoj struci... Sve vreme sam brinula o sinu, odrzavsi dobre odnose sa novom porodicom njegovog tate, njegovom malom 'polubratu' sam kupovala pokloncice, sa macehom sam rucavala i pila kafu u zelji da moje dete raste u atmosferi mira i prijateljstva, da ne oseti bilo kakvu netrpeljivost… U toku skoro decenijskog boravka na Zelandu promenila sam bukvalno 14 adresa stanovanja I uvek sam za sve ljude oko sebe, ukljucujuci i dosta 'nestasne' ucenike' u velikim (po cetrdesetak ucenika) multinacionalnim odeljenjima kojima sam predavala imala empatiju, osmeh, dobru nameru…Sa kolegama ‘iz celog sveta’ imala sam uglavnom formalnu, ali dobru I uspesnu komunikaciju…. U situacijama kada se moralo birati ko ce vise biti povredjen necim ja ili osobe koje volim, birala sam da 'tezi deo' ponesem ja.... I sada eto najavih da se moj tridesetogodisnji sin vencava u Australiji gde vec dugo posle zavrsene tamosnje Kriminoloske akademije zivi i radi.... Kad u nekoj 'svojoj sredini' kazete neku lepu vest uglavnom ljudi dobronamerno cestitaju... .. Tako je bilo ovih dana i kod mene, ali me je jedna opaska malo iznenadila ….necu da kazem ‘dirnula’ jer mene odavno skoro nisa ne ‘dira’….I tu opasku je izrekla bas jedna obrazovana, prijatna, lepa, meni draga koleginica, cija je struka engleski jezik i koja je imala srecu da se, sto kazu nasi stari 'lepo uda' i bude egzistencijalno 'ususkana', tako da joj je dugo vremena kada je zivela koje-kuda kao 'porodicna pratnja' supruga jedina briga bila da se brine o svojoj, stvarno izuzetnoj i prelepoj cerki-jedinici koja se trenutno obrazuje na strani....Pomenuta koleginica 'apropo' moje price o zenidbi mog sina uz dobronamerne cestitke rece: 'Lako je tebi kad si mama'na daljinu' ili mama-'on line'... Kulturno sam zahvalila na iskrenim cestitkama i nisam rekla ono sto sam pomislila: 'Pa eto u ovo vreme savremene tehnologije ima i 'on line' projekata veoma uspesnih... A ima I ona anglosaksonska poslovica: “'Never judge someone until you've walked a mile in his shoes.” (Ne sudi o nekome dok ne prodjes ,milju’ u “negovim cipelama’…” ) Sto ljudi, sto cudi... Ja cesto isticem da

mnogo volim ljude i SVE im prastam, pa i sva njihova 'nesavrsentstva'…Ali

treba u nekim situacijama biti pravi 'diplomata' i paziti na izgovorene reci, narocito ako one zadiru u nesto najsuptilnije u coveku kao sto su ljubav, materinstvo i sl. Ali, ko sam ja da bilo kome sudim...Svako mora sam svoj 'krst' da nosi na Golgotu, a zivot je dug i pokaze kad-tad mnoge stvari u pravom obliku i otkrije mnoge istine....