zvezdano nebo

KOLIKO 'ZIMOGROZLJIVIH' MUSKARACA... :)

lana52 | 06 Oktobar, 2020 20:07

Lepo I suncano danasnje po podne u mom komsiluku-na Zemunskom keju….S’ obzirom da sam bila vec zavrsila poslovne obaveze sedim na jednom splavu I cekam drugaricu Iz rodnog grada koja je po dogovoru trebala da dodje da se vidimo I procaskamo, kao I obicno uz kafu… NJe nesto nema…Sedim I cekam…Posmatram prelepi Dunav I labudove, male barke u daljini I naravno nebo puno onih lepih, svetlih ‘oblaka’ koji mi na NJEGA lice…U meni je mirno, harmonicno, vise nemam dileme, iako ga poznajem petnaestak godina, cini mi se da ga poznajem vec 100 godina I potpuno mu verujem u svemu…Znam da je od ‘dobrog stofa’…Mogu da se prepustim zivotnom fluidu, pa kako bude…Listam neki ‘zenski casopis’, slikam Dunav I kao zakleti ‘antialkoholicar’ pijuckam nesto bezalkoholno…Nemam dioptrije, tako da slabo razaznajem likove osoba u okolini, a iskreno me I ne zanimaju…Samo me jedna osoba zanima koja nije na ovom splavu, a znam u ovo vreme I gde je… Pomenuta drugarica se javlja telefonom da je na zalost sprecena da dodje… Odmah posle njenog poziva zbog oslabele baterije, telefon mi se iskljucuje…U redu je, videcemo se moja drugarica I ja drugi put, ostajem da jos malo ‘sanjarim’ pored vode u stilu balade: “I am a woman in love…”Pokusavam da dozovem konobara da mi donese racun, ali me on ocigledno propisano maskiran i prezaposljen ne vidi, pa prilazim kasi I placam…Primecujem da se sprema malo nevreme I odlucim zbog cipela od ‘prevrnute koze’ da pozurim, tj. potrcim da bih stigla kuci ‘pre kise’…Pretrcavam ‘pantonski most’ koji povezuje pomenuti splav sa obalom I primecujem da za mnom istim mosticem skoro trci nabildovani muskarac proredjene plavo-smedje kose, u rozikastoj kosulji sa kratkim rukavima…Ja skidam svoj dzempercic kada me na uskom prostoru mostica on pretice I kazem: ‘Izvinite gospodine, moram da pozurim pre kise, a kao bivsa atleticarka trebam prostora…’ On se I dalje u zurbi malo pomeri I promrmlja: ‘a ja po jaknu, hladno mi je…’ Presecam setaliste tog dela Zemunskog keja I preskacuci ogradicu preko trave stizem do ulice primetivsi bus 88 koji se ovde priblizava svojoj poslednjoj stanici…Nabildovani tip sa ne bas simpaticnim izrazom lica preskace istu ogradicu, zuri I sam preko trave I ode do obliznjih kola, nisam bas poznavalac tipova kola, ali cini mi se da je nesto nalik na crnu oktaviju za zasencenim staklima gde se nazire neka prilika za volanom…Otvara vrata od kola, uzima jaknu, ali je ne oblaci I u tom trenutku razmenismo kratke-ostre poglede: on nesto pocrveneo kao da je u necemu ‘razotkriven’, ja zbunjena, zasto je rekao da mu je hladno, a nije obukao jaknu… Pomislih dobro bi mi dosao analiticki um mog sina-policijskog inspektora, ali I bez njega ja se dobro snalazim…I pomenuti (ne) simpaticni tip krete natrag ka splavu, ja se nadjoh na putu ka stanu, a vozac crnih kola I sam negde krete, meni vec popusti paznja da brinem ko gde krece, nego se vratih ‘onim oblacicima’ u glavi… Samo pomislih: ‘Cudo jedno kolko ima u Zemunu zimogrozljivih muskaraca…’ ehhh…