zvezdano nebo

'SVE JE U REDU...'

lana52 | 04 Februar, 2021 19:06

Prolecni dani u februaru… Moje oci pune sunca I stihova: ‘najlepse je kad si u necijim mislima I srcu…’

Vise verujem, vise prastam, vise volim…

Uprkos lepom vremenu I pomenute radosti opet se kao ‘stari poznanik’ pojavi seta koju donose razno-razne brige: doba korone, daljine, uzburkana masta, ulozeni trud koji nije bas urodio zeljenim ‘feedback’om, neke otkrivene tajnice, neke sitne izdajice I tako dalje I tako blize…

Ne dozvoljavam seti da preraste u tugu, pomislim na ‘posebne oci’, opet bude ‘lepo u glavi’, pomislim na sve zivotne blagodeti, pojedem omiljenu ‘cokoladicu’, pogledam romansu na tv-u sa happy-endom, stavim crveni ruz, kao prava plavusa dodam naocare da izgledam ‘intelektualnije’…Prestanem da koristim svoje ime I prezime I da recitujem vec na daleko poznatu sopstvenu biografiju, predstavljam se onako kratko: ‘Samo Lana’…Kopiram ‘srecne likove’ oko sebe pa zastajem cesto da zapertlam pertle, natocim casicu vodice, uzmem solju kafe ‘za poneti',namestim pojas na pantalonama, ‘zagladim kosu’ unazad i vrtim cuperak iste, namazem ‘niveom’ ruke, pozdravim komsinicu sa ‘give me five’ i viknem: 'Ćao' da se cuje do susedne ulice, eh radosti!-postane mi jasno zasto su I koliko srecni ljudi iz okoline koji navedene radnje I slicno cesto upraznjavaju…Oni su vec toliko intelegentni da im cak nisu ni naocare potrebne da izgledaju intelektualnije…Mora da su isto tako I ispunjeni, kao sto su umni…

‘Opet volm, opet srce lupa-luduje…’, opet SVE prastam I razumem, opet sam na krilima maste, nosi me vec poznati talas… Opet slusam Garavi Sokak: ‘Sibice su u ocima tvojim…Od tankog stakla moj je svet…Visi o paukovoj niti, pogresan korak I kule te od karata vise nece biti…’ Ponavljam: ‘Sve je u redu…’ bas kao u pesmi Bore-Corbe:

“Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jače
rekla je, nije mi ništa
i onda počela da plače…”

Riblja Corba Rekla je