zvezdano nebo

KO ĆE DA TE BRANI OD ZLA ?

lana52 | 15 Februar, 2021 11:11

U ovo korona ‘on line’ vreme hteli-ne hteli ‘vezani’ smo za racunare, internet I druga cuda moderne tehnike… Racunari nisu bili bliski generacijama mog tate Slobe koji jos pamti cuvenog prof. Kasanina koji im je sesdesetih godina u BG na Masinskom fakultetu predavao matematiku I pravio selekciju u punom amfiteatru od nekoliko stotina studenata prve godine tzv. ‘brucosa’ recima: ‘Da vas pozdravim buduci sociolozi, psiholozi, apotekari…. I po neki diplomirani masinski inzenjeru….’ smatrajuci da ce samo po neko kod njega poloziti matematiku I diplomirati u redovnom roku na tadasnjem masinskom…

Moja generacija se vec snalazila bolje, narocito mi sa PMF-a koji smo obavezno imali programiranje I izucavali programske jezike, u to vreme popularni Fortran-4, Cobol I dr.

Ja sam ‘bliski susret’ sa racunarima u svakodnevnoj upotrebi imala na Novom Zelandu gde sam u toku petogodisnjeg predavanja u njihovim srednjim skolama stalno morala da kucam neke izvestaje I tzv. ‘student reports’ o svakom pojedinacnom uceniku, kako napreduje u pojedinoj nastavnoj oblasti I dr.

Generacije mog sina su odrasle uz joysticke, play-station I sl. Na Kriminoloskoj akademiji u Australiji, skoro svaki ispit osim prakticnih vestina poput trcanja, plivanja, streljastva…. moj sin je polagao uz racunar( tu su I ispiti vth kriminala I dr.). Tako da je tim generacijama racunar ono sto su nama bile pesmarice I spomenari u kome smo upisivali one krilatice: ‘Ti me pitas koga volim, Evo da ti odgovorim, Brzo citaj velika slova, Eto tebi odgovora…’ I sl.

Generaciji danasnjih ucenika je narocito u doba korone racunar tj. pametni telefon postao najbolji, na zalost nekad I jedini drug. Skoro cuh jedan vic: ‘Sin šeta po sobi u krug I zagleda stvari…Nailazi otac I pita: ‘Sta radis, zar nemas danas tu tvoju on-line nastavu…’ Sin odgovara: ‘Imam, ali tata, danas smo na ekskurziji…’

Celu pricu o racunarima zapoceh inspirisana nekim porukama koje dobijam tokom rada na njima… Jedna od skorasnjih bila je ni smesna, ni tuzna vec groteskna, internet ‘ponuda’ za neku virusnu zastitu sa natpisom: ‘Instalirajte zastitni zid od losih momaka’. Ja ponudu ne prihvatih,(oduvek sam bila 'dobro dete' i nikad me nisu mnogo plasili 'loši momci'..., u moje vreme se zivelo i volelo u stilu pesme: '..uši da izgubim, da te poljubim...' ), a sta ce da me štiti od pomenutih-nedobronamernih iz okruzenja ne znam tacno, ali slutim…. Nemam adekvatan odgovor na pitanje: 'Ko ce da te brani od zla? ' koje se povremeno, hteli-ne hteli to da priznamo pojavi 'okolo'...Na onaj ‘old-fashion’ nacin se uzdam u nesto..., bas kako se kaze u pesmi T. Proeskog: