zvezdano nebo

VERUJ U LJUBAV...

lana52 | 01 Februar, 2021 22:30

Ziveci I radeci skoro deceniju na Novom Zelandu osim postdiplomskih studija u svojoj struci I predavanja u njihovim srednjim skolama bavila sam se I nekim drugim stvarima… Kao studentu-postdiplomcu bilo mi je dozvoljeno da radim I neke tzv. part-time poslove…O radosti…Nekoliko meseci sam radila kao krupije na rulletu I shvatila da osim ‘matematickog mozga’ koga su svi supervizori hvaliili nista nemam zajednicko sa tom atmosferom I otisla sam sa tog ‘posla’ brzo…Jedno vreme sam se oprobala u ulozi lokalnog turistickog vodica (to mi je omogucilo poznavanje ruskog jezika), ali me I to nije dugo zadrzalo…Samo tri dana sam probala da radim u jednom prestiznom centralnom kafeu gde su  imali najbolje kolace I espresso…Kao uspomena na taj kafe ostao mi je recept novozelandskog omiljenog, tako reci nacionalnog kolaca Pavlove: Vecina koja se bavi kulinarstvom zna , da je Pavlova nastala kreacijom Velingtonskog pekara koji je bio inspirisan lepršavom ruskom balerinom po imenu Pavlova….Dugo godina se vodila bitka sa Australijancima, koji su po svaku cenu hteli da prisvoje  ovaj desert kao svoj ali  su izgubili I Novi Zeland je zadrzao primat….Sastojci:

1 šolja kastor šećera

2 kašičice gustina

¼ kašičice soli

1 kašičica belog sirćeta

½ kašičice vanile 

3 do 4 belanca

Svi navedeni sastojci se izmiksaju u ciniiji… Stavi se papir za pečenje na pleh i napravi krug razmere oko 20 cm na koji će se sipati šne… Peče se u predgrejanoj rerni na 100 stepeni oko sat vremena, konvencionalno pečenje.Ako imate Fan , onda možete prvih 10 minuta to koristiti pa se ponovo vratite na konvencionalno… Izvadi se iz rerne i kad je potpuno ohladjena, namaže se šlagom i čokoladom ili se dekoriše voćem.

JEDAN OD RETKIH KOLACA KOJI SAM CAK I JA NEKOLIKO PUTA USPESNO ISPEKLA…

 

Naravno, posle svih pomenutih poslova shvatila sam da mi najvise odgovara posao u struci tj. da predajem matematiku u srednjoj skoli sto me je oko 5 godina potpuno ispunjavalo…

Prednost rada u NZ skolama je i zastupljenost sporta u svakodnevnom zivotu…Osim meni omiljenog trcanja na 800m I plivanja probala sam uz podrsku radne sredine da igram golf, tenis, da ronim…ali me na zalost nista od pomenutih novostecenih vestina nije privlacilo, kao I sa Pavlovom, nekoliko puta … I prestala sam…Uvek sam se vracala kupovnim kolacima, trcanju, poeziji I matematici…

 

Umalo da zaboravim ono glavno sto me je uvek odrzavalo u zivotu uz mnoge gore pomenute aktivnosti, a to je: LJUBAV...

I danas i  dalje  verujem u bezuslovnu ljubav bas kako pesma kaze:

 

Vjeruj u ljubav…..

 

 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

"LIFE IS GOING ON...'

lana52 | 01 Februar, 2021 15:15

Bas kako naslov gore pomenute pesme kaze: ‘Zivot se nastavlja…’ Nekada smo u pravu, nekada gresimo, nekada smo na pijadestalu, nekada se skotrljamo niz zivotnu skalinadu (‘tu se penje, tu se pada, svaka skala jedna nada..’ )

Uprkos zivotnom iskustvu, obrazovanju, intuiciji, inteligenciji zivot ume da iznenadi…Nekada shvatimo da smo prema nekome neopravdano bili nepoverljivi, da mozda neki ljudi ipak reaguju onako kako osecaju I jednostavno nas ‘razoruzaju’ svojim iskrenim ponasanjem…

Veerovatno sa godinama stize I veci oprez…Kad razmisljam profesionalno: Na pocetku svoje profesorske karijere u Prvoj kragujevackoj gimnaziji bezuslovno sam verovala ucenicima I osobama iz okruzenja I uvek sam imala lepa I pozitivna iskustva…Posle decenije bezuslovnog verovanja dolazi - odlazak na Novi Zeland I na skali od 1 do 10 vec moje poverenje pada, recimo na 7. Mozda zbog jezika, razlicite kulture I nekih zivotnih okolnosti…Dok sam oko 5 godina predavala matematiku u novozelandskim skolama cinilo mi se da u mojoj relaciji sa drugima ipak ima neke ‘zadrske’…Pomisljala sam da onda, kad veoma brzo pricaju koristeci kolokvijalni sleng mozda mi spremaju neko lukavstvo… A I na privatnom planu su se neke ‘sitne izdaje’ izdesavale…

Po povratku u Srbiju profesura u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji mi je opet podigla nivo poverenja u ljude…Svi su bili tako neposredni, dobronamerni, druzeljubivi tako da je svuda provejavao taj iskreni ‘spirit’…

Taman sam postala opet ‘svoj na svome’, a onda sam otisla odatle, opet boravila, ali krace 'na strani' i opet se vratila...Onda sam pocela da otkrivam neke cudne grupe (ali to je neka vec druga tema..)   I opet novi izazovi, nova sredina I opet promene na skali poverenja…I onda nastaje velikii oprez na svim poljima I  tu se mozda covek ogresi I o nekoga ko je iskren I razlicit…Ali, sta cemo: vazno je da zivot kako profesionalni, tako privatni uvek ide dalje…U tome je valjda I sama lepota zivljenja…Taman posaljem poruku: ‘Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze…od tada smo visi prijatelji, u glavu mi pamet uteraste..’. kad ono’medjutim’, opet preokret u stilu: ‘Kad nesto dolazi iz srca glava ga tesko zaboravlja…’ I tako u krug… A meni je poverenje u ljude uvek bilo esencijalno i u privatnim i u poslovnim relacijama...Ako nekome verujem mogu da iztolerisem bas sve, ako sumnjam u iskrenost postupanja i namera povucem se sto dalje mogu... Licno sam u svim odnosima kako profesionalnim, tako prijateljskim, emotivnim i sl. uvek bila lojalna po principu: 'bolje da ja nesto i izgubim nego neko kome verujem..'

Moj sin, koji radi u milicijskim sluzbama Australije nema dileme u proceni ljudi i situacija…Valjda je na tamosnjoj Kriminoloskoj akademiji svasta cuo, video I naucio iz oblasti ljudskog ponasanja…Ja se jos uvek kolebam.., toliko moje izucavanje psihologije, pedagogije I dr. I opet se pokolebam u proceni, I opet pocnem bezuslovno da prastam I verujem…Valjda je to zato, kako moj sin objasnjava, da ja nikada nikome nista na zao nisam ucinila, pa I u proceni drugih polazim od sebe same…Kaze mi: ‘odmakni se malo od sebe, skini te ruzicaste naaocare I pogledaj svet realnijim ocima…’…Ali je meni nekako lepo ovako…Opet slusam vise srce nego mozak…Pa, kako bude…Altruizam, bezuslovna ljubav, iskrenost, prastanje, nesebicnost moje su konstante…Tako se na trenutke, mozda I neopravdano udaljim od nekih dragih ljudi I svemir me opet spoji I priblizi njima, a zivot kao zivot, lep u svojoj raznolikosti, nadahnut lepim mislima I dobim namerama IDE DALJE…Neki su izbori mozda pravi, a neki mozda i pogresni, ali kod mene je oduvek bilo I ostalo: vazno je da su nacinjeni iz srca, bez bilo kakve ‘zadrske’ ili ne daj Boze skrivene namere, bas kako pesma iz naslova kaze:

Cecilia Krull – My Life Is Going On - 

 

“If I stay with you, if I'm choosing wrong
I don't care at all..
If I'm losing now, but I'm winning late
That's all I want…
Now we need some space, 'cause I feel for you
And I wanna change…”

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb