zvezdano nebo

' WHATEVER WIL BE, WILL BE...'

lana52 | 10 Februar, 2021 10:30

Ovih dana sam bila u kontaktu sa jednim o potencijalnih izdavača mog autobiografskog romana: ‘Zahvalnost’. Zamolio me je da napisem nesto opsirniju biografiju da bi me, kako kaze, bolje upoznao I da bi smo kasnije napravili ‘sazetak’ pomenute. O radosti, od cega da pocnem, sta ne smem da izostavim, sta mogu da ne pomenem, kako da zavrsim….Konsultovah prijateljicu koja je doktorirala knjizevnost I ona me utesi: ‘To je nesto neformalno, kasnije ce da se napravi strucna redukcija, a posto je svrha upoznavanje autora opisi svoj zivotni put sa sto vise detalja…Od svega sto napises, Boze zdravlja, kad knjiga bude objavljena, ostace 5% tvog biografskog materjala…’

Tako da ja odlucih da napisem sto opsirniji prikaz da bi mogli da izdvoje tih sto upecatljivijih 5 % ….

Pogledah zaglavlje svog romana:

ROMAN: ‘ZAHVALNOST’

AUTOR: Lana Mitrovic

1. 1. POGLAVLJE: Zivotni putevi bez pocetka I kraja I odlazak na kraj sveta do ‘zelenog raja…’

2. 2. POGLAVLJE: Putopisi iz celog sveta

3. 3. POGLAVLJE: Povratak. Duhovno sazrevanje I osvescenje.

Prethodno zaglavlje ce, uz odredjenu posvetu biti na pocetku, a sazetak biografije koju budem sada napisala doc ice na kraju…

Ko se umori citajuci pocetak, mozda I ne stigne do kraja. Ali, nikad se ne zna ima, ih I istrajnih koji izdrze do zavrsetka verujuci poslovici: ‘Konac delo krasi’.

Pa, da ne gubim vreme I pocnem jer ima dosta informacija: (Rekose mi da pisem u trecem licu sto mi je malo nelagodno, ali s’ obzirom da je to tzv. ‘draft’, probacu…)

Lana (najdrazi nadimak), rodjena pre pedesetak I nesto godina u malom gradu na brdovitom Balkanu (Kragujevcu).Kazu prijatne spoljasnosti, simpaticna, nikada ‘vamp’, oduvek inetlektualne harizme…

Od detinjstva, zahvaljujuci naporu svoje bake po ocu- Olge pokazivala odlike ‘vunderkinda’, vec u petoj godini citala cirilicu I latinicu I racunala do 1000. (Oduvek je dobro ‘racunala’, ali Bogu hvala uvek je kroz zivot isla srcem I nikada nije bila ‘proracunata’)

Osnovnu skolu: ‘Milutin Todorovic’ zavrsava kao ucenik generacije uz mnostvo nagrada pocev od recitovanja, drame, literarnih konkursa do matematickih takmicenja.

Prvu Kragujevacku Gimnaziju zavrsava kao najbolji ucenik matematickog smera uz dosta prigodnih ‘diploma’ I nagrada, pocev od Vukove diploma preko nagrada za postizanje odlicnih rezultata na matematickim I literarnim konkursima.

U toku srednjoskolskog skolovanja pohadja letnju skolu mladih matematicara u Supljoj Steni kod Avale, dobija prve nagrade na republickim-oratorskim takmicenjima (jedan od clanova ‘zirija’ kaze da je ‘poput nekoga ko dolazi iz Demostenove skole’), bavi se atletikom, ‘vodi’ gimnazijski filozofski klub I dr.

Studira matematiku na PMF-u u Kragujevcu. U toku studija, u svojoj 20. Godini se vencava sa jednim Pecom, nastavlja amaterski da se bavi atletikom, uzimajuci medalje na studentskim krosevima, pise poeziju I biva aktivni clan Knjizevnog kluba Univerziteta ‘Svetozar Markovic’ (u vreme kada su u njemu pocinjali, danas poznati srpski pesnici kao sto je Vlada Jaglicic I dr.) Bavi se tzv. ‘omladinskim’ radom… kao apsolvent obavlja funkciju sekretara omladinske univerzitetske konferencije (u vreme kada je pomenuta Univerzitetska konferencija bila osnivac lista: ‘Pogledi’). U vreme studiranja ucestvuje na Primatijadama (Strucni I sportski susreti studenata Prirodno matematickih fakulteta celog regiona pocev od Skoplja do Ljubljane…). Uz dosta aktivnosti obavlja I duznost Predsednika Kluba medjunarodnog prijateljstva koji je u to vreme brojio cetrdesetak studenata iz celog sveta koji su studirali razlicite nauke na Univerzitetu ‘Svetozar Markovic’.

Jedva, da uspe da spava 3-4 sata dnevno, ali diplomira matematiku na pomenutom PMF-u u svojoj 23. Godini kao redovni student.

Jedan od prvih profesorskih poslova dobija u svojoj-maticnoj gimnaziji gde osim predavanje matematike prirodno-matematickom I drustvenom smeru, predaje I analizu u to vreme osnovanom tzv. specijalnom matematickom odeljenju koje je cinilo petnaestak studenata celog regiona. U svojoj 25. Godini polaze strucni ispit. Kao odeljenski staresina vodi ucenike na ekskurzije, ispred strucnog aktiva vodi ucenike na republicka takmicenja iz matematike, obavlja razlicite duznosti u skoli kao aktivni clan skolskog kolegijuma. (Najlepsi deo profesionalnog zivota uz rad sa izuzetnim ucenicima I druzenje sa izuzetnim koleginicama I kolegama sa kojma ostaje u lepim prijateljskim relacijama do danasnjih dana. )

U svojoj 27. Godini radja sina Nikolu (Nikija). Tri godine kasnije, tako reci ‘nevoljno’ ostavlja svoju Kg sigurnu luku, skoro decenijski rad u svojoj, omoljenoj Gimnaziji I iskljucivo po zelji svog tadasnjeg supruga, Nikijevog oca odlazi na ‘kraj sveta’ tj. na Novi Zeland.

Novi Zeland, golgota, ucenje engleskog jezika, zavrsavanje postdiplomskih studija, polaganje za NZ nastavnicku licencu I petogodisnji rad u njihovim skolama, od kojih kao posebno iskustvo izdvaja rad u jednoj od najtradicionalnijih muskih gimnazija. Upoznavanje sa etnomatematikom I specificnostima NZ matematickog kurikuluma…Komunikacija sa ljudima iz celog sveta...

Privatni zivot na Novom Zelandu nije bas bio ‘med I mleko’... Razvod posle 12 godina braka I deljenje starateljstva nad petogodisnjim sinom sa bivsim suprugom I njegovom novom porodicom.Godine raznih izazova, nesanice, ucenja, mnogih samoodricanja, razlicitih tzv. part-time poslova pre dobijanja posla u pomenutoj struci. Poznanstvo, duboko I iskreno prijateljstvo, a zatim I ‘nevencani’ cetvorogodisnji brak sa jednim, po svemu izuzetnim Kevinom, na zalost prekinut njegovom teskom bolescu.

Jedan periodih-intevznih putovanja po svetu I obilazak skoro svih kontinenata pocev od Zelanda I Australije preko Afrike (Tunis), Azije (Singapur), Severne Amerike (San Francisko, LA, Vegas, Havaji…) do mnogih metropola Evrope( Pariz, Rim, London, Cirih, Istanbul, Madrid, Atina…. I dr.) Neka lepa letovanja u Spaniji (Ljoret de Mar, nedaleko od Barselone), Italiji (Sicilija), Grckoj (Krf..) I dr. obilazak Azurne obale (Nica, Kan, Monte Karlo…) I jos dosta razlicitih destinacija kod nas I u svetu…

Posle skoro decenijskog boravka na Zelandu, dobijanja I njihovog drzavljanstva, usavrsavanja na mnogim poljima (sluzim se sa 4 jezika) usledio je povratak u otadzbinu. Mnogo toga se promenilo, nova prilagodjavanja I novi izazovi…

Sada bih ipak pisala u prvom licu:

Cetvorogodisnji rad u najstarijoj BG privatnoj gimnaziji gde su mi svi ti dragi ljudi pruzili iskrenu ruku prijateljstva, primili toplo I srdacno I pomogli da posle toliko godina ponovo budem ‘svoj na svome’. Posle pomenutog rada u privatnoj gimnaziji odlazim na krace u Australiju I po povratku se zaposljavam u srednjoj strucnoj skoli gde sam vec petnaestak godina u dobroj-profesionalnoj saradnji sa plemenitim koleginicama I kolegama, uvek spremnim da pomognu I sa dobrodusnim ucenicima koji pokazuju kulturu ponasanja I dobro vaspitanje.

Naravno mom zivotu I radu u Beogradu je mnogo pomogao pokojni deka po majci-Voja koji mi je ostavio stan I mogucnost daljeg ‘snalazenja’ u metropoli. U medjuvremenu je u KG umrla moja draga majka Vuka koja mi je oduvek SVE cinila (zasluzna za SVE sto sam bila I jesam), a tamo je nastavio da zivi tata Sloba, pomalo tvrdoglavi intelektualac ‘sirokog dijapazona’, ali veoma plemenitog I postenog srca.

Sin Nik je u Australiji zavrsio Kriminolosku akademiju I nastavio tamo da radi u policijskim sluzbama I zivi sa sopstvenom porodicom.

Na pitanje: ‘Da li sam zadovoljna svojim proteklim I sadasnjim zivotom…’ potvrdno bih odgovorila…Naravno, uvek moze I bolje, ali kad saberem uvek ima vise ‘plusica’, nego 'minusa'… Kako se danas kaze, zdravlje je najbitnije, a onda I sve ostalo ukljucujuci ljubav koja je u mom zivotu oduvek bila I ostala sveprisutna…

Trudim se da profesionalno odgovorim svim svojim obavezama, ‘ne gledam u tudje dvoriste’, bila sam I ostala altruista koji bezuslovno voli ljude, prasta im nesavrsenosti, pomaze koliko moze, ako ne moze da pomogne bar se skloni da ne ‘smeta’…

Kao prosecno inteligentna osoba primetim I ja sto-sta, sta se radi I desava ‘okolo’, ali odcutim, ignorisem I sto bi nas narod reko ‘pravim se Tosa’…Tako je i najbolje, ostati dostojanstven, sacuvati svoj unytrasnji mir, a oduvek je bilo i bice ko sta radi, vratice se kad-tad, kao bumerang njemu samom...

Imala sam tu srecu da ocuvam neka, tako reci celozivotna prijateljstva sa dragim osobama koje su me oduvek volele I postovale cto cine I dan-danas… Iako se po mnogo cemu, na prvi pogled ucini da sam ‘dominantna osoba’, ja u sustini to nisam, ne volim I ne zelim da se namecem ljudima...ni profesionalno, ni privatno.... Drzim se one izreke: ‘Ko me voli-volece me uvek (sto se kod mene u praksi pokazalo), ko hoce realno da sagleda moje vrednosti -sagledace, ko me ne voli, zavidi, pakosti, ima 'zadnje namere'…radice to uvek I time se ne treba opterecivati po principu: ‘..nije me briga sta mislis o meni jer ja o tebi uopste ne razmisljam…’

Kao plemenita I dobronamerna osoba nisam osvetoljubiva I ne volim da ‘sudim ljudima’….Verovatno svako ima neku svoju unutrasnju ‘muku’, pa se ponekad ponasa neprimereno mojim licnim standardima…Ljude koje volim I postujem cuvam kao vremenske konstante u srcu, ali se nikada preterano ne trudim da ih na bilo koji nacin ‘zadrzavam’, ako osetim da su nam putevi divergentni, tu se drzim onoga: ‘Ako treba da te ‘zadrzavam’, necu vise da te zadrzavam…’ Cesto naglasavam da sam oduvek kako veran prijatelj, tako i lojalan poslovni partner. Nikada ne zelim nikome da naudim na bilo koji nacin, radije se distanciram po onoj Mese Selimovica: 'Gubitak se podnosi lakse nego kajanje..' tj. bolje je ako bas mora da se desi da neko nesto 'naudi' vama nego vi njemu... Naravno treba se sklanjati od svake vrste pomenutog 'naudjivanja'...

Toliko toga se u mom skromnom zivotu izdesavalo, toliko je bilo SVEGA.., ali nebeski putevi su nepredvidivi I nikada se ne moze predvideti sta ce biti, drugim recima: ‘STA CE BITI-BICE…’, bas kao u pesmi:

Que Sera Sera ~~~~~ Doris Day ~~~~ Whatever ...