zvezdano nebo

"LIFE IS GOING ON...'

lana52 | 01 Februar, 2021 15:15

Bas kako naslov gore pomenute pesme kaze: ‘Zivot se nastavlja…’ Nekada smo u pravu, nekada gresimo, nekada smo na pijadestalu, nekada se skotrljamo niz zivotnu skalinadu (‘tu se penje, tu se pada, svaka skala jedna nada..’ )

Uprkos zivotnom iskustvu, obrazovanju, intuiciji, inteligenciji zivot ume da iznenadi…Nekada shvatimo da smo prema nekome neopravdano bili nepoverljivi, da mozda neki ljudi ipak reaguju onako kako osecaju I jednostavno nas ‘razoruzaju’ svojim iskrenim ponasanjem…

Veerovatno sa godinama stize I veci oprez…Kad razmisljam profesionalno: Na pocetku svoje profesorske karijere u Prvoj kragujevackoj gimnaziji bezuslovno sam verovala ucenicima I osobama iz okruzenja I uvek sam imala lepa I pozitivna iskustva…Posle decenije bezuslovnog verovanja dolazi - odlazak na Novi Zeland I na skali od 1 do 10 vec moje poverenje pada, recimo na 7. Mozda zbog jezika, razlicite kulture I nekih zivotnih okolnosti…Dok sam oko 5 godina predavala matematiku u novozelandskim skolama cinilo mi se da u mojoj relaciji sa drugima ipak ima neke ‘zadrske’…Pomisljala sam da onda, kad veoma brzo pricaju koristeci kolokvijalni sleng mozda mi spremaju neko lukavstvo… A I na privatnom planu su se neke ‘sitne izdaje’ izdesavale…

Po povratku u Srbiju profesura u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji mi je opet podigla nivo poverenja u ljude…Svi su bili tako neposredni, dobronamerni, druzeljubivi tako da je svuda provejavao taj iskreni ‘spirit’…

Taman sam postala opet ‘svoj na svome’, a onda sam otisla odatle, opet boravila, ali krace 'na strani' i opet se vratila...Onda sam pocela da otkrivam neke cudne grupe (ali to je neka vec druga tema..) I opet novi izazovi, nova sredina I opet promene na skali poverenja…I onda nastaje velikii oprez na svim poljima I tu se mozda covek ogresi I o nekoga ko je iskren I razlicit…Ali, sta cemo: vazno je da zivot kako profesionalni, tako privatni uvek ide dalje…U tome je valjda I sama lepota zivljenja…Taman posaljem poruku: ‘Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze…od tada smo visi prijatelji, u glavu mi pamet uteraste..’. kad ono’medjutim’, opet preokret u stilu: ‘Kad nesto dolazi iz srca glava ga tesko zaboravlja…’ I tako u krug… A meni je poverenje u ljude uvek bilo esencijalno i u privatnim i u poslovnim relacijama...Ako nekome verujem mogu da iztolerisem bas sve, ako sumnjam u iskrenost postupanja i namera povucem se sto dalje mogu... Licno sam u svim odnosima kako profesionalnim, tako prijateljskim, emotivnim i sl. uvek bila lojalna po principu: 'bolje da ja nesto i izgubim nego neko kome verujem..'

Moj sin, koji radi u milicijskim sluzbama Australije nema dileme u proceni ljudi i situacija…Valjda je na tamosnjoj Kriminoloskoj akademiji svasta cuo, video I naucio iz oblasti ljudskog ponasanja…Ja se jos uvek kolebam.., toliko moje izucavanje psihologije, pedagogije I dr. I opet se pokolebam u proceni, I opet pocnem bezuslovno da prastam I verujem…Valjda je to zato, kako moj sin objasnjava, da ja nikada nikome nista na zao nisam ucinila, pa I u proceni drugih polazim od sebe same…Kaze mi: ‘odmakni se malo od sebe, skini te ruzicaste naaocare I pogledaj svet realnijim ocima…’…Ali je meni nekako lepo ovako…Opet slusam vise srce nego mozak…Pa, kako bude…Altruizam, bezuslovna ljubav, iskrenost, prastanje, nesebicnost moje su konstante…Tako se na trenutke, mozda I neopravdano udaljim od nekih dragih ljudi I svemir me opet spoji I priblizi njima, a zivot kao zivot, lep u svojoj raznolikosti, nadahnut lepim mislima I dobim namerama IDE DALJE…Neki su izbori mozda pravi, a neki mozda i pogresni, ali kod mene je oduvek bilo I ostalo: vazno je da su nacinjeni iz srca, bez bilo kakve ‘zadrske’ ili ne daj Boze skrivene namere, bas kako pesma iz naslova kaze:

Cecilia Krull – My Life Is Going On -

“If I stay with you, if I'm choosing wrong
I don't care at all..
If I'm losing now, but I'm winning late
That's all I want…
Now we need some space, 'cause I feel for you
And I wanna change…”