zvezdano nebo

KAFANSKA MUZIKA...

lana52 | 24 Januar, 2021 09:50

U svom skromnom zivotu, verovatnom sam jedna od retkih osoba, koja nikada nije probala nijedno alkoholno pice, iz principa…, a provela sate I sate sedeci I caskajuci sa raznim drustvima po raznim kafanama….

Rec “Kafana”, a uz to I “KAFANSKA MUZIKA” vezujem iskljucivo za ove nase tj. Balkanske prostore…

Ziveci I putujuci po ‘belom svetu’ socijalizovala sam se I sa tamosnjim drustvima ali su te atmosfere potpuno drugacije…Tako reci nigde nisam naisla na ‘zivu muziku’ poput ovdasnje…U Oklandu na Novom Zelandu gde sam  zivela skoro deceniju ima pabova poput: 'Sitting duck" i sl. sa dzu-boksovima u stilu pesmice Olivie Johns: “In the corner of the bar there stands a jukebox…With the best of country music, old and new…You can hear your five selections for a quarter…And somebody else's songs when your's are through..” U dzu-box se ubaci novcic I pocne vasa izabran pesma I sl.

Jedne godine smo Novu godinu ‘cekali’ u Oklandskom hotelu Carlton…Muzika je takva da se osecate kao da prisustvijete “Koncertu Beckih decaka..’(Momak moje prijateljice John, neuropsihijatar iz Londona koji je radio doktorat na Oklandskom univerzitetu je bio toliko zacudjen time da ja, cak i u Novogodisnjoj noci odbijam alkohol, tako da sam na njegovo celovecernje insistiranje i zapomaganje jos sedmoro za nasim stolom morala da probam gutljaj nekog sampanjca iz necije case, da bih pokazala da nisam alergicna ili ne daj Boze neki 'leceni zavisnik'...Secam se da je to bio neki kontraverzni tj. slatkasto-kiseli osecaj na nepcima koji mi nije prijao, ali su prisutni kolko-tolko bili zadovoljni..)

Ako ste dovoljno strpljivi da Ispod Monmarta u Parizu kruzite strmim ulicicama, pod uslovom da se ne ‘izgubite’ mozete naici na jedan kafic (odatle se moze precicom do avenije Šanz-elize…) u kome se slusa odlicna francuska sansona: S. Aznavur, E. Pjaf I sl.

Kako pomenuh na pocetku, nista od navedenog ne lici na balkansku kafansku muziku (mozda, koliko se secam Moskve iz svojih studentskih dana jedino Rusi mogu da naprave slicnu atmosferu svojim romansama: ‘Oči černie…’ I dr. )

Sada se vracam srpskim kafanama…Kao dugogodisnji profesor Prve kragujevacke gimnazije sa drustvom sam cesto ‘sedela’ u tradicionalnoj kafani Balkan u ‘srcu’ Kragujevca u kojoj su se tada okupljali razni ‘likovi’, pocev od boema, pa nadalje… Mnoga slavlja ispratile su one pesme, poput Miroslava Ilica: ‘Pricaj mi o njoj , pricaj  SVE sto znas, ali nemoj laznu nadu da mi das…’ (Pa, kaze: ‘Pozdravi je, pozdravi…’ ) ili Tome Zdravkovica: ‘Kafana je moja sudbina…’

Naravno, kad pricam o kafanskoj muzici ne mislim  na onaj tzv. ‘muzicki šund’ koji se po negde nekad I provuce da nasmeje prisutne u stilu: ‘Otiso si sarmu probo nisi, kuče laje, a ja mislim ti si…’

Radeci u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji stekla sam jedno ‘uze drustvo’ sa Vracara koje je volelo da povremeno svratimo u ‘Sindjelic’ (ul. Vojislava Ilica) blizu Cvetkove pijace…Dal zbog imena ulice jer sam pesnik u srcu, dal zbog opsteg ‘štimunga’, atmosfera mi je tamo uvek prijala, nisam gurman, tako da me cak ni njihov rostilj nikada nije privlacio…Okolne ‘likove’ nisam poznavala ali su me prijatelji, tako reci ‘tamosnji domaci’ upucivali po principu: “Ko je Ko”. Secam se jednom u vreme Pravoslave Nove  ‘tip’ za susednim stolom je bar 5 puta narucio istu pesmu: ‘Secas li se Sanja..’ sto ne bi bilo neobicno da mi drugarica do mene nije rekla: ‘Ja njega I njegove znam iz kraja, zena mu se zove Vesna…’ Ja, onako ‘taze sa  Novog Zelanda..’ slobodoumno sam prokomentarisla: ‘..pa dobro, mozda mu je Sanja bila neka omiljena skolska drugarica I sl. ..” na sta je jedan od nasih kolega reko: “Lanče, carica si, svaka ti je ko u Njegosa…”

Postoje tekstovi na temu: “Kako su nastale čuvene kafanske pesme…”Često su te priče bile zanimljivije čak i od samih pesama. PRIMER: “Čest motiv je ljubav dvoje mladih koja se završila tragično. Pesma: „Pogledaj me nevernice” je istinita priča o čoveku koji je ubio svoju devojku i njenog ljubavnika u seoskoj kafani. Tekst pesme je prema nekim forumima o starogradskoj muzici napisao arhitekta i pesnik iz Sombora Branislav Bane Jovin, autor poetske knjige “Sombor viđen očima ptice”. Ova pesma poslužila je kao inspiracija piscu Miroslavu Josiću Višnjiću da napravi scenario za istoimeni film. Film je 1974 godine režirao Srđan Điđa Karanović, kao neku vrstu modernog dokumentarca o meštanima banatskog sela Seleuša, koje je pretvorio u glumce. U filmu amaterska seoska ekipa snima film o ljubavi dvoje mladih koja se završila tragično…”

Uglavnom su motivi pesama razne vrste ljubavi od zabranjenih do ostvarenih u stilu: ‘Branili su nasu ljubav, branili su ONI SVI.., al mi smo pobedili…’ O, radosti.. da bar  u jednoj pesmi ne poumiru  ili se ne pubijaju vec pobede I nastave da zive u ljubavi I veselju…

Vec duze iz poznatih razloga tekuceg ‘KORONA DOBA’ ni ja se ne socijalizujem po kafanama uz ‘zivu svirku’ I ne ‘lomim case od kristala..’ ehhh…Ali budimo optimisti…Stizu vakcine, pa uz mere opreza I pristojnu distancu, (drzanje za ruke I ljubljenje ce biti bar jos nekoliko godina sigurno zabranjeno) ali ipak, makar na ‘metar’ rastojanja za nekim stolom u buducnosti prva kafanska pesma koju cu Boze zdravlja (ako dotle ne postanem 'jedna cestitka manje'), naruciti (pre toga cu naravno da pitam šefa sale na koliko ‘polomljenjh casa’ imam pravo ) je: 

Moja Sliko - YouTube

(ps. Pomenuta će biti tek prva naručena pesma, a ostale će ući u ‘postkorona’ istoriju…ehh… )

 

Generalna | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb