zvezdano nebo

CELI ŽIVOT U OBRAZOVANJU...

lana52 | 19 Januar, 2021 06:46

Profesionalizam… Veoma cenim profesionalizam u svakom pozivu…Secam se, sada vec davno pokojnog, naseg cuvenog profesora oralne hirurgije-dugogodisnjeg sefa istoimene katedre na Bg stomatoloskom fakultetu koji mi je posle jedne trocasovne hirurske intervencije gde je u toku rada dao 14 lokalnih anestezija na pitanje: ‘Doktore, da li ce nesto po podne da me boli… I kada da dodjem na kontrolu?' odgovorio: ‘Posle mojih intervencija nista ne boli, a kontrola nije potrebna jer se ja nikada ne vracam dva puta na istog pacijenta…’ Tako je i bilo, sve uradjeno do perfekcije…

U mom poslu srednjoskolskog profesora, tj. nastavnika kako se to danas pravilno kaze tesko je postignuti perfekciju, mada nije nemoguce…Postoje mnogi faktori kao sto je sastav odeljenja kome predajete, njihovo predznanje, motivisanost za ucenje, radna disciplina I sl. Kada sam na jednom strucnom skupu postavila pitanje kako prelaziti isti program (tri casa nedeljno matematike) I sa ucenicima drustvenog smera gimnazije, gde su uglavnom upisani vukovci I sa ucenicima treceg stepena srednje strucne skole gde je prosek na upisu, sto se matematike tice recimo 2,20, dobila sam odgovor: ‘U slabijim grupama birajte sto laganije zadatke iz istog programa, koleginice, prema svecu I tropar…’

Rad u obrazovanju nije lak… (Zato se pojavila I šala poput pesme: ‘radi u rudniku (skoli) zivot joj nije lak, ona ne slusa, ne slusa muziku, ona slusa ritam jak..’) Jeste da pomenuti rad nije lak ali je lep I ispunjava na neki poseban nacin osobi kao sto sam na primer ja koja toj struci tako reci posveti celi zivot…

Usavrsavajuci se na Novom zelandu i radeci tamosnje postdiplomske studije u oblasti obrazovanja, procitala sam ‘brdo’ literature na temu metodika nastave matematuke, psihologija matematickog obrazovanja, etnomatematika (pristup u metodama nastave ucenicima iz razlicitih kultura) I dr. Jos od osnovnih studija u Srbiji bila mi je bliska literatura iz tzv. pedagogije sa psihologijom koju smo polagali…I kasnije sam citala knjige na ovu temu..Izdvojila bih jeedan citat dr Stanka Ilica: “Ima li ista lepse od vedrog lica deteta koje prihvata nastavnika sa poverenjem?.....Oni ce kasnije svojoj deci prenositi znanja stecena u skoli. To je neprekidan proces ljudske evolucije u kome nastavnici ucestvuju kao stvaraoci kulture. U tome je prava vrednost njihovog plemenitog poziva…’

Bas kako kaze navedeni citat: ‘plemeniti poziv’ u raznim sredinma zahtevan na razlicite nacine… Na pocetku karijere radeci skoro deceniju u maticnoj Prvoj kragujevackoj gimnaziji sa odlicnim ucenicima kao I sa odeljenjem posebno matematicki nadarenih, tzv. 'spec. matematicko' mogla sam da demonstriram visok stepen profesionalizma, da imam veoma visok kriterijum ocenjivanja, I da postizem sa svojim briljijantnim ucenicima odlicne rezultate.

Rad u novozelandskim skolama mi je doneo novo iskustvo…U istoj skoli sam predavala I najboljem odeljenju tzv, A. ali I drugim odeljenjima, B, C,D do E gde su bili ucenici koji imaju poteskoca u savladjivanju gradiva. Trebalo je volje, snage, entuzijazma sve to izneti recimo u istom radnom nastavnom danu koji traje od 9 do 16 casova(ne racunajuci pripreme koje sam obicno radila nocu).

Rad u Bg u najstarijoj privatnoj gimnaziji je zahtevao odredjeni balans I toleranciju. Postavljani su visoki standardi, ali je bilo potrebno da nastavnik pokaze I dosta veliku fleksibilnost i odstupi od nekih ranijih klasicnih metoda.

Rad u srednjoj strucnoj skoli zahteva opet posebno prilagodjavanje, po onoj poslovici sa pocetka ove price: ‘Prema svecu I tropar’. Postavlja nove izazove. Potrebno je prilagoditi zahteve sirokom spektru predznanja ucenika, a ispostovati opet visoko postavljene programske zahteve. Discipliski menadzment je vec posebna tema i to ni malo laka.

U svakom segmentu provejava profesionalizam, raditi svoj posao korektno, profesionalno, objektivno, najbolje sto se moze uz veliku dozu plemenitosti, profesionalne etike i tolerancije.

Medjutim, kao I u svakom pozivu I u nastavnickoj profesiji je neizbezan subjektivni faktor…Bilo sta da radi covek u taj posao unosi deo sebe I svoje ‘personality’ tj.licnosti, pa bio on kako jedna pesma kaze: ‘pekar, lekar, apotekar…’ ili nastavnik.

Hteli ili ne hteli to da priznamo licnost, stavovi, tolerancija moralni kodeks, sistem usvojenih vrednosti, vaspitanje, opste obrazovanje I druge odrednice coveka u poslu dolaze do izrazaja.

Uz primenu savremene tehnologije, ‘on line’ nstave kao I u klasicnoj nastavi ‘kreda- tabla’ osim sto usmerava, uci ucenika I proverava njegovo znanje nastavnik mora da podstice I samopouzdanje svojih ucenika, bas kako kaze sledeca izreka:

“Malo ljudi uspe da postigne nesto za sta nisu verovali da bi to mogli da postignu”

Na obrazovanju svet pociva ili:

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet. – Nelson Mandela

U mojim referencama iz NZ skola pise da volim svoj posao i da mi ta velika ljubav prema nastavi omogucava da ga veoma dobro radim (uprkos tadasnjim malim jezickim 'nesigurnostima' u engleskom... )

Bas tako, samo velika ljubav prema pozivu pomaze da se savladaju svi izazovi, prebrode mnoge prepreke i bude uspesan...