zvezdano nebo

KLOPKA

lana52 | 18 Januar, 2021 22:10

Prijateljica koja je konacno uspela da stigne kod muza u Kanadu, da malo odahne I da se preko zvanicnih papira ‘spoje’ ima obicaj da mi salje razne price I skeceve koje razmenjuje sa poznanicima iz svog boemskog sveta…

Uzalud joj pricam da ja kao ‘matematicki um’ I nemam vremena za te pricice, a nekad treba vise puta da nesto procitam da ‘skapiram poentu’…Ona kaze: ‘Lance, sve ti kapiras brzo, al pravis se, kao I obicno - Tosa..’ Za poentu ne brini, ‘neki je traze na kraju DRAME, a poentu krije ‘prvi cin..’ I ja sta cu pocnem da citam njene ‘pricice’ iz Kanade I dopade mi se jedna skorasnja sa interesantnim naslovom: ‘KLOPKA’…

I prica poce kao I obicno: 'preko sedam mora I sedam gora zivela lepuskasta, ‘o ho-ho pismena’, pomalo usamljena devojka…Iako je bila jedna od retkih kojoj je car poverio kljuceve dvorske biblioteke I procitala najvise knjiga na pomenutom dvoru opet ostade ‘dete u dusi’ I pomalo lakoverna… Poducavala je carsku decu I imala relativno dobru poziciju u tadasnjoj hijerarhiji…A dvor, ko svaki dvor pun raznog sveta: vitezova, vojvoda, princeva, princeza, dvorskih dama I ostalih… Car je voleo umetnost I umeo je da prima pod svoj krov I razne boeme: pevace, pesnike, slikare, dramaturge I dr. I nasa junakinja-devojce sa pocetka price iako u pocetku dosta ozbiljno I nezainteresovano za ‘dvorske romanse’ poce da se zblizava sa jednim ‘tenorom’-blistav glas I simpatican stas, a umeo je lepo I da prica price, pa se I tu nadjose…U njenoj glavi krete ‘neki ringispil’…Do tada uzdrzana I nepoverljiva poce da duboko veruje pomenutom’tenoru’ njegovoj navodnoj dobronamernosti…I kao sto to u romansama na pocetku obicno biva, behu ‘uzdasi sakriveni’, dugi pogledi koji kriju iskonsku tajnu I govore vise od reci...

Devojce je bilo nekako ekscentricno, drugacije od ostalih I ne bas omiljemo na dvoru…Za razliku od nje ‘tenor’ se sa svima onako dusevan, mio, talentovanog glasa I stasa lepo druzio I uklapao… Imao je on svoj krug: ‘Par princeva I nekoliko dvorskih dama I dadilje su mu bile naklonjene…’ O radosti..Svi su voleli da slusaju njegov bozanstveni glas...Poce tenor da poklanja znacajnu paznju devojcetu, prirasla mu cak I za srce, I ona iznenada poce da razmislja o njemu na neki ‘drugi nacin’..Bese tu na pomolu romansa…Jedna od retkih dvorskih dama koja joj je bila naklonjena upozori je onako ‘izokola’ da bolje otvori oci I ‘naculji usi’ pa ce nesto znacajno I cuti da se ne bi 'zaletala'… Jos samo jedan vitez na dvoru je bio spreman da joj pomogne u nekim trenucima iskusenja, ali ga je ona nekako isuvise postovala I iako prijateljski naklonjena I ljubazna prema njemu bojala se da pita njega za misljenje o novonastaloj situaciji iako je znala da je iskren i dobronameran tako reci prema svima, a narocito prema njoj...A trebalo je... Naprotiv ona se od njega, sasvim pogresno, cak i distancirala...

Nasa devojka poslusa savet pomenute dvorske dame I poce malo vise da gleda I slusa okolo…Jednom setajuci carskim vrtom pored prelepog drveta zastade sakrivena krosnjom I zacu poznate glasove pored vrtne fontane…Tenor u drustvu nekoliko dvorskih dama koje joj bas I nisu bile naklonjene, a sve sa posebnim talentima: jedna talentovana za reziju kako sama kaze ‘raznih pikanterija’, druga ‘kraljice drame’, nema joj ravne u pisanju ‘tracerskih’ scenarija I jedna onako bas fina, diplomlatski ‘ugladjena’ sa darom za strane jezike…Tom ‘nobl’ drustvu se prikljucila I jedna od princeza koja je nase devojce, niko vise ne zna ni zbog cega, davno uzela ‘na nisan’…

Sakrivena iza raskosnog drveta uz grizu savesti sto ‘prisluskuje tudji razgovor’ devojka ipak poce da slusa u neverici: Ona talentovana za reziju rece tenoru: ‘Sad je na tebe red da se oduzis za sve ono sto smo godinama cinili za tebe, znas da te imamo ‘u saci’ ovo ne smes da nam odbijes… Nije ONA (nase vec ovde cesto pominjao devojce) ni andjeo, ni ‘svetica’ kakvom se izdaje, i kakvim si ti ocima, na nesrecu svih nas ovde poceo da je gledas, moramo da iskoristimo njenu trenutnu naklonost prema tebi, taj fluid koji se iznenada, na cudo svih ovde pojavio I da je konacno ‘skinemo sa prestola miljenice’,ja cu da napravim dobar lepak I ‘zalepicemo ‘ je za tebe, a onda cemo lako… Tenor nesto poce da izvrdava u stilu sta ce on ako nesto bude I procuje se ko ce njega da pokriva…Kraljica drame rece da mu to ne bi bilo prvi put I da ce oni, njihova ‘grupa’ da ga potpuno ‘pokriju’, nece da mu fali ‘ni dlaka s glave’…Ona talentovana za jezike kaze da ce ukljuciti par dadilja, pa I po nekog vojvodu I eto svedoka da je on ‘ni kriv ni duzan’, u svemu primeran, ‘cist pred Bogom I ljudima’ bio na meti pomenutog lukavog I prevejanog devojceta, prave vestice koja se ko zna cime jos i bavi…Rediteljka zavrsi pricu recima da ce toj devojci posle tog plana koji Tenor treba da realizuje biti na njihovom dvoru 'kraj' I tako ce najlakse da je se otarase…Kad je rediteljka 'prilepi' onim specijalnim lepkom, a ostali pripomognu... sta ostaje pomenutom devojcetu, ako se uopste zivo izvuce, nego da bezi glavom bez obzira odatle…

Devojka udahnu vazduh duboko, izbroji do deset I praveci se da je tek naisla I da nista nije cula pozdravi nasmeseno pomenutu grupu uz komentar kako je lepo I toplo vreme, prijatno bas kao I clanovi pomenutog skupa… Rediteljka krisom gurnu laktom zbunjenog Tenora da se nasmesi zavodnicki, sto on, pritisnut sa svih strana, (nije ni njemu lako) I ucini…Zar moze da odbije one sa kojima je prisan godinama I koji su ga zaduzili… A sta je sve u zadnje vreme cuo od njih od devojcetu ona je mozda stvarno i 'vestica' kakvom je njegovi drugari i drugarice predstavljaju...Umalo da sam ispadne naivan...Oni inace cuvaju jedni drugima tajne I uspesno se u svemu ‘pokrivaju’..Cak ako neko pokusa da promeni misljenje I izadje iz pomenute grupe ostali ga pritisnu sa svih strana, daju stotine argumenata zasto I kako su u pravu, priteraju u tesnac, 'isperu mozak' I on se opet vrati grupi I radi kako mu se kaze…Naravno usledi I nagrada, priznavanje, podrzavanje, tapsanje po ramenu, ‘tako radi nas covek’… Il si s nama, il si protiv nas, trece nema...

U trenutku nasa pomalo naivna, ali veoma inteligentna devojka shvati ko je I kako I zasto spremao za nju KLOPKU, a ona je poput ‘divljaci za odstrel’ trebalo samo malo da sklizne I upadne u nju I vise povratka nema…

U usima nase devojke poce da odzvnja: ‘Distanca…distance… I samo distance..’

Odluci da se distancira od Tenora koji joj je jedno vreme bio bas drag I simpatican, dobro, ne bas preterano I onako kako vec dugo u srcu cuva jednog princa iz susednog kraljevstva koji na zalost na njihov dvor I ne svraca, I koga retko vidja jer do njegovog carstva treba da se putuje 8 sati kocijom, a ko ce se usuditi da na dva dana ostavi svoje kraljevstvo I posle vrati u pomenutu grupu koja bi vec preko glasnika saznala I pre nje same sta je radila u susednom carstvu… Glasnike imaju na sve strane, brojcano ne mnogo, ali dobro rasporedjene, nista ne moze da im promakne...Svojim toplim, ljudskim srcem devojce oprosti i tenoru i njegovim prijateljima pomisao na pomenutu 'klopku' i krete dalje..Ona nije tu da osudjuje vec da razume, prasta i bezuslovno voli ljude...

I nJen udaljeni princ SVE razume po principu: ‘kad god dosla dobro dosla mi…’

ZAVRSIH CITANJE POMENUTE PRICE I POSLAH PORUKU PRIJATELJICI IZ KANADE DA JE OVA “KLOPKA” BAS DOBRO NAPISANA… Naravno nisam ja neki knjizevni kriticar, ali mi nesto ‘priraslo za srce ono devojce’…Nije ona andjeo, al je daleko od vestice, samo je bezalena i zaljubljiva...Nikad ne trazi korist, misli da su ljudi poput nje same dobri i iskreni, ali na zalost po nju samu, uvek prvo ide srcem, pa tek onda ukljuci svoj izuzetno inteligentni mozak koj je nekako spase u 'poslednjem trenutku'...Tu je i nesto njene urodjene intuicije i 'mala pomoc prijatelja'...

Prijateljica se javi I rece: ‘Lance, kazi mi kao pesnicka dusa da si ti na mestu ‘devojceta’ iz price, sta mislis koja bi nasa pesma odgovorala njoj I onom princu iz drugog kraljevstva koga retko vidja..’

Ja poceh da se pravdam: ‘Znas tvoja prica ima radnju u nekom drugom, dalekom, proslom vremenu, ne poznajem ni slicne ljude, ni slicne ‘klopke’ (Bogu hvala), ni slicne situacije...U mom sadasnjem svetu ljudi su sluzbeno ljubazni i empaticni, niko ne pravi klopke bilo kome, ali eto dopada mi se ta romansa sa princem iz drugog, dalekog carstva, a kolko razumem on je nesto I stariji od naseg ‘devojceta’, pa bi on njoj mogao da posalje pesmu, nesto kao:

Oliver Dragojević - Što to bješe ljubav