zvezdano nebo

VOLIM, DAKLE POSTOJIM

lana52 | 23 Februar, 2021 05:00

‘Postoje ljudi s kojima ziveli nismo, a ipak im s’ proleca u mislima pisemo pismo…’ (D. Maksimovic)

Bas kako kazu prethodni stihovi postoje ljudi s kojima provedemo jedan kratak period I koji nam ostanu u mislima, srcu I krvotoku kao vremenske konstante…

Mozda u izvesnim trenucima nekoga I idealizujemo, ali kako ja obicno kazem, kad na nekoga pomislim ‘lepo je u glavi’ I to je dovoljno u ovim ‘smutnim’ vremenima da se prodise punim plucima…

Kao altruista uopsteno volim ljude, ali da bih uspesno funkcionisala u svakom razdoblju zivota volela sam po jednu meni po svemu posebnu osobu…

Naravno kada volite nekoga I kada vas to ispunjava nije ni vazno koliko se ta ljubav ,materjalizuje’, vazno je da znate da je ta osoba poput zvezde na nebu, pa I zvezde ne vidjate uvek, ali znate da su tu negde: sijaju I postoje…

Ne moramo ni sebi, niti bilo kome da objasnjavamo zasto smo nekoga bas tako zavoleli…Verovatno sto je za nas ‘lep I spolja I iznutra’, sto nam imponuje, sto je na neki nacin ‘unikatan’, sto je bio i ostao iskren, sto je ostvaren na mnogim poljima, sto nas je razumeo u nekim 'nasim' trenucima...

Uglavnom volite da budete u drustvu onih slicnih sebi, po principu: ‘similis simili gaudet’… Mene je oduvek privlacila intelektualna harizma…Imam puno prijatelja sa kojima se druzim, komuniciram na redovnoj bazi, veoma sam empaticna kad su oni u pitanju, prijatno mi je u njihovom drustvu, ali kad mislim na nekog posebnog, onda mislim iskljucivo na jednu osobu…(Cak i kad ga po malo zaboravim, prenem se i 'shvatim na prepad, da ga volim ko nekad...' ehh...)

Naravno, u ovim godinama kada imam zaokruzen profesionalni i porodicni zivot, kako skoro rece jedan umni kolega iz mog okruzenja: ‘ da imam iskustva u mnogo cemu’(prijao mi je kompliment), mogu da dozvolim sebi luksuz da me ispunjava neko ili nesto na pesnicki prethodno opisani nacin... (Opet pesma: ‘ko te je jednom ljubio, ko je sa tobom delio…I kad je s drugim ostace sam tu drugi ne moze pomoci…’-u pesmi uvek ima malo vise pesnicke slobode…) Nemam ocekivanja, jednostavno bezuslovno volim pomenutu osobu jer mi to prija...

Kad volim, imam inspiraciju da odlicno radim svoj posao, da pisem, da uzivam u zivotu, da razumem sve ljude oko sebe I mnoge zivotne situacije…Kad volim lako mogu ‘pomeriti vreme’, premostiti reke, savladati bure…Kad volim, 'svetlom stazom srce krene', nekim lepim ocima gledam svet oko sebe, prastam, mnoge okolne 'posasti' stavljam na ‘ignore’…Neprocenjiv je osecaj unutrasnje harmonije I zadovoljstva kada se voli…

Voleti je inace moj ‘modus vivendi’…VOLIM, DAKLE POSTOJIM…

Na zalost, u ovo doba korone se manje socijalizuje, manje posecuju kafane, nema muzike ‘uzivo’, a kad sve to ponovo krene, a znamo da hoce… narucicu omiljenu pesmu, ehh… :

Ja bih opet samo s tobom