zvezdano nebo

SPOLJAŠNJOST ILI UNUTRAŠNJOST?

lana52 | 18 Februar, 2021 15:30

“Živimo u svetu koji sve više potencira spoljašnji izgled. Reklame, mediji, paneli, filmovi, moda, kozmetička industrija, na sve strane se agresivno i invazivno propagira određen tip izgleda kao viši ili niži u odnosu na naše specifičnosti, na običnost i prirodnost. Sa druge strane, često možemo čuti da nije bitno kakav je neko spolja, već šta nosi unutar sebe…” Gde je tu zlatna sredina?

Nekada spoljasnji izgled vara…Licno sam dugo preferirala pomalo ekscentrican izgled sa odredjenom dozom ‘seksepila’…Trenirajuci atletiku figura mi se dobro oblikovala za bilo koji stil odevanja, od ‘minića’ do krinolina…Uz to je isla I moja ‘vesela’ priroda, puno priče, nesto slobodnije, uglavnom duhovito ponasanje…Tako da su neki ljudi ‘na prvi pogled’ sticali pogresnu sliku o meni…Tek kasnije ‘na drugi, treci….’ pogled pocinje da se shvata moja intelektualna sustina I ona ‘topla dusa slovenska’ I SVE to unutrasnje razlicito od glamurozne ‘ambalaze’…

Poznata poslovica kaze: ‘Lepota je u oku posmatrača’, ali ni posmatracu nije lako da prodre u neciju dusu I sustinu ako ga dobro ne upozna I ako nema onaj urodjeni dar za studiozno I analiticko posmatranje…

Mojoj malenkosti se desavalo da me ljudi prvo zavole, a tek onda strpljivim istrazivanjem dodju do onog bisera koji cuva zatvorena skoljka mog srca koja se retko otvara retkim osobama…

Kako je sa godinama moje ponasanje, stil oblacenja, pogled na svet postojao slobodniji tako se na zalost poverenje u ljude smanjivalo I svelo na veoma uzak krug onih kojima mogu nesto meni znacajno da poverim…Bas poverenje je ono sto mi je najdragocenije u svakoj relaciji: profesionalnoj, privatnoj, narocito emotivnoj…Ziveci I putujuci po ‘svetu’ stekla sam naviku da lako komuniciram sa ljudima sa svih meridijana, ali i da pazljivo procenjujem kome mogu da verujem…Da bih nekoga zavolela moram prvo potpuno i bezuslovno da mu verujem, a to i s' obzirom na mnoge okolnosti i nije bas lako...

Prijateljica koja me poznaje od detinjstva mi je skoro rekla: ‘Kako mnogi grese u proceni tebe…A ja znam koliko u tebi ima stidljivosti, pa I emotivne nesigurnosti I da na iskusenja reagujes begom, jednostavno fizicki otrčis tj. pobegnes sa mesta zlocina, tj.potencijalnog ‘otvaranja emocija…’

Ko zna zasto je to dobro…Mozda su tu I neka losa iskustva, pogresne procene, sitne ‘izdaje’ nekih bliskih osoba koje sam poznavala ‘pola zivota’ I koji nisu hteli ili nisu smeli da mi kazu ‘neke stvari’ koje bi meni bile od vitalnog znacaja… Ja sam ljude iz okruzenja uvek razumela I opravdavala, vazno je da ja nikada nisam nikome naudila, a sve se kad-tad otkrije, svako klupko, pa I najzamrsenije se jednom odmota…

U naslovu postavih pitanje: ‘SPOLJASNJOST ILI UNUTRASNJOST?’, sta vidimo, a sta uspemo da razumemo I zavolimo, bas kao u pesmi:

“Tell me, who do you think you see?
You're standing in your corner looking out on me
You think I'm so predictable
Tell me, who do you think I am?”