zvezdano nebo

'TIME 2000'-INTERNACIONALNA KONFERENCIJA...

lana52 | 30 Oktobar, 2020 19:55

Posle zavrsenih postdiplomskih studija na Novom Zelandu predavala sam oko 5 godina u njihovim srednjim skolama…Jedna od skola u kojoj sam radila omogucila mi je da prisustvujem internacionalnoj konferenciji o primeni tehnologije u matematickom obrazovanju tzv. TIME 2000-An International Conference on Technology In Mathematics Education.

U sadrzaju konferencije bila su interesantna predavanja koja su obuhvatala teme:
Teaching
Learning
Assessment
Distance education
Research
Teacher development
Problem solving
Curriculum

Ucesnici konferencije su dolazili iz celog sveta…Bila sam prijatno iznenadjena kada sam u prolazu srela I grupu univerzitetskih profesora I studenata iz Slovenije koja je dosla da provede 15 dana na Novom Zelandu specijalno zbog pomenute konferencije.

Medju predavacima bili su domaci, ali I gostujuci profesori, dobro poznati u svetu matematickog obrazovanja:

Professor Jim Kaput
[University of Massachusetts, USA]
Professor Richard Lesh
[Purdue University, USA]
Pam Bishop
[University of Birmingham, UK]
Professor David Tall
[University of Warwick, UK]
Professor David Ryan
[The University of Auckland, NZ]
Dr Barry Kissane
[Murdoch University, Australia]
Professor Beth Chance
[California Polytechnic State University, USA]

Konferencija je trajala 2 dana I u jednoj duzoj pauzi bio je organizovan obilazak Oklanda. Iako sam vec nekoliko godina zivela u ovoj prelepoj novozelandskoj metropoli na poziv svog profesora-mentora sa univerziteta prikljucila sam se grupi…Tu sam upoznala Lenu koja je u svojoj 42. Godini vec nekoliko godina bila redovni profesor na Moskovskom univerzitetu Lomanosov…(doktorirala je u 22. godini) Iako je njena specijalnost bila teorija grafova odlicno je poznavala ne samo sve ostale matematicke oblasti vec I filozofiju, psihologiju I rusku poeziju…S’ obzirom da sam jos od svojih studentskih dana fluentno govorila ruski, uglavnom smo komunicirale na Leninom maternjem jeziku mada je I njen engleski bio odlican, sa prepoznatljivim ‘umeksavajucim’ akcentom, na sta je moj mentor reagovao recima: ‘Svetlana(dugouzlazni akcenat na slovu a) ja se Vama divim kako govorite meni toliko tezak I nepoznat jezik (I sam je govorio 3 jezika)…’ Ja sam objasnila da moj maternji jezik I ruski imaju puno slicnosti na sta se on nasmesio I rekao: ‘Mozda su jezici slicni, ali osobe koje sam sretao iz Rusije su veoma cvrste, pomalo grube, a Vi ste drugaciji mnogo nezniji I ranjiviji…’ Ja sam se zahvalila na komplimentu, a u sebi sam pomislila: ‘eh, jaca sam ja mnogo vise nego sto mnogi ovde misle…’ (sto se kasnije pokazalo tacnim, bas kako kaze izreka: “Žena je kao vrećica čaja – nikad ne znaš koliko je jaka, sve dok ne završi u vrućoj vodi.” Eleanor Roosevelt )

Ali da se vratim na meni fascinantnu Lenu…Priči nikad kraja…Promenile smo mnogo tema, nasle mnogo medjusobnih slicnosti, razmenile adrese sa porukom: ‘Ako ikad dodjes u Moskvu…’ I sl. Odvela sam je u jednu ekskluzivnu prodavnicu obuce gde je kupila, kako je rekla ‘cipele svojih snova…’ Rekla je: “Ja retko kupujem I retko se zblizavam sa nepoznatim osobama kao sto si ti, ali kad to ucinim kupujem skupe stvari I svoje poverenje poklanjam ‘skupim’ ljudima… Jeftine stvari brzo ‘propadnu’, a ‘jeftini ljudi’ brzo iznevere…Svetlana, ja se retko prevarim u proceni licnosti, znaj da si jedna od ‘skupih’…Zahvalila sam se uz saljivu opasku: ‘sad mi laskas zato sto ti pokazujem oklandske prodavnice…’

Posle naseg obilaska Lena je otisla u svoj hotel I ujutru odletela u Moskvu…Ja sam otisla u svoj tadasnji oklandski stan blizu luke I dugo razmisljala o svemu sto smo pricale gledajuci sa terase podivljale talase okeana koji su slutili buru…Nikada se vise nismo srele, ali se jos uvek secam I meni omiljenih Jesenjinovih stihova koje je Lena recitovala:

“Грубым дается радость.

Нежным дается печаль.

Мне ничего не надо,

Мне никого не жаль…”

Nas prevod:

“ Grubima radost vecu

Neznima zalost mnoga

A ja bas nista necu,

Nit mi je zao ma koga…”

I posle toliko godina pamtim Lenu, posebnu po svemu…Uvek pamtim dobre, prijatne ljude koji su mi ulepsavali neke delice zivota, pa makar kao u prethodno opisanom slucaju bilo to samo jedno po podne… One ‘s druge strane’ koji su mi nekad nesto pokusali da napakoste uopste ne pamtim, brzo zaboravim, oni svoje ‘sitne pakosti’ kad-tad plate ako ne na mostu, onda na nekoj cupriji, ali Bogu hvala uvek daleko od mojih misli I mojih ociju…A toliko je dobrih I plemenitih osoba na svim meridijanima koji zasluzuju nasu paznju, nase misli I nase uspomene koje ne blede…