zvezdano nebo

PUTOPIS: ROTORUA-NOVI ZELAND

lana52 | 18 Oktobar, 2020 11:34

“Razorne vulkanske erupcije praćene eksplozijama, gejziri vrele vodene pare koja lebdi nad vama, vrelo blato koje ključa i tutnjava od kojeg podrhtava tlo pod vama kao upozorenje da svakog trenutka sledi erupcija zvuče kao opis nekog ‘opasnog’ mesta …Ovo je zapravo kratak opis Rotorue, prelepe oblasti na Severnom ostrvu Novog Zelanda gde geotermalna energija Zemlje oblikuje reljef….”

Tokom svog skoro decenijskog zivota I rada na Novom Zelandu Rotoruu sam posetila desetak puta…Gradic na juznoj obali istoimenog jezara na Severnom ostrvu NZ…Jezero je jedno od najvecih na ostrvu, a s’ obzirom na termalne gejzire lekovite vode I blata koje se okolo prostire mesto ima reputacije jedne od svetski poznatih banja…Nalazi se udaljeno oko 200km od najveceg NZ grada Oklanda u kome smo dugo ziveli…

Najupecatljiviji obilazak Rotorue bio mi je jedan jednodnevni izlet sa srednjoskolcima I kolegama jedne oklandske skole u kojoj sam radila…Ucenici su se radovali fantasticnim vrtlozima pare I upadali u male ‘potoke’ sa strane…

U to vreme sam se najvise druzila sa koleginicom rodjenom Novozelandjankom koja je u skoli predavala engleski jezik…(S’ obzirom da im je engleski maternji jezik, to je jedini predmet koji predaju osobe sa iskljucivo ‘engleskog govornog podrucja’…neki nasi nastavnici engleskog iako su bili izuzetno strucni I fluentni mogli su da vode samo pomocne ESOL grupe (da pomazu u ucenju engleskog ucenicima kojima engleski nije maternji jezik, al ne I da predaju zvanicni engleski…) Pomenuta koleginica I ja smo ‘sedele’ u ekskurzijskom busu zajedno I ona mi je procitala par pesama Walt Whitman-a koji se radi u tamosnjoj srednjoskolskoj lektiri…Dotle je za mene Whitman bio tako-reci ‘nepoznanica’….Secam se da mi je prvo citala ‘Song of myself’, pesmu koju sam kasnije I sama nasla u jednoj od najvecih Oklandskih knjizara (na tri nivoa..) u Glavnoj ulici (Queen Street) koju sam cesto posecivala… Meni je pocetak bio najinteresantniji:

“I celebrate myself, and sing myself,
And what I assume you shall assume,
For every atom belonging to me as good belongs to you.
I loafe and invite my soul,
I lean and loafe at my ease observing a spear of summer grass…”

Da se vratim opisu prelepe Rotorue u kojoj se moze videti puno neobicnih atrakcija vezanih za pomenute geotermalne izvore:

“Posebna je atrakcija obilazak nekog od poznatih izvora i gejzira poput gejzira Flat, trostrukog gejzira Perjanica princa od Velsa ili gejzira Lejdui Noks u koji se svakog jutra ubacuju ljuspice sapuna da bi on tokom dana bacao vrelu sapunicu i do 30 m u visinu…”

Pre povratka u Okland obisli smo I dolinu Vaimangu. “Ova dolina je prepuna kratera i vrelih bazena u kojima ključa rastopljeno blato. Na njenom obodu se mogu videti dve ogromne kvarcne terase, ružičasta i bela, kao podsetnik na veliku erupciju 1886. godine. Veliko jezero Rotomahana tada se pretvorilo u visoki stub blata i pare. Poginulo je 155 ljudi a eksplozija se čula sa daljine od 160 km. Mnoga sela su zatrpana a neka od njih danas su turistička atrakcija, pandan evropskoj Pompeji. Najpoznatije je selo Te Vairoa. Činjenica da apsolutno ništa nije najavljivalo veliku katastrofu opominje koliko Rotorua može biti I lepa i opasna...(kao i u zivotu: obicno sve sto je puno lepo, malo je i opasno....eh...) Uostalom, na to podseća i pomalo neprijatan miris, tačnije opor miris vodonik-sulfata koji izbija svugde iz tla na ovom mestu; iz pukotina na putu, kanala, rupa na terenima za golf... Ali i to je deo prirodne lepote Rotorue…”

Tog dana nismo ostali na veceri koju tamosnji starosedeoci Maori pripremaju na tradicionalan način, na vreloj pari koja izbija direktno iz središta Zemlje...

Jednom drugom prilikom u privatnom obilasku Rotorue probala sam I cuveni maorski specijalitet HANGI : “Hāngi je Maorski tradicionalan metod pripremanja hrane u specijalnim prilikama, tako što se kuva u zemlji na čijem dnu je vulkansko kamenje koje je pre toga dobro zagrejano. Na to se onda stavljaju korpe paketića u kojima se nalazi meso i povrće..Onda se sve pokrije zemljom gde ostaje do 4 sata. Onda se otkrije i izvadi, a ukus je izuzetan….”

Posle toliko godina jos uvek nosim lepe uspomene sa dalekog Novog Zelanda koje obelezavaju ne samo egzoticne destinacije vec I ljudi srdacni, ‘topli’, prijateljski raspolozeni, opusteni, uvek spremni da vam pomognu, ispricaju neku zanimljivu legendu, podare osmeh ziveci uglavnom u stilu: “Don't Worry Be Happy”