zvezdano nebo

'POSLEDNJA' PRAKSA I JEDAN SUNCOKRET... :)

lana52 | 13 Oktobar, 2020 06:44

Once upon a time….U sklopu svog profesionalnog usavrsavanja tzv. ‘postdiplomskih studija u srednjoskolskom obrazovanju’ na Novom Zelandu imala sam nekoliko teorijskih modula na koledzu koji su se smenjivali sa prakticnim modulima organizovanih u nekolicini tamosnjih srednjih skola gde sam bila obavezna u prvom delu da prisustvujem casovima pofesora moje struke, a zatim I sama da drzim nastavu u njihovim odeljenjima u prisustvu univerzitetske komisije koja je ocenjivala moj rad…Posle zavrsenih studija I referenci dobila sam njhovu ‘licencu’ za rad u nastavi….

Moja, tako reci poslednja ‘praksa’ odvijala se u jednoj od najboljih muskih gimnazija ne samo u Oklandu, vec na celom Novom Zelandu gde su ucenici iz svih predmeta postizali odlicne akademske rezultate…Naravno, imali su I najbolje ragbi, teniske, kosarkaske, plivacke, atletske I druge sportske ekipe…

Poslednjeg dana prakse uprilicen je tzv. ‘social function’, nesto kao koktel u cast naseg zavrsetka…Ja sam se zadrzala svega dvadesetak minuta s’ obzirom da je bio petak po-podne I moj red da od bivseg muza I njegove nove zene ‘preuzmem’ svoje dete…

Bilo nas je svega cetvoro ‘postdiplomaca’, a moja malenkost jedina iz oblasti prirodnih nauka…U razgovoru sa koleginicom koja je zavrsila likovnu akademiju spomenusmo Van Goga I njegove suncokrete…Ja odusevljeno ispricah koliko volim suncokret kao cvet jer zraci toplinom I uvek je ‘okrenut suncu’…Rekoh da sam ‘plave krvi’ sigudno bih na porodicnom grbu imala znak ovog cveta I bila ‘Princeza od suncokreta…” Nisam ni bila svesna da su preko puta nas sedeli direktor gimnazije I nekolicina ljudi sa univerziteta medju kojima je bio I jedan, sluzbeno-ljubazan, ali prilicno strog gospodin, kako su ga zvali Mr Hini…koji je bio predsednik komisije za ocenjivanje kandidata iz moje struke (bio je to ‘jedan Kevin’…)

Na odlasku su mi rekli da u ponedeljak odem kod gore pomenutog Mr Hinija I preuzmem svoje reference I potrebnu dokumentaciju…

U ponedeljak sam imala tremu, odlucila sam da zbog ‘tezeg akcenta’ na koji se Mr Hini povremeno ‘mrstio’ dok je par puta prisustvovao casovima koje sam drzala, sto manje pricam I odgovaram samo na postavljena pitanja…

Sreca u kabinetu Mr Hinija vladala je apsolutna tisina… Sreca moja, nista me nije pitao…Pruzio mi je papir sa ‘referencom’ gde je bilo desetak obaveznih ‘boksica’ stikliranih u oblasti ‘najviseg dometa postignuca’ tj. ‘excellent’…Pogled mi se zadrzao na poslednjem pasosu gde je posle odredjenih pohvala stajalo: “Svoje povremene jezicke nedoumice prevazilazi maestralnim predavackim stilom I entuzijazmom nekoga ‘zaljubljenog’ u svoju struku…’ To mi se, onako pesnicki bas dopalo…Pokupila sam papire, zahvalila se I okrenula da podjem… Tada se Mr Hini prvi put blago nasmesio, otvorio fioku svog stola I izvadio jedan lepo upakovani suncokret rekavsi “Za nas rastanak I Vasu buducu srecu ‘princezo od suncokreta’…’ Ja sam zbunjeno uzela cvet, pocrvenela I skoro istrcala napolje misleci da se nikada vise necemo sresti…

Medjutim, zivot ‘pise romane’…Posle nepunih sest meseci od ‘gore opisanog dogadjaja’ pomenuti Mr Hini (…Kevin…) I ja smo se sasvim slucajno sreli I to bas u, za mene, veoma turbulentnom periodu koje bi Bora-Corba najbolje opisao stihovima: ‘Tu sam, eto blizu kraja, jedan korak do ocaja…nemoj sreco, nemoj danas da ispravljas krive Drine…” Onda se na mom nebu pojavila ‘duga’ I pocela je jedna ‘bajka’… Sve ostalo je ISTORIJA…