zvezdano nebo

DOBAR ČOVEK

lana52 | 14 April, 2021 16:00

Često citiram misao jednog psihologa: ‘SAMO DOBAR ČOVEK JE PSIHICKI ZDRAV ČOVEK’. Bas tako, da bi u svojoj zivotnoj sredini dobro funkcionisao covek treba da bude psihicki zdrav, a da bi to bio prvo I osnovno treba da bude DOBAR, znaci oslobodjen mnogih ‘demona’ tj. zlobe, pakosti, zavisti, ironije, sujete, osvetoljubivosti I sl.

Imala sam srecu da odrastam u gradjanskoj, intelektualnoj porodici gde su mi roditelji bili I ostali (majka je na zalost pre par godina umrla), DOBRI I ČASNI ljudi. Oduvek su imali prosecan standard, nikada materjalno bogati, ali uvek bogati duhom. Od njih sam nasledila model ponasanja po principu: ‘Ako mozes uvek pomozi ljudima, a ako ne mozes skloni se, nikada nikome nemoj da naudis ili da ga na bilo koji nacin povredis.” Prethodno izneseni stav I dan-danas zivim I cuvam u genetskom kodu. Skoro sam naisla na pitanje: ‘Sta najvise zelite u zivotu?” I odgovorila sam: “Najvise zelim da svi ljudi u mom okruzenju budu zadovoljni, da se prijatno osecaju u mom prisustvu I da nikada nikome ne prouzrokujem bilo kakvu vrstu nelagode.”

Na pitanje: ‘Da li sam zadovoljna svojim zivotom?’, kratko bih odgovorila: ‘Jesam.’

Takodje sam cesto pominjala I svoj decenijski zivot I rad na Novom Zelandu gde sam samo potvrdila svoju zivotnu filozofiju da treba voleti I postovati SVE ljude nezavisno od njihove boje koze, nacionalne, verske ili politicke pripadnosti, nezavisno od materjalnog statusa, uzrasnog doba ili stepena obrazovanja. Covek je na svim meridijanima ili dobar covek ili antipod ovom cesto pominjanom epitetu. Naravno, ne mozmo sa svima da budemo bliski, da se druzimo, poveravamo, da nam svi budu jednako simpaticni, tu se vec prepoznajemo po principu latinske poslovice: ‘Slican se slicnome raduje’, ali to ne znaci da treba da anatemisemo ili povredjujemo one ‘s druge strane’ koji nam mozda ni po cemu nisu slicni.

Zbog svega gore izlozenog bila sam veoma zbunjena I pomalo tuzna (sada vise nisam Bogu hvala ni jedno, ni drugo) kada sam po povratku sa Novog Zelanda posle nekoliko godina shvatila koliko na zalost ljudi na nasim prostorima vole da pakoste ne samo meni vec I jedni drugima.

Meni je trebalo malo vremena da se ponovo ‘snadjem’ I posle destak godina odsustva sa nasih prostora na kojima se toliko toga izdesavalo ponovo potvrdim svoj identitet altruiste, dobronamerne, svestrane intelektualke koja nadasve zivi po modelu: ‘biti dobra osoba I nikome ne nauditi’. (Neki kazu da u mom identitetu ima I osobina tzv. ‘jake zene’, ja bas ne bih mogla da se o tome izjasnjavam, s’ obzirom da sam oduvek bila krhke I nezne gradje, mozda duhovno jake, ali uopsteno vise sa imidzom gazele, nego tigrice. ) U tom medjuprostoru od pomalo zbunjene ‘povratnice iz inostranstva’ do ‘stabilne I iskusne osobe koja je opet svoj na svome’, da ne pominjem opet ono moje cuveno sa harizmom nekadasnjeg gimnazijskog ‘djaka generacije’, kazem u pomenutom medjuprostoru ili bolje medjuvremenu desavale su se razne stvari I prijatne, ali I neprijatne. Iako je jedan dobar prijatelj, jedan od retkih koji nije ni pokusavao da me proda za neke ‘sitne pare’ naglasavao da se ne obazirem ni na sta jer se ovde: ‘boljima tesko prasta’, ja sam bila zacudjena, a ponekad I pomalo uznemirena ponasanjem pojedinih osoba iz blizeg okruzenja. Prosle su godine, mnoge stvari sam prevazisla, sada mi je nekad I smesno kad se setim sta su neki ljudi ‘okolo’ radili I ni sada ne znam zasto da li iz pakosti, zavisti, dosade ili jednostavno sto nisu dobri ljudi iz definicije sa pocetka ove moje price…Jedna moja poznanica mi je otvoreno rekla: ‘Nemoj da se iznenadis sto ti pakoste, ti imas proslost politicku (misli na moje davne studentske dane), zatim Novozelandsku I sl, a jednostavno si drugacija od mnogih, ne uklapas se u stadarde ‘krda’. Onda sam pocela da shvatam, da to ‘krdo’ prati sta radite I kako jedna rece ‘vadi pikanterije’ I dr. Sve sto mi se desavalo delovi ‘krda’ su propratili: uzvikivanje odredjenih fraza koje sam upotrebila u nekom emotivnom trenutku, pustali mi emotivne pesme, kao da me ‘ganu’ u stilu: ‘Jer umirem sasvim za njim…’, utrkivali se ko ce pre da prodje pored mene sa soljom kafe u rukama I usput nesto dobaci (Neki od njih vec vise nisu medju zivima, Bog da im dusu prosti …), uzvikivali su kad prodju pored mene neka zenska ili muska imena, za neka mi je nesto bilo I jasno, za neka mi ni dan danas nije jasno npr. ‘Ej, Ljiljo..’, “Ej, Marina..’ jer meni puno ta imena I ne znace, imam par drugarica koje se tako zovu, ali ih retko vidjam I ne druzimo se puno. Kada sam dobila unuce u Australiji forsirali su decicu po ulici da trce I vicu: ‘bako, bako..’ I dr. Cak su se, verovali ili ne i neke kasirke koje uopste ne poznajem u pojedinim supermaketima u tom stilu ponasale, I dalje ne znam zasto jer sam ja sa svima ljubazna, zivim zivot miran-tih, trudim se da svakoga ispostujem, propustam decu, trudnice I starije u redovima, svima se ljubazno uz osmeh javljam u prolazu, ni sa kim se mnogo ‘okolo’ I ne socijalizujem. SVE navedeno su iz mog sadasnjeg ugla obicne detinjarije dokone I verovatno necim isfrustrirane ‘grupe’ koja trazi mete da bi prekratila svakodnevne muke svog postojanja, pa kad vidi da cesto gadja I skoro uvek promasi kod jedne osobe, krene dalje I fokusira se na nekog drugog.('A neko to od gore vidi sve...') Retke su osobe koje o pomenutom, iako im se mozda I samima to desava zele da pricaju. Samo jedna meni veoma draga I veoma umna osoba mi je rekla da bi neke stvari kao vrstu uznemiravanja prijavila cak policiji, drugi bi pomirljivo odcutali na svaku uvredu, prozivku, ismejavanje da ih carsija ne daj Boze ne proglasi paranoicnim.

I tako dalje, I tako blize. Ja konacno sazreh, potvrdih svoj privatni I profesionalni identitet. Na zajedljive prozivke tipa: ‘Pa, ta tvoja velika ljubav se bas I nije materjalizovala’ ja sa osmehom odgovorim: ‘Bolje je imati I nositi u srcu I nematerjalizovanu ljubav koja nas ispunjava nego se gusiti u nekoj losoj dugogodisnjoj vezi ili braku, ili nemati ljubav uopste…’(Posle se ne daj Boze zavrsi kao u onom crnohumornom vicu kad sudija pita coveka: ‘Zasto crni covece uze pusku I ubi zenu posle toliko decenija, mogao si ako se vec toliko niste slagali da to ucinis I ranije…’, a covek odgovara: ‘ Sve je to moja lenjost gospodine sidija, sve danas cu, sutra cu I tako…’ )

Sto se tice one druge prozivke: ‘baka’, to mi bas I prija jer kad sve zavrsite na vreme, recimo udala se prvi put u 20-toj, diplomirala u 23-oj, odmah zatim rodila sina, magistrirala na engleskom govornom podrucju u svojim tridesetim, govori nekoliko svetskih jezika, zaokruzila skoro tridesetak godina profesorskog staza na raznim meridijanima, prosla 'pola sveta', neke ljubavi materjalizovala, neke 'odlozila', egzistencijalno dosta toga zaokruzila, prozivela pola veka kao dobra osoba, red je da dobijem I unuce.

A sve se vrti oko onoga: ‘BITI DOBAR..’, voleti ljude, prastati, ne svetiti se, biti zadovoljan sobom , a ponekad se I kako nas narod kaze ‘praviti Tosa’ I kad nesto cujete, saznate, primetite pravite se da to niste, bas kako izreka kaze: ‘Ne treba da na SVE reagujes, nestace ti reagenasa…’.

Moj spirit su oduvek odrzavali urodjeni optimizam I pesnicka, tj. romanticna priroda u stilu pesme (posvecene nekom koga redje vidjam, ali ko je bio I ostao meni u svemu poseban I koga smatram DOBRIM ČOVEKOM):

The Platters - Only You - Lyrics