zvezdano nebo

MOJ MODUS OPERANDI...

lana52 | 13 April, 2021 12:50

Putujuci I ziveci  po ‘svetu’, uceci, usavrsavajuci se na profesionalnom I privatnom planu, prosla sam kroz mnoga iskusenja, nalazila se u razlicitim zivotnim situacijama, upoznavala razne ljude kod nas I na  mnogim meridijana(neki od pomenutih ljudi su mi I dan-danas ostali dobri prijatelji, retko se cujemo, jos redje vidjamo, ali znam da postoje I tu su negde I na tome sm im beskrajno zahvalna… Neki od ‘onih drugih ljudi’ su me prodali za ‘sitne pare’, tj. proneverili moje poverenje, ali njima sam brzo oprostila u zelji da budu srecni u svom postojanju…nikad nikome ne sudim… )  I posle skoro pola veka prozivljenog u pomenutom stilu  resila sam da izaberem SMIRENJE za svoj ‘modus operandi’…A sta kazu umni ljudi o tome:

“Sta znaci biti smiren?

Smirenje je – blagodatni dar i tajna. Nekome je dovoljno da mu se kaze jedna rec i on se odmah uvredi, dok drugi neko ne reaguje zato sto je smiren. Smirenje znaci biti u neprekidnom miru sa Bogom. Ako je covek smiren, onda je mir – njegovo dusevno stanje: bilo da mu je dobro ili lose, ili da ima nevolje i neuspehe, - on je bez obzira na sve smiren, i cuva svoj mir. Pritom on moze aktivno da ispoljava svoj odnos prema zivotu. Ljudi obicno pod smirenjem podrazumevaju neku pasivnost, ali to je najveca greska. Bas naprotiv, smirenje je veoma aktivno. Obrazac smirenja su reci Isusa Hrista: “Ja sam krotak i smiren srcem”, a svojim smirenjem je preobrazio svet i pobedio smrt.

Smirenje je aktivan odnos prema zivotu. To nije saglasnost sa spoljnim okolnostima, vec napor svih snaga da se one savladaju. Smiren covek potcinjava sebi spoljasnje okolnosti koje cak ni ne zavise od njega, ali sam im se ne potcinjava, ostajuci u miru sa Bogom, drugim ljudima, ali najpre sa samim sobom…”

Postoje dobro poznate poslovice: ‘SVETU SE NE MOZE UGODITI” ili “Sto ljudi, sto ćudi”  ( Srpske narodne poslovice )

 

Analizirajuci ljude I mnoge zivotne situacije shvatila sam da je najbolje u vecini slucajeva, narocito u radnom okruzenju usvojiti model ‘poslusanja’ koji se primenjuje u manastirskom zivotu. Drugim recima, to je pravilo: cutis, radis, slusas, ni sa kim se mnogo ne zblizavas jer bliskost, kako kazu vodi u ljubav, ili svadju, a ni jedno ni drugo nije dobro za ocuvanje smirenja I postizanje dobrih radnih rezultata. Kao sto latinska poslovica kaze da je: ‘Ponavljanje majka nauke’, tako je I u jednoj radnoj sredini ‘Distanca majka smirenosti I dobrih medjuljudskih odnosa’.

 

Naravno, na privatnom planu uvek mozemo da imamo svoje zelje, snove, ljubavi, a jedna od mojih je nastala bas kao u pesmi: “Srela sam ga jedne…. noći, u bistrou zvanom….Mislila sam da cu samo proci neprimetno, tiho, kao sen…Tu je bilo mnogo srecnih ljudi, on sa svojim drustvom, ipak SAM, al’ pogledom sto tako divno ljubi, pomuti moj mir I sve sto znam…’ (Naravno posle tog ‘emotivnog ciklona’, trebalo je vreme da dodjem do danasnjeg, gore pomenutog smirenj… ) A pomenuta pesma kaze:

 

Olivera Katarina-Sanjam /Bistro Sen Žermen/ 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb