zvezdano nebo

MUDRI SAVETI MOG DEKE... :)

lana52 | 07 Septembar, 2020 10:17

Imala sam srecu da u bliskoj familiji imam dugovecne I mudre pretke…Jedan od njih je moj, sad vec pokojni deka po majci-Voja (lepo ime, ehhh… ).

Kada sam se posle decenijskog boravka na Novom Zelandu vratila, s’ obzirom da su se mnoge moje zivotne okolnosti promenile, odlucila sam da nastavim kao unuka I cerka ‘jedinica’ da zivim u dekinom stanu u Zemunu. On je imao samo mene I tada zivu (sada vec pokojnu) jedinu cerku-moju mamu.

Sa mnom je bio svega nekoliko meseci, a onda ga je mama vec teze obolelog uzela kod sebe, tako da je poslednje dane zivota proveo u mom rodnom gradu koji nije dobro poznavao….Kako je sam govorio, ‘srce mu je ostalo na Dunavu’….

Rodjen 1920. Godine deka je imao naporan I zanimljiv zivot….Tako da je u svojim osamdesetim , kako se narodski kaze ‘veoma bistar’ mogao da prica o mnogo cemu…S’ obzirom na beneficirani staz dugo je ziveo kao ‘oficir u penziji’…Nekada je bio sef kontrole leta na vojnom aerodromu u Batajnici…

S’ obzirom da se pedesetih godina druzio sa celnicima sluzbe vojne bezbednosti ciji mu je tadasnji sef do smrti ostao ‘najbolji prijatelj’, uvek je bio nekako oprezan I suzdrzan u odnosu sa ljudima, sto ja ‘nekadasnja curka’, a danas ‘mudrica’ tek sad razumem… (Naravno I mene je stigla ‘zakasnela pamet’ posle otkrivanja ‘tajne’ o kojoj sam skoro pisala, ali da se ne vracamo na ‘mesto zlocina’ ehh…. )

Dakle, moj mudri deka Voja je imao obicaj da me savetuje u stilu: ‘Slusaj, dugo si bila u inostranstvu, ovde se mnogo toga promenilo…Nekad si kao najbolji djak I veoma harizmaticna osoba bila u svojim krugovima veoma uspesna I popularna I stekla mnogo poznanika I prijatelja… Ali, deda je mnogo video, doziveo I prosao u vremenima koja takodje nisu bila ni malo lako I dan danas ne sme da otkriva sve ono sto zna ali moze da te posavetuje: “Srce dedino (kako me je od milosti zvao) budi oprezna sa svima, razne se igre I danas ‘igraju okolo’ kao sto su se igrale u svim vremenima, ali najvise se cuvaj svojih tzv. ‘najboljih prijatelja’ “

U to vreme sam ga slusla cisto iz postovanja prema srodstvu I godinama, a u sebi sam mislila: ‘Deda je vec dosta star I verovatno paranoican, pa s’ obzirom da nemam sestre I bracu meni su moji kumovi I ‘najbolji prijatelji’ SVE, toliko ih volim I postujem, ja bih za svakoga od njih ‘ruku u vatru stavila’ (Kako je jedan moj poznanik umeo da se nasali recima: ‘kad smo kod ‘ruke u vatru’, nikad ne stavljaj obe, da ti bar jedna ostane…)

Jos jedan mudri dekin savet koga pamtim dobro I danas kad me je stigla ‘zakasnela pamet’ pridrzavam: “Dete moje, ‘svoje prijatelje drzi blizu a (ne)prijatelje jos blize…’ Nikad nemoj da pokazes da znas sta ti je ko ‘smestao’, u kakvoj ‘igri‘ ucestvuje, kakvu ti je pakost priredjivao…Budi sa svima ljubazna, dobronamerna, ali uzdrzana I (ne) poverljiva…Ljudi su ‘lako kvarljiva roba’…Meni je ‘pedesetih godina’ glava bukvalno bila ‘u torbi’ I sada ne smem I ne mogu da ti pricam, iako je vise od pola veka proslo I tebe volim najvise na svetu kako I zasto…To su ostale ‘tajne’ koje se nikada ne otkrivaju, ne samo da bih sacuvao sebe, vec I par dobrih drugara iz vojne- drzavne bezbednosti zahvaljujuci kojima sam ostao ziv…I sad su teska vremena, ti imas jos vece obrazovanje od mene I vise si sveta prosla, a uz to oduvek si imala ‘zlatno srce’, ali znaj, deda te savetuje, ne odgovaraj ni na kakve ‘okolne provokacje’ kojih je oduvek bilo I bice ih u svim vremenima…Ne pokazuj ljudima iz okruzenja da znas mnogo sta ti ko radi ili je radio…I dalje se druzi sa svojim, kako ih ti zoves ‘najboljim prijateljima’, ali im ne otvaraj svoju dusu I ne poveravaj se na nacin kako si ti to vec od malena radial smatrajuci da su svi oko tebe-dobronamerni, plemeniti, covekoljubivi I da s’ obzirom da ti svima mislis I radis dobro I ONI tako cine…Svako ima cenu, poznajuci sredinu u kojoj se kreces, skoro da nema osobe koja te ne bi cak I za neke ‘sitne pare’ prodala… Neko bi to uradio I dzabe, cisto iz zavisti I pakosti koju celi zivot potajno gaji prema tebi I tvojoj harizmi…Bogu hvala, dobro si dete, nisi sklona porocima, dobro je da nikad nisi probala alkohol I slicne ‘droge’, sklona si malo ‘zaljubljivanju’, ali I to ce proci sa godinama, razbices mnoge iluzije I po tom pitanju…Sreca, da si veoma ituitivni i intelektualni tip, radije se okreces knjizi, citanju, pisanju nego ‘bancenju po kafanama…’ I to te spasava, uvek ti je bistar mozak I ‘cista’ pamet, a ostalo ce vec doci sa godinama i iskustvom… Vazno je da si od ‘dobrog stofa’…Nisam ni ja bio ovoliko mudar u mladosti…I ne brini mnogo u zivotu…Sve se ‘skocka’ I dodje na svoje mesto… I ako nesto saznas sto te povredjuje od bliskih, skloni se, blago se distanciraj, ako vec neko treba da strada, nemoj ne daj Boze da ‘strada od tvoje ruke’…Da bi mirno I dobro zivela savest treba da ti bude mirna…A zivot je cudo…Zna tvoj deda jer je prosao ‘mnogo toga’…Svako, kad tad, mora da pokusa corbu koju je dugo ‘drugome zakuvavao’…SVE se TO vrati SVIMA, onako nenadano, kada se I ne sluti…Postoji u kosmosu ravnoteza…Deka ti, kao vojno lice ne zna mnogo o tim Bozanskim stvarima, moji stari su krisom slavili slavu I to je bilo sve…, ali zna o zivotnim stvarima, a I dan-danas u ovim godinama posle pola sata razgovora sa covekom mogu da mu odredim ‘specificnu tezinu’…”

Danas, posle decenije od kako je deka otiso negde ‘gore’, verovatno ni u raj ni u pakao, vec u neko ‘cistiliste duse’, ja cuvam uspomene na njega: klnjige, diplome, zahvalnice, medalje, odlikovanja…Najdraza mi je bronzana statua IKARUSA sa urezanom posvetom koju je nekom prilikom dobio pred odlazak u penziju..Zahvaljujuci njemu nastavila sam da zivim u metropoli kao sto je Beograd I koji od srca volim…Mislila sam da emocije koje gajim prema rodnom Kragujevcu u kome sam odrasla I gde su mi se desavale najlepse stvari, kao I one koje osecam prema novozelandskom Oklandu gde su se desavale razne ‘carolije’ nikada vise necu moci da podelim sa nekim trecim gradom…Ali evo, i Beograd je polako, ali sigurno zadnjih par decenija zauzeo mesto na pijadestalu moje duse…

Cesto se setim dekinih, gore pomenutih saveta I nastavljam tom, vec uhodanom stazom mudrosti, po onoj narodnoj: “Cast svakome, veresija nikome” ili kako to jos bolje mudri NJegos objasnjava: “Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze, od tada smo visi prijatelji, u glavu mi pamet uceraste..”