Secanje je raj iz koga ne mozemo biti prognani... :)
lana52 | 28 Septembar, 2020 23:29
Jedno proslo vreme…Skoro decenijsko vreme moje profesure u jednoj od najstarijih srpskih gimnazija…Moje kolege su bili moji stari profesori koji su me veoma uvazavali kao nekadasnjeg ‘djaka generacije’ ove skole…nove kolege su bili uglavnom ‘ekipa’ iz meni bliskih generacija…
Predivna druzenja…Dugi intelektualni razgovori, gde smo se ‘utrkivali’ ko ce sta novo iz sveta nauke da kaze, da nesto odrecituje ili bar isprica po neku anegdotu…Svi smo se medjusobno postovali…Niko nikoga, ne daj Boze nije ‘ucutkivao’…Lepe razgovore razlicitih polova niko ni u snu ne bi pomislio da nazove ‘kibicerstvom’ (ja skoro negde cuh taj zargon I jos nisam sigurna sta to zapravo znaci…nema ga u mom vokabularu)
Mnogo sam naucila kako od svojih fah kolega, tako I od sociologa, filozofa I dr. Razmenjivali smo neku ‘posebnu’ energiju..Iako te devdesete nisu bile nimalo lake za ‘zivljenje’ ja sam se radovala svakom novom danu I odlasku na posao…U skoli se desavala carolija…Imali smo I izuzetne djake, ali je I medju nama ‘atmosfera’ bila I vise nego ‘izuzetna’…Imali smo obicaj da sedimo po sat I vise posle zavrsene smene I pricamo, pricamo…
S’ obzirom da se zgrada gimnazije granici sa zgradom takodje jednog od najstarijih pozorista u Srbiji, bili smo, tako reci obavezni, da se kao profesori Prve gimnazije pojavimo na svakoj premijeri…Za nas su cuvana mesta u prvim redovima…U to vreme sam obozavala sesire I menjala sam ih od premijere do premijere…Naravno bile su tu obavezne I damske rukavice od cipke I heklana kragna na somotskoj haljini…Stikle I svilene carape-kao ultimatum…
Kako to obicno biva svaku bajku nesto prekine… Da li su ‘duhovi’ umesali svoje prste ili se moj tadasnji suprug sa svojim zeljama I idejama pretvorio u neprijatnog ‘carobnjaka’, mene, ‘princezu od suncokreta’ ispratili su na Novi Zeland u suzama…Svi smo tugovali I ja, I moji djaci I nasa-profesorska ekipa…Uzela sam godinu neplacenog odsustva, a ostala skoro deceniju…
Prosla sam mnoge sredine na raznim meridijanima I nigde mi vise nije billo tako lepo kao u mojoj gimnaziji…To je ‘prokletstvo’ princeza koje ostavljaju svoje ‘pijadestale’ I verne podanike I odlaze u nepoznata carstva…
Ostalo je toplo, nadahnjujuce secanje koje je obelezilo skoro najlepsu , nepunu deceniju mog zivota…A kazu da je ‘secanje jedini raj iz koga nikada ne mozemo biti prognani…’ Malo li je…
Trekbekovi (0)Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Septembar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||