zvezdano nebo

ZIVIM U BEOGRADU, CESTO SE U MISLIMA VRACAM PARIZU, SANJAM BRIZBEN... :)

lana52 | 09 Oktobar, 2017 10:28

Sada u ovim srednjim godinama krcatim zivotnim iskustvom i saznanjima konacno sam postigla unatrasnju harmoniju do koje se stize preko zabluda i osvescenja...Zivim u Beogradu i volim ga svim svojim srcem... Volim zelenilo Zemunskog keja i blizinu reke, urbani dah Knez Mihajlove, pomalo divlje mirise Topcidera...I kada me poznanici iz 'belog sveta' gde sam provela jedan deo zivota pitaju: 'Kako ti je u tom Bg, s' obzirom na turbulentnost naseg vremena o kojima citaju...', ja odgovaram: 'Dobro, ne zalim se...' Grad je lep, zraci, konacno mogu potpuno da se izrazim na maternjem jeziku, volim ljude i prastam skoro sve...Ljudi su uglavnom dobri i blagonakloni, ali ima i onih drugacijih, pomalo zavidnih i zlobnih... Ja pomislim nikad oni ne mogu da poseju toliko zlobe i malicioznosti koliko ja mogu da podarim prastanja, ljubaznosti, dobrote i ljubavi... (Skoro mi je jedna divna i kako kaze sama blagonaklona prijateljica napravila mali poklon, a ja posto zivim skromno ne mogu svima da uzvratim poklone, pa sam najblagonaklonije rekla: 'Neko to od gore prati sve, pa za dobrocinstva ukazana meni vraca blagonaklone poklone tom divnom svetu oko mene koji mi ukazuje ljubav i postovanje...' :)) Tako ja zivim u skladu sa lepim hriscanskim nacelima (mada nisam duboko religiozna) u stilu pozitivnih i dobronamernih misli koje upucujem svima u nasem predivnom Beogradu i sire u mojoj dragoj domovini Srbiji koju nosim u srcu i uvek joj se vracam... Nemam u sebi nimalo gorcine, niti zlobe, radim najbolje sto mogu, ne osecam ni trunku osvetoljubivosti ni prema kome i opstajem u skladu sa nacelom: 'Ako mozes da pomognes pomozi, ako ne mozes skloni se... Ako neko i treba ne daj Boze da strada nemoj od tvoje ruke jer svi znamo onu poznatu istinu: 'Ko se maca lati, od maca i strada' (ovde mac moze da bude i simbol zlobe, pakosti, necasnog podmetanja,podsmeha i svake vrste zlonamernosti..) Slazem se da ljudi mogu i treba da imaju razlicite ideje i ciljeve, ali za ostvarenje tih ciljeva treba da izaberu cist i castan put bez povredjivanja i 'namestanja' drugih...Pa, bar na ovim prostorima, a i u celom svetu znamo za istinu: 'Ko drugome jamu kopa, sam u nju kad-tad upada...' :) Toliko o mojoj sadasnjoj zivotnoj filozofiji i zivotu u Beogradu gde najvise volim izlazak sunca kada se na nebu pojavi zlatno-rumeni blesak koji obecava lepe misli i lep dan...

Kada sam vec kod misli, cesto se u mislima vracam Parizu i mom omiljenom citatu:"Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni…..U Parizu moze da se najbolje ostvari moja sanjalacko-pesnicka priroda koja lebdi izmedju jave i sna...

I tako dok zivim u Beogradu, u mislima se cesto vracam Parizu, a iz nekih veoma licnih razloga cesto sanjam NZ, Australiju i Brizben... Evociram uspomene na krstarenje brodicem: 'City Cat' po reci Brizben sa koje je moguce videti sve prelepe znamenitosti:

Brisben kao moja proslost, ali nikad se ne zna - zivot je nepredvidiv , mozda i buducnost...

I tako dok zivim od danas do sutra, radujem se svakom novom danu, radujem se kiseoniku koji udisem... U svojoj nezavrsenoj knjizi putopisa iz celog sveta kazem da nije vazno da li ste medju Maorima, ili medju umetnicima u nekoj galeriji San Franciska ili medju ljubaznim trgovcima u nekom Tunizanskom suku, ili pored toplo obucenih Rusa na sneznom Crvenom trgu ili cekate u redu da nabavite karte za neku od prestiznih predstava u zapadnom Londonu, vazno je da nosite svoje toplo, za sve ljude siroko otvoreno, covekoljubivo srce koji proizvodi takodje sirok i topao osmeh... Taj osmeh treba podariti svima nezavisno da li vas vole ili mrze, da li su srecni i lepi u dusi, ili tuzni i manje lepi, nezavisno da li su blagonakloni ili maliciozni, svima treba prastati i slediti divne budisticke mantre o covekoljublju... Ne treba zaboraviti ni biblijske poruke kao sto je ona: 'Ne boj se mrznje oko sebe, vec mrznje u sopstvenom srcu..' ili 'Znacu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan prema drugima....' Bilo u kom gradu, bilo na kom meridijanu ne zaboravimo da volimo, upoznajemo i postujemo ljude nezavisno od njihovog statusa, psiholoskog ili emotivnog stanja..., nezavisno od njihovog trenutnog odnosa prema nama, menja se to.... kao sto volimo i upoznajemo gradove i posebna mesta... Ne zaboravimo i onu divnu istinu oca Tadije: 'Kakve su ti misli i namere, takav ti je i zivot..' :) Zato lepim, toplim, svetlim, harmonicnim mislima gradimo harmoniju u zivotu, a ona je neprocenjiva...