zvezdano nebo

ALISA U ZEMLJI 'KEKINACA' ( drama u tri cina, desava se u Tanzaniji, svaka slucajna podudarnost nenamerna)

lana52 | 16 Novembar, 2016 18:55

(Ili pod drugim naslovom: ‘Kako se Alisa pomirila sa sobom I Bogom, a jadnike ‘Kekince’ sutnula nogom….’)

(‘Kekinci’ su posebna vrsta: pola ljudi, pola zabe, pa cesto krekecu… J )

Radnja se dogadja u dalekoj Tanzaniji (za neinformisane: “Tanzanija, ili zvanično Ujedinjena Republika Tanzanija (svah. Jamhuri ya Muungano wa Tanzania) je država u istočnoj Africi. Graniči se sa Kenijom i Ugandom na severu, Ruandom,Burundijem i Kongom na zapadu, Zambijom, Malavijem i Mozambikom na jugu, i Indijskim okeanom na istoku. Ime je dobila po Tanganjiki, kontinentalnom delu države, i ostrvu Zanzibar” ) Glavna licnost je Alisa, fina, tiha zenica srednjih godina, suptilna intelektualka, poliglota, majka dvadeset petogodisnjaka, razvedena posle dvanaestogodisnjeg braka, setna posle zavrsene cetvorogodisnje ljubavi sa Alekom koji ostaje da tesko bolestan umre na Floridi…. koja se posle duzeg zivota I studijskog usavrsavanja na suncanoj Kaliforniji vraca u rodnu Tanzaniju….

I CIN

Otvorenog srca, rodjeni altruista, vaspitana u stilu: ‘psihologije dobrote’, da voli I postuje sve ljude (majka joj je uvek govorila: ‘Ako neko I treba da strada, nemoj od tvoje ruke, skloni se I oprosti… ‘Neko to od gore vidi sve…’ ‘Ko ne plati na mostu, platice na cupriji…’ ) Tako razdragana I zeljna da obnovi stara prijateljstva sa dragim ljudima iz svoje otadzbine, nadahnuta pozitivnim razmisljanjem, mudrija za neko novo iskustvo kao sto je dugogodisnje izucavanje Budizma I ucenje stranih jezika, puna novih ideja za unapredjenje sopstvene struke I nadasve plemenita I covekoljubiva pocinje ‘novi zivot’ u svojoj staroj domovini… O radosti… …I tako je mislila Alisa, dosta je bilo avantura po svetu, vreme je da se u ovim ‘najboljim pedesetim’ posveti sebi, slobodnom vremenu, unutrasnjoj harmoniji I da vodi zivot: ‘miran, tih, u kome se nekad baci karta il napise stih…’

II CIN

Medjutim, na scenu stupaju ‘Kekinci’ u raznim oblicima, ima ih svuda po Tanzaniji, svih uzrasnih grupa maltene od odojcadi I trudnica do onih koje za vikend pustaju iz starackog doma, svih polova I obrazovanja od djubretara do akaedemika…Jedan je otvorieno rekao Alisi: ‘Vi ste gospodjo bili IME u bivsoj Tanzaniji, uzivali ste, proputovali svet I mi smo tu (zvezde ‘potkrovlja I suterena…’) da vam smetamo jer nismo nikada mogli da postignemo sto I vi, a necemo moci ni za 100 godina….’(Nije ni znao da nekome ko je u Budizmu dosegao nirvana nista vise ne moze da zasmeta, on se smeska sa strane I prati njihove karme….) (mada im je svima zajednicko da kopaju po ‘djubretu’ tu nalaze zanimacije za svoje frustrirane, napacene, jadne I izopacene duse….) Oni se javljaju kao ‘osvetnici’ neke ‘duhovno ruinirane grupe’ koja zeli da kaznjava za ‘grehe iz proslosti’ ili da pokusa da degradira neku osobu koja na bilo koji nacin smeta njihovoj grupi,narocito ako je bolja I uspesnija od njih….( davno je poznato da se u Tanzaniji uspeh ne prasta…) a naravno to rade na ruzan, necasan, prljav nacin, uvek u grupi (pojedinci su kukavice) I to u prisustvu svedoka… Glavna im je ideja da pokusaju da nekako, po njima ruzno I negativno uticu na onoga na koga su se namerili, tako da ne biraju sredstva, sluze se svim I svacim, kopaju po tudjoj privatnosti, ne mareci za ono Hristovo: ‘ne diraj u coveka’ I za sve posledice koje ih stizu ili ce ih stici… Tako da neduzna I na pocetku naivna, dobrodusna Alisa ‘upada’ u razne situacuje… Na putovanjima se bas tu dese da joj prave drustvo zenice ili ‘gospodicici’ Kekinci (joj, daleko su oni od gospode…ha, ha) Neka tamo dobronamerna ‘nazovi spisateljica’ iz komsiluka joj prica tuznu pricu svog devera u stilu: ‘Znate moj dever ima dobro placen posao, ali je umislio da ga neko prati I vec je mesecima na bolovanju, ne izlazi iz stana, nece ga dugo drzati na poslu…’ Alisi je zao coveka kad to cuje, u Tanzaniji nije lako naci posao, a kamoli tako dobro placen… Onda joj komsije pricaju: “Skoro je preminuo jedan divan mladi covek, bio je doktor filologije, ali je umislio da je oko njega teorija zavere, eto kad ceka gradski prevoz mislio je da ga uhodi bar petoro- sestoro osoba iz tog kruga olosa koji se time bave, cak je I za cistacice u zgradi mislio da ga uhode I nije sa njima pricao…, srce ga jadnika izdalo….’ Alisi je opet bilo zao, kako to u ovoj njenoj voljenoj Tanzaniji ispade da malo, malo nekoga uhode… A tek od taksista cije je usluge povremeno koristila s’ obzirom da nikada nije vozila svega se naslusala… Cak je od njih dobijala I pokloncice, na primer jedan joj je po zavrsenoj voznji poklonio kukicu za kacenje uramljene fotografije uz poruku: ‘Evo gospodjo da uramite I cuvate sliku svog muza’ Ona je naravno odgovorila u svom duhovitom stilu : “Neka, hvala Vam puno. Zadrzite kukicu mozda ce Vam zatrebati da zakacite sliku pokojne supruge…” a taksista je odgovorio: “Juu, pa moja supruga nije pokojna….” (jadnom coveku je ,posle cuje, stvarno u roku od 5-6 meseci umrla supruga, Alisa je to slucajno cula, ali nema nista s’ tim…) Alisa se nasmesila, a njeni osmesi cesto nose sudbinska prorocanstva: ‘Zadrzite ipak, nikad se ne zna sto se u nekim Budistickim spisima tvrdi: za tri dana, za tri meseca ili tri godine…. Zivot je nepredvidiv, zato; “cini dobro ne kaj se, cini zlo nadaj se”, sve najbolje I hvala jos jednom na poklonu u pokusaju dragi gospodine…. Ha, ha…’
Culi su to Kekinci, jer je I dragi gospodin taksista njihove ‘gore list’ pa se naostrili sa ‘psihodramama’ u pokusaju, daj da probaju sve sto su iskopali iz Alisine proslosti I kako se razvodila I kako je morala da ostavi umirucu ljubav svog zivota I s kim je pila kafu I koje su boje znacajne za nju…( a sve joj boje dobro stoje, ha,ha… J) Tu su se jadni ‘Kekinci’ lomili, trudili, prerusavali, a Alisa onako kratkovida, kad ne stavi naocari ne vidi prst pred okom, a kamoli Kekince I sta ce ona, onako vesele prirode, ‘indigo osoba’ kako je Bogu hvala pre pola veka rodjena, spremna za salu, pesmu I prastanje porucila im :’DZaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje I pogledi cvrsti I lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje… a vi mozete da vrtite koliko hocete svoje stare fore…pa, daaa…’ ili jednostavnije: ‘Dzaba ste krecili… ne pecam se vise na vase fore I fazone od pre nekoliko godina, na svasta sam ja naisla, sve sam to prevazisla, ha, ha…’

III CIN

I tako Alisa, (nije bas ni ona mutava, prosla je i ona sveta) poce malo da skuplja informancije o poznatim Kekincima iz bliskog okruzenja: ko se cime bavi, ko koga ima ili nema, ko od cega boluje, a boluju mnogo vala… od raznih bolesti, za njih nema leka, ne bi im pomogla ni cela tanzanijska drzavna apoteka… (valjda od neke zlobe I muke unutrasnje poboljevaju, a onaj ‘od gore’ vidi sve, to sto oni rade nije u stilu mafije koja bar ima I neke kodekse casti I omertu, oni to rade u stilu sitnog ulicnog sljama, uvlaceci u svoju mrezu okolne droce I maloletne delikvente….), ko od njih ima I koliko ‘putera na glavi…. (a imaju ga ohoho…) (jedan Alisin poznanik inspektor vec je o nekima ‘iskopao’ I dosijea….)
Tako se Alisa opustila, nasla svoj unutrasnji mir, pustila Kekince da rade svoje, sta ce valjda I oni jadni dobiju neku materjalnu korist od toga, makar za lekove da im se nadje…Alisa je to dozivela I kao ‘skriveni blagoslov’… Ojacala je, postala opreznija, a I zabavlja se, nikad joj nije dosadno… ha, ha… Divila se u Kaliforniji poznatim glumicama koje jure ‘paparaci’ I kopiraju obicni ljudi gutajuci price iz njihovog privatnog zivota…Nije ni slutila da ce kada se vrati u svoju rodnu Tanzaniju I ona da bude tako popularna I slavna u stilu: ‘da te mrze a da ti se dive…’ Tako je odlucila da se zabavlja u stilu: ‘ljubaznost je moje srednje ime’ (a sta ce da te snadje tek videces u dogledno vreme.. (za 3 dana, 3 meseca ili 3 godine…ehhh…)) Tako Alisa I dalje zivi u rodnoj Tanzaniji omiljena I slavna, zadovoljna sobom (oduvek je sebe obozavala, a sada jos vise) I misli: ‘Mora da su moja licnost I harizma posebno zanimljivi ljudima okolo kada trose toliko vremena, verovatno I novca na mene…’ A Kekincima je cak I pesmicu sastavila.. Pa kaze: ‘Opustite se Kekinci, bez imalo zla dal’ bi neko mogao da prasta kao ja…’ Jedino ponekad pomisli koliko su Kekinci nekreativni kad se stalno ponavljaju I koriste iste fazone, to pomalo vredja inteligenciju, ali I zabavlja, toliko njihovo utroseno vreme da bi od Alise napravili legendu I junakinju o kojoj se prica…..A uvek je u centru paznje I uvek se o njoj prica, tako I treba, tesko onome ko je toliko bezlican da se onjemu ne prica….Sto se vise prica, to bolje, cena slave se I placa sto jes, jes, ali Alisu vec zovu neki producenti da o njenom zivotu snime film (Kekincima ce davati autograme I poljupce posle premijere…. J )

EPILOG

A neki od Kekinaca kad ih nesto ruzno stigne sete se onog Hristovog: ‘Ne diraj u coveka…’ ali kasno...