zvezdano nebo

DNEVNA KONTEMPLACIJA JEDNE LANE (dodatak)

lana52 | 28 Novembar, 2016 10:35

Lep, suncani dan, ja srecna, ispunjena, zadovoljna…Zavrsila deo radnog dana, prosetala, dosla u tisinu doma svoga…  Ono za cim sam celog zivota tezila: MIR, UNUTRASNJA HARMONIJA, DUSEVNA RADOST…Zahvalna  nebesima na svemu sto sam dobila…Jedan ritam zivota za kojim sam oduvek tezila, Bogu hvala, sada je dosao… (Zaokruzila skoro pola veka zivota, stekla solidno obrazovanje u prirodnim naukama uz koriscenje cetiri jezika, proputovala skoro sve kontinente I druzila se sa ljudima iz celog sveta,  kosmopolit, odgajila 25 godisnjeg sina… I nadasve u dusi ostala plemenita….) Oslobodjena svega, bez strepnje, slutnje, sete, radosna sto mi svaki novi dan donosi ovu vrstu spokoja… Neprocenjiv unutrasnji osecaj zadovoljstva I duhovne radosti… Vredelo je proci sve sto sam prosla da bi se doslo do ovog stanja ispunjenosti I dusevne nirvana… (Zahvaljujuci ‘radu na sebi , genetici I Bozjoj pomoci…’) Puna lepih I prijatnih emocija, oprostila svima sve, rasterecena… Taj skriveni blagoslov je dosao u pravi cas…. Ne preterano religiozna, ali postovalac vere i biblijskih misli…. (Poslanica Rimljanima 12:19 Knijga O Kristu:

19 Dragi moji, nikada se ne osvećujte. Prepustite to Bogu jer u Svetome pismu piše:
    '"Osveta je moja;
            ja ću vratiti onima koji to zaslužuju”)

Osecam da volim ovaj zivotni stil, nista ne bih menjala, osecam toplinu sunca u zenicama, u dusi, a najvise u mislima…Misli su mi vedre, prijatne, svelte, topple, suncem nadahnute… Jedan uspesni zivotni period zaokruzen postizanjem zrelosti i sopstveniog mira…(Ucila na iskustvima drugih, a najvise na sopstvenom u stilu: ‘Ne saplicem se dva puta na isti kamen’ ) Radost I zahvalnost..Plemenitost I altruizam….Zelja da zagrlim sunce na njegovoj svetloj putanji… Toliko lepog… Malo li je… Ne brinem, ne predvidjam, mislim dobro…,radim dobro…, imam svoj unutrasnji mikrosvet na koji sam koncentrisana I u kome sam veoma zadovoljna I veoma volim I postujem sebe…(‘Zivim zivot miran, tih,nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se drzim izvan njih….’ )
(Volela bih da svi ljudi, nezavisno od nacionalnosti, boje koze, politickog opredeljenja ili bilo cega drugog... budu zadovoljni I ispunjeni kao ja, zao mi je onih koji se jos uvek bore sa svojim frustracijama… Moraju da shvate -  sreca je samo u plemenitosti, prastanju, duhovnom davanju…Sve ostalo im ne pomaze…. Sreca je u NAMA SAMIMA, a mi svojim mislima oblikujemo sebe, svoj dan, a najvise svoj unutrasnji svet…. )

S' obzirom da su u mojoj dnevnoj kontemplaciji uglavnom prisutne misli o pobedi dobrog evo par lepih misli o dobroti:

 Uporna dobrota pobeđuje zlo.

LATINSKA POSLOVICA


Dobro delo leži u dobroj nameri, a ne u vrednosti stvari koja se daje.
SENEKA


Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom da je i nasmejano lice.
LATINSKA POSLOVICA


Dobro je teško videti a lako se pozna.
SRPSKA POSLOVICA


Dobro je govoriti, a još bolje ćutati: treba samo znati kad je čemu vreme.
RUMUNSKA POSLOVICA

 


Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

Smrt Fidela Kastra ili uopsteno smrt kao antipod zivotu

lana52 | 28 Novembar, 2016 10:20

“Dok god postoje večni antipodi - vruće i hladno; manihejsko nadigravanje svetla i tame; akcija i reakcija; centrifugalno i centripetalno; ljubav i mržnja; rat i mir - postojaće datost i njena suprotnost, ništavilo... Stalna borba suprotnosti na kojoj počiva kosmička ravnoteža….” ( sveprisutni antipodi: zivot I smrt….)

Ovih dana se dosta govori o smrti Fidela Kastra I naravno da smrt svakog coveka u meni budi setu I saosecanje, jednostavno mi je zao sto se neciji zivot ugasio bez obzira na njegovu starosnu dob, nacionalnost, versko ili politicko opredeljenje… Skorasnja saznanja su me takodje potresla: smrt supruge naseg kolege, smrt izuzetno nadarenog mladica I besednika poreklom iz Loznice, smrt Leonarda Koena, pa smrt plejade nasih poznatih glumaca pocev od nezaboravnog Gage Nikolica….Naravno sa godinama I taj fenomen smrti kao  I sve ostale fenomene: sam zivot, ljubav, radost, tugu, prolaznost, pobede, poraze primam mnogo drugacije nego u mladjim godinama, nekako tise, prirodnije, sa vise razumevanja I pomirenja u stilu tihog prihvatanja: ‘tako je moralo da bude….’ Naravno da bih sedamdesetih kada se Kastro nalazio na obroncima Sierra de Madre ili osamdesetih kada smo obozavali Koenovu pesmu: “Dance Me to the End of Love” (‘Ova pesma nastala je 1984. na sintisajzeru Kasio, koji je Koen našao u suvenirnici na Tajms skveru.’), ili u srednjoskolskim danima kada su me iste godine potresli: smrt divne osobe -  mog deke ‘po ocu’, smrt majke moje najbolje drugarice, smrt naseg tadasnjeg idola Tita, kazem naravno da sam tih godina sve primala burnije, emotivnije uz erupcije bola ili ako su radosni dogadjaji bili u pitanju kao antipodi ovde pomenutih uz euforiju I emotivni vatromet ushicenja…

Sada je drugacije… Valjda su godine, zrelost, zivotno iskustvo ucinili svoje… Dirnu me I tuzne I radosne vesti ali nekako tise… Nema vise tih burnih reakcija I prejakih emocija… I dalje volim ljude, radujem se njihovim uspesima, slavim zivot I osetim tugu pri pomenu bilo cije smrti, ali nemam te predjasnje jake reakcije… Osim godina, mozda je I ta zivotna mudrost, cesto potencirana u stilu: ‘Neko to od gore regulise sve…’ doprinela ovakvim reakcijama…

Pratim u medijima razlicite price… Na zalost mnogo je vise onih tuznih nego lepih…Nekada mi nije jasno kako ljudi mogu toliko da mrze I tako degutantno da se ponasaju u nekim situacijama.. Nikada nisam osecala mrznju cak ni prema onima koji su me povredjivali na razlicite nacine zeleci da me obezvrede nekim njima primerenim ‘jadnim I nedolicnim’ nacinima… Nikada nisam bila poseban ‘fan’ Isidore Bjelice, ali mi je zao kada cujem sta joj se sve desava, smatram da zena njenog ljudskog I intelektualnog kalibra to ne zasluzuje… Zato me je odusevila jedna njena recenica izgovorena u nekom od njenih skorasnjih intervjua, kada su je novinari pitali: ‘Sta je za Vas najveca sreca…’ odgovorila je (parafraziracu): ‘Sada kada sam prosla sve sto sam prosla, naucila sam da volim I  one koji me mrze, to je najveca sreca….’

Tako I ja razmisljam: volim sve ljude; one koji me vole I one koji me mrze…’ (a ima ih od svake ‘fele’…) Volela bih da su svi ljudi budu besmrtni ili bar da pozive 150 godina i da im zivljenje bude prijatno.... I smatram da su dva fenomena: zivot predivan, dragocen, kao antipod smrti, I ljubav sveobuhvatna, bezuslovna, Bozanska kao antipod mrznji uvek pobednici jer svetlost uvek pobedjuje tamu….

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb