zvezdano nebo

KOMENTAR

lana52 | 05 Maj, 2021 10:30

Znimaju me lepi, poetski tekstovi,  umne misli  ili neka naucna dostignuca… Procitam, profiltriram, nesto znacajnije zadrzim, nesto odmah zaboravim, a ponekad napisem I po neki komentar na procitano…

Tako skoro procitah jedan citat koji je postavila poznanica: ‘NE BRIŠEMO MI LJUDE IZ NASIH ŽIVOTA…OBRIŠU SE SAMI’ I napisah sledeci KOMENTAR:

Kako bi se reklo narodski za neku temu: 'Eh, gde me nadje?'  Postoji izreka koja kaze: 'Pametna zena ne crta, ona precrta..' Ja bas i ne spadam u tu grupu 'pametnih' zena ili ne bas pametnih na pomenuti nacin...Ja mnnogo prastam, pa da sam precrtavala sve ljude iz bliskog okruzenja koji su me ponekad 'prodavali za sitninu',pa mi se vracali jer su uvidjali da 'prodavanjem moje malenkosti vise gube nego sto profitiraju', ja bih u svom zivotnom mozaiku imala vise precrtanih nego ispunjenih polja.  Zato u hriscanskom stilu: 'Ljubaznost je moje srednje slovo ili Znacu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan', prastam i cutim, ako treba izvinim se sama cak i kad apsolutno ni za sta nisam kriva...  Ali pamtim i vise, opet zargonski receno ne 'nasedam na slične štoseve' ili nesto otmenije: 'ne ulazim u slicne igrice sa pomenutim osobama'. Cesto citiram i onu Poslanicu Rimljanima iz Biblije: 'Nemojte se svetiti dragi moji, svoga neprijatelja nahranite, napojte.....' a ostalo-ostalo je istorija. Cesto kazem da je život-čudo i u lepom i u losem, sam zivot postavlja neke ljude na mesta koja im pripadaju u razlicitim zivotnim razdobljima...Bez obzira sto se slazem sa porukom iz postavljenog posta: 'Neki ljudi se brišu sami iz nasih zivota..', ja im uvek dajem šansu da se vrate, ako treba i na velika vrata...  Pa, nema bezgresne osobe, svako od nas je nekada u necemu i u odnosu sa nekim ljudima gresio, sad neko manje, neko vise... Ja sam shvatila da vas ljudi 'povredjuju' namerno ili bar imaju iluziju da su to ucinili samo iz neke teske unutrasnje muke i frustracije, iz nekog licnog nezadovoljstva koje prerasta u zavist, pakost, zlobu i ostale grehove...Na licnom primeru sam na SVE svikla i 'svasta' iskusila od nekih, kako ih ja zargonski zovem 'grupa' (ko razume-shvatice, a ima i bistrih..  ), i to me nije skoro uopste doticalo u stilu: 'Sta me briga sta mislis ili kazes o meni, kad ja o tebi uopste ne razmisljam, ti za mene nisi ni 'vazduh' jer mi je vazduh potreban da disem a ti nisi uopste..' Medjutim bilo je tu, kako ih ja zovem 'podrebarnih strelica' od nekih ljudi za koje sam ja mislila da su mi bliski...To je vec druga prica, kada neko od nazovi 'bliskih' pocne da kopira 'modus operandum' vama beznacajne grupe na cijoj ste 'meti'...Drugo je kad vam u prolazu, kao nenamerno, neko nesto  dobaci , kako bi saljivo rekli iz 'proklete avlije' koga i ne znate, ne znaci vam apsolutno nista, znate da ste bolji i kvalitetniji od te osobe u svakom pogledu i da to nije 'vasa solja caja', a drugo je kada to slicno kaze neko sa kim ste godinama 'ispijali pomenuti čaj'..Ali, Bogu hvala, sve se prevazidje, kada se blago distancirate od nekih ljudi sa kojima i dalje negujete prijateljsku relaciju (ja nikada nista ne presecam, pa ja sam i posle ne bas lakog razvoda na kraju sveta ostala u prijateljskim odnosima sa bivsim suprugom i njegovom novom porodicom... ), kazem blago distancirate od jednih, a ipak vam ostanu drugi-pravi i kvalitetni ljudi kojima uvek mozete da se 'okrenete', a koje ste nekada mozda i vi sami povredili nekom pogresnom procenom ili sopstvenom nesigurnoscu..  Ja u svom zivotu cuvam neke osobe kao zivotne konstante i za svaku od njih imam po neki metaforicni-interni nadimak: npr. 'najbolja drugarica' (cujemo se skoro svaki dan), 'kandidat'-odlicno poslovno saradjujemo i ne sumnjam u njegove profesionalne i moralne kvalitete i 'dozivotna simpatija' (eh, on je nesto 'posebno' u svakom pogledu, ali najvise u intelektualnom...).Ja se opet raspisah i raspricah..Moja mudra pokojna majka bi rekla: 'Ne moras SVE odmah da ispricas svima...' a ja 'Sto na um, to na drum',  a godinama pokusavam da usvojim preporuku naseg mudrog nobelovca Ive Andrica: 'U ĆUTANJU JE SIGURNOST', valjda cu u zrelijem dobu da zivim u Andricevskom stilu, a sada sam jos uvek u stilu one pesmice: 'Ne trebam ja šećer, nisam više dete, prošle su me , zlato, već i tridesete...'  

Naravno uz komentar  bi mogla da se prikljuci I po neka saljiva pesmica nas ‘devojaka’ koje smo vec ‘presle tridesete’ u veselom ritmu kao sto je sledeca:

Alka Vuica - Varalica (Audio 1999) HD - YouTube

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb