zvezdano nebo

NAŠA AVLIJA

lana52 | 05 Maj, 2021 23:31

Ja imam sreću da živim u naselju u kome zgrade imaju lepa, zelena, ogradjena dvorišta, tj. ako iskoristimo turcizam-avlije. Imamo I ‘sliding doors’ tj. kliznu, pokretnu kapiju, kakvu smo mi, kao deca vidjali samo u americkim filmovima, eh…

U nasoj avliji je uvek zivahno I nikada nije dosadno. Ja imam nekoliko omiljenih pasa I omiljenih predskolaca koji mi se raduju kad me vide. Ne znam koliko sam omiljena medju odraslima, ali znam da se svi lepo slazemo I da svi znaju bukvalno SVE o svakome. Neki se javno eksponiraju cuvajuci dečicu ili radeci u basti, a neki mudro virkaju iza zavesa, ali svakome su sve informacije dostupne I sire se brzinom svetlosti u stilu: ‘Dobro jutro komsija sta ima novo kod mene I mojih?’. (Ovde komsijska OZNA sve dozna.)

Iako se ni sa kim posebno ne socializujem meni su svi ti ljudi, zene, deca, njihovi ‘kucni ljubimci’ postali dragi I simpaticni s’ obzirom da se godinama vidjamo I uctivo pozdravljamo jedni druge. Nista se tu ne moze  utajiti ili sakriti…Zna se I ko se udaje, I ko se razvodi, I ko ima koliku platu I ko je kupio nova kola I cija deca su bolji djaci, I ko nesto poboljeva, I ko ima posao, I ko nema posao, I ko menja posao I ko ‘radi od kuce’ I tako dalje I tako blize.

Ja sam dugo zivela u rodnom Kragujevcu, zatim deceniju na Novom Zelandu, ali nikada nisam osecala ovakvu prisnost komsiluka. Zato nasu avliju ne bih menjala ni za koji drugi kraj, cak ni za Dedinje kad bi mi ponudili da tamo zivim (moj sin bi rekao: ‘Eh, a ko bi ti ponudio…’  u njegovom stilu, ćuti, ćuti, al kad kaze…)

Ja zato I nemam tajni. Zivot mi je potpuno transparentan. A kako bi bilo sta I sakrili u nasoj avliji? Od skoro su poceli da nas posecuju I likovi iz slicne, ali nesto manje susedne avlije.               O radosti !

U prolazu se cuju svakakve priče. Uglavnom su ljudi dobronamerni, ali mi se skoro ucini da je tu nesto neko negodovao oko izgradnje brzih pruga…Obicno se ne mesam u tudje konverzacije, da neko ne daj Boze ne pomisli da nesto ‘prisluskujem’ I da se zbog mene oseti ko da je ‘na merama’, samo mu jos kamerice fale…Ali kad cuh pricu o prugama umesah se: ‘Samo mi brze pruge ne dirajte, ja jednu cekam sto bi se narodski reklo ‘ko ozebo sunce’ da mogu za 28 minuta da stignem od Beograda do svoje omiljene destinacije I razgledam tamosnje prirodne lepote (Dunavski kej) I istorijske znamenitosti: crkve, muzeje I sl.-čisto da objasnim razloge da neko nesto pogresno ne protumaci, a ima ih raznih…eh…

Moji omiljeni psi su labradorka Lara I retriever Miša, mada I sve te pudlice: Riki, Dot I dr. deluju sarmantno.

Mene komsijski retriever podseca na Dzimija iz pesme: ‘Kocalovljevom psu’ mog omiljenog pesnika Sergeja Jesenjina. Podsetih se pomenute pesme I njenog ‘istorijata’:

“Pesma o psu Džimiju ima veselu istoriju. Pred dolazak na Kavkaz, u martu 1925, Jesenjin je zajedno sa piscem Borisom Piljnjakom posetio Vasilija Kačalova, čuvenog glumca Hudožestvenog teatra. Glumac je pamtio scenu: psić, star svega četiri mjeseca, radosno je lajao na pesnika. On mu je rukom milovao glavu, a drugom držao šape i promuklim glasom govorio: "Vidi kakva šapa, nisam vidio takvu!" Živahni Džimi se otimao, zvonko lajao, a kad bi ugrabio - liznuo bi Jesenjinu nos i on bi se branio: "Džimi je kao pijanac, stalno hoće da se ljubi".

Veče je proteklo u prijateljskom ćaskanju. Glumcu se neobično sviđelo kako Jesenjin govori stihove: majstorski i iskreno, bez grimasa, naprezanja, a na spokojnom licu viđela su se osjećanja. Nekoliko dana kasnije, Kačalovu su njegovi ukućani rekli da su dolazili Jesenjin i Piljnjak. Pesnik je nosio cilindar, a rekao je da ga je stavio zbog svečanosti: donio je pesmu posvećenu Džimiju. Ali, pošto predaji pesme treba da prisustvuje i domaćin, obećao je da će doći drugi put. Nije došao, a pesmom se oglasio mjesec dana kasnije, u Bakuu.

KAČALOVLJEVOM PSU


Džimi, na sreću pruži šapu ti,

Ne videh takvu šapu od rodjenja.

De, na lunu da lajemo mi

I na vreme tišine i bdenja.

Džimi, na sreću pruži šapu ti.

Mili moj, ne liži, jezik posustaje.

Pojmi sa mnom prostu bar istinu kletu.

Ta ti i ne znaš ovaj život šta je,

Niti šta znači živeti na svetu.

Gospodar je tvoj i mio i znan,

I mnogi mu gosti u pohode dodju,

I uz osmeh svi su oni baš kontan

Da kroz tvoju sjajnu dlaku rukom prodju.

Na svoj način ti si vragolasto lep,

S tako milom, prisnom njuškicom u krug

Ne pitajuć nikog ništa, prosto slep,

Trčiš da se ljubiš, ko pijani drug.

Mili moj Džimice, kroz odaje tvoje

Prošlo je sijaset gostiju od prije.

Al ona međ svima najsetnija što je,

Da slučajno ona dolazila nije?

Doći će, zapamti i s uma ne sklizni

Bez mene, kad upreš u nju pogled živ,

Ti joj nežno ruku mesto mene lizni

Za sve što sam bio i što nisam kriv.”



 

 

Nasa avlija je uvek lepa: U jesen poprimi boju zlata, zimi je snezno bela, u prolece trava I drvece ozelene, u leto se pesijava na suncu, a komsinice masu jedna drugoj zalivajuci cvece na terasi, ja volim da gledam njihovo cvece,  sama ga ne gajim -zahtevno je...

Ja skoro svakoga dana koracam nasim ogradjenim prostorom u raznim raspolozenjima: nekad radosna, nekad tuzna, nekad polenta I leprsava, nekad umorna od svega u stilu Bore-Corbe: ‘nemoj srećo, nemoj danas da ispravljaš krive Drine, mozes doći do istine..’, nekad setna, nekad razdragana, nekad cutljiva, uglavnom pricljiva I skoro uvek zaljubljena…A kad smo vec kod zaljubljenosti u onog ‘mog posebnog’, evo I pesme u tom stilu:

Na te mislim kada zora sviće 

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

KOMENTAR

lana52 | 05 Maj, 2021 10:30

Znimaju me lepi, poetski tekstovi,  umne misli  ili neka naucna dostignuca… Procitam, profiltriram, nesto znacajnije zadrzim, nesto odmah zaboravim, a ponekad napisem I po neki komentar na procitano…

Tako skoro procitah jedan citat koji je postavila poznanica: ‘NE BRIŠEMO MI LJUDE IZ NASIH ŽIVOTA…OBRIŠU SE SAMI’ I napisah sledeci KOMENTAR:

Kako bi se reklo narodski za neku temu: 'Eh, gde me nadje?'  Postoji izreka koja kaze: 'Pametna zena ne crta, ona precrta..' Ja bas i ne spadam u tu grupu 'pametnih' zena ili ne bas pametnih na pomenuti nacin...Ja mnnogo prastam, pa da sam precrtavala sve ljude iz bliskog okruzenja koji su me ponekad 'prodavali za sitninu',pa mi se vracali jer su uvidjali da 'prodavanjem moje malenkosti vise gube nego sto profitiraju', ja bih u svom zivotnom mozaiku imala vise precrtanih nego ispunjenih polja.  Zato u hriscanskom stilu: 'Ljubaznost je moje srednje slovo ili Znacu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan', prastam i cutim, ako treba izvinim se sama cak i kad apsolutno ni za sta nisam kriva...  Ali pamtim i vise, opet zargonski receno ne 'nasedam na slične štoseve' ili nesto otmenije: 'ne ulazim u slicne igrice sa pomenutim osobama'. Cesto citiram i onu Poslanicu Rimljanima iz Biblije: 'Nemojte se svetiti dragi moji, svoga neprijatelja nahranite, napojte.....' a ostalo-ostalo je istorija. Cesto kazem da je život-čudo i u lepom i u losem, sam zivot postavlja neke ljude na mesta koja im pripadaju u razlicitim zivotnim razdobljima...Bez obzira sto se slazem sa porukom iz postavljenog posta: 'Neki ljudi se brišu sami iz nasih zivota..', ja im uvek dajem šansu da se vrate, ako treba i na velika vrata...  Pa, nema bezgresne osobe, svako od nas je nekada u necemu i u odnosu sa nekim ljudima gresio, sad neko manje, neko vise... Ja sam shvatila da vas ljudi 'povredjuju' namerno ili bar imaju iluziju da su to ucinili samo iz neke teske unutrasnje muke i frustracije, iz nekog licnog nezadovoljstva koje prerasta u zavist, pakost, zlobu i ostale grehove...Na licnom primeru sam na SVE svikla i 'svasta' iskusila od nekih, kako ih ja zargonski zovem 'grupa' (ko razume-shvatice, a ima i bistrih..  ), i to me nije skoro uopste doticalo u stilu: 'Sta me briga sta mislis ili kazes o meni, kad ja o tebi uopste ne razmisljam, ti za mene nisi ni 'vazduh' jer mi je vazduh potreban da disem a ti nisi uopste..' Medjutim bilo je tu, kako ih ja zovem 'podrebarnih strelica' od nekih ljudi za koje sam ja mislila da su mi bliski...To je vec druga prica, kada neko od nazovi 'bliskih' pocne da kopira 'modus operandum' vama beznacajne grupe na cijoj ste 'meti'...Drugo je kad vam u prolazu, kao nenamerno, neko nesto  dobaci , kako bi saljivo rekli iz 'proklete avlije' koga i ne znate, ne znaci vam apsolutno nista, znate da ste bolji i kvalitetniji od te osobe u svakom pogledu i da to nije 'vasa solja caja', a drugo je kada to slicno kaze neko sa kim ste godinama 'ispijali pomenuti čaj'..Ali, Bogu hvala, sve se prevazidje, kada se blago distancirate od nekih ljudi sa kojima i dalje negujete prijateljsku relaciju (ja nikada nista ne presecam, pa ja sam i posle ne bas lakog razvoda na kraju sveta ostala u prijateljskim odnosima sa bivsim suprugom i njegovom novom porodicom... ), kazem blago distancirate od jednih, a ipak vam ostanu drugi-pravi i kvalitetni ljudi kojima uvek mozete da se 'okrenete', a koje ste nekada mozda i vi sami povredili nekom pogresnom procenom ili sopstvenom nesigurnoscu..  Ja u svom zivotu cuvam neke osobe kao zivotne konstante i za svaku od njih imam po neki metaforicni-interni nadimak: npr. 'najbolja drugarica' (cujemo se skoro svaki dan), 'kandidat'-odlicno poslovno saradjujemo i ne sumnjam u njegove profesionalne i moralne kvalitete i 'dozivotna simpatija' (eh, on je nesto 'posebno' u svakom pogledu, ali najvise u intelektualnom...).Ja se opet raspisah i raspricah..Moja mudra pokojna majka bi rekla: 'Ne moras SVE odmah da ispricas svima...' a ja 'Sto na um, to na drum',  a godinama pokusavam da usvojim preporuku naseg mudrog nobelovca Ive Andrica: 'U ĆUTANJU JE SIGURNOST', valjda cu u zrelijem dobu da zivim u Andricevskom stilu, a sada sam jos uvek u stilu one pesmice: 'Ne trebam ja šećer, nisam više dete, prošle su me , zlato, već i tridesete...'  

Naravno uz komentar  bi mogla da se prikljuci I po neka saljiva pesmica nas ‘devojaka’ koje smo vec ‘presle tridesete’ u veselom ritmu kao sto je sledeca:

Alka Vuica - Varalica (Audio 1999) HD - YouTube

 

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb