zvezdano nebo

Ma šta da uradiš …..

lana52 | 26 Jul, 2019 09:41

“Ma šta da uradiš neki ljudi te neće voleti. Ma šta da uradiš neki ljudi neće prestati da te vole. Idi tamo gde je ljubav…” Deluje kao fraza, a kolko je istinito I koliko otkriva ljudsku prirodu I medjusobne relacije…

Kao dobro dete I izuzetan djak vaspitavana u intelektualnoj gradjanskoj porodici u stilu da treba druge voleti I postovati, da materjalne vrednosti nisu posebno vazne dok duhovne ostaju zauvek, da treba od srca pomagati ljudima u pocetku nisam shvatala realnost…Do svoje tridesete godine sam zivela u ruzicastom svetu ideala u kome me svi vole, gde sam smatrala da sam omiljena drugarica, supruga, komsinica, koleginica, profesorka….Onda smo otisli preko okeana 'u beli svet' I tada sam htela-ne htela morala da se probudim, da skinem ruzicaste naocare I shvatim da su simpatije I antipatije okoline podeljene…

Sada vec znam skoro SVE…Uverila sam se u istinost recenica sa pocetka…Neki ljudi vas jednostavno bezuslovno vole, osecaju bliskost, povezanost, fluid I to se tesko menja…Ma sta da uradite oni ce vas I dalje voleti I kada se penjete I kada padate, radovace se vasim pobedama I saosecace vase poraze…Druga grupa vas, ma sta da uradite, nece voleti…Mozete da budete najpametniji, najlepsi, najpozeljniji oni ce uvek da vas se na neki nacin plase, dozivljavaju kao ‘pretnju’ I iz straha ce osecati razlicita ambivalentna osecanja od divljenja I postovanja, do zavisti I antipatija (mrznja je za mene prejaka rec I nikada je ne koristim).

Nista se u pomenutm emotivnim stanjima ne moze mnogo promeniti…Uvek ce tu oko vas da bude ona grupa ljudi koja se raduje s vama kada ste veseli I tuguje s vama dok patite…Njima ne morate da se dokazujete, oni znaju zasto su tu pored vas I zasto ce uvek biti, ako ne mogu fizicki, onda u mislima…Takodje ce I ona druga grupa biti posredno ili neposredno pored vas misleci o vama sa strahopostovanjem, a cekajuci da se negde ‘okliznete’, po njima ‘niko nije savrsen’, pa ni vi….

Zato ne treba brinuti…Najbolje je kako otac Tadej kaze: “Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Nek ide kako ide…” Postoji I ona posalica: “Nisi nutela, pa da te svi vole..”

Latinska poslovica kaze: “SIMILIS SIMILI GAYDET” (‘Slican se slicnome raduje) Zato se radujmo slicnim ljudima, a postujmo sve oko nas, pa bilo koliko da su razliciti…’Ne cini drugima ono sto ne zelis da se cini tebi samom…’ I eto radosti I unutrasnjeg mira…Ne treba brinuti za celi svet jer ‘svetu se ne moze ugodite’, treba se okrenuti onima koji su puni ljubavi I empatije, a one 's druge strane' treba razumeti I prepustiti njihovim nemirima jer verovatno spadaju u onu grupu koju saljivo Balasevic opisuje: “Ne volem, nikog, lutko, takva mi je narav, kao odzak, star i garav, puno dima je kroz mene proslo…”