zvezdano nebo

IZMISLJENI INTERVJU

lana52 | 24 Jul, 2019 11:00

U mom, sa ove vremenske distance, vec ‘proslom zivotu’ moja profesorka knjizevnosti cuvena, vec davno pokojna, Dusanka Jankovic u jednoj nasoj cuvenoj gimnaziji kao djaku generacije matematickog smera sugerirala je (uvek nam se obracala u trecem licu) : “Neka ona upise zurnalistiku…Ja prepoznajem talente, a ovakav kao njen nisam srela zadnjih 20 godina…Ona treba da komunicira sa ljudima, da svet proputuje, da pravi reportaze, bila bi druga Orijana Falaci…” Nisam je poslusala, otisla sam na prirodne nauke I od svega sto je rekla ostvarilo se da sam svet proputovala I komunicirala sa ljudima sa raznih meridijana…Komunikacija, pa makar I ‘small talk’ su do danasnjih dana ostali moja pasija… (Moj 27. Godisnji sin koji je odrastao u Australiji I radi u tamosnjim bezbednosnim sluzbama me ponekad prekorava: ‘Mama, ne treba toliko da pricas, treba da vise gledas okolo, slusas I opazas…’ A ja sta cu I dalje po svom…)

Tako dodjoh na ideju da sastavim izmisljeni intervju sa samom sobom…Inspirisala su me pitanja vec formulisana u nekim procitanim zapisima, ali su odgovori moji…

“Svrha. Smisao. Sloboda. Suština…. Koja reč nedostaje da oblikuje krug vašeg života, misije, ličnosti? “

Iskrenost, empatija, altruizam…To su reci koje nedostaju…Oduvek sam volela I postovala ljude nezavisno od njhovog socijalnog statusa, nacionalnog, religijskog ili politickog opredeljenja…Za mene je pravi covek koji sa ponosom nosi veliko C u svom imenu… U tim iskrenim otvaranjima imala sam puno lepih iskustava sa divnim osobama iz celog sveta…Bilo je I trenutaka, kada sam se ‘opekla’ u svojim procenama, ali sam to lako prastala I zaboravljala…Nisam od onih koji se zatvaraju I zive u stilu: “Koga zmija ujede, taj se I gustera plasi”

“Na koji način ste, vremenom i iskustvom, došli do svrhe svog ličnog i profesionalnog izraza, prepoznali je, shvatili?”

Bas tako-vremenom I iskustvom…Za sve je potrebno vreme, a ono donosi iskustvo…Prozivevsi pola veka I bukvalno prosavsi ‘pola sveta’ usavrsavala sam se I na privatnom I na profesionalnom planu…Na licnom se nije mnogo promenilo I dalje sam altruista koji veruje u lepe hriscanske vrednosti I trudi se da ih ispostuje, ali verovanje ljudima je sada ‘sa zadrskom’ kako bi se kolokvijalno reklo…Profesionalno usavrsavanje je bilo sirokog spektra: s’ obzirom da sam diplomirala na fakultetu u svojoj 23. Godini I skoro deceniju predavala u jednoj od srpskih najstarijih I najtradicionalnijih gimnazija, nadahnuo me je rad sa tamosnjim talentima, sa divnim ucenicima koji su izrasli ne samo u obrazovane I uspesne vec I u dobre ljude…Zivot me je odneo preko okeana gde sam zivela soro deceniju, zavrsila postdiplomske studije koje su mi donele mogucnost da dobijem licencu za predavanje u zemljama Komonvelta….Predavanja I rad na engleskom koji je moj treci jezik, (ako se uzme u obzir da sam na maticnom fakultetu dobila 10 iz ruskog jezika, uz cesitke profesorke Sofije Vukadinovic da se na prirodnim naukama retko srece takav talenat za jezik) su mi pomogli da u multinacionalnim razredima (ucenici svih svetskoh rasa I nacionalnosti: Evropljani, Kinezi, Juznoamerikanci,Afrikanci, Indijci, Polinezani I td.) shvatim sustinu svog poziva…Vazno je strucno znanje, ali jos vise metodika nastave, pedagoski pristup ucenicima iz razlicitih kultura (na tamosnjem univerzitetu sam se upoznala sa etnomatematikom I jedn vreme je uspesno proucavala I primenjvala ) Povratak u nasu zemlju mi je doneo nova iskustva u radu u privatnoj gimnaziji, a zatim u srednjoj strucnoj skoli…Skoro 30 godina u nastavi I nijedan dan nije isti, nema tu jednolicnosti…Ako pravilno pristupite, uvek se javljaju novine I razlicitosti…

“Sloboda razmišljanja, govora, nepristajanja, odluka, izbora, emotivna, lična, životna, profesionalna... Koliko bez nje ne biste bili to što jeste, u svakom smislu?”

Bez obzira sto sam, kao sto sam ranije istakla bila ucenik generacije matematickog smera I kasnije na engleskom govornom podrucju magistrirala nastavu prirodnih nauka ja sam oduvek pisala poeziju, zanimala se za umetnost, filozofiju…I u dusi bila I ostala: ‘slobodni umetnik’… Vec sam istakla da postujem I volim ljude, ali ne pristajem na zrtvovanje slobode sopstvene licnosti zarad bilo cega, zarad braka koji je trajao 12 godina, ili nekih celozivotnih prijateljstava, ili karijere…Ja imam mnogo poznanika I svega nekoliko prijatelja (po nasem cuvenom dr Vladeti Jeroticu-imati vise od dva prijatelja je uspeh). Sva moja prava prijateljstva poticu od davnih skolskih dana..Uglavnom smo bili cak u istom gimnazijskom odeljenju…Kao sto smo se tada prepoznali I druzili, ne znajuci gde ce zivot kasnije da nas odvede, ta druzenja traju…Mi se tako dobro znamo, I prepoznamo sta bi neko zeleo da kaze I kako misli I kada cuti I ne izjasnjava se o necemu..A ima I tih kritickih I blagodetnih tisina…Sticajem okolnosti vecina mojih bliskih prijatelja, poput filozofa Kanta, nije mnogo napustala rodni grad I tamo su uspesno zaokruzili svoje karijere postavsi direktori skola, redovni profesori, prodekani maticnih fakulteta I sl.

Sa mnom je malo drugacije…S’ obzirom da sam kao ‘ptica selica’ odlazila I vracala se karijera je prosecna, kao I egzistencija…Nikada nisam stavljala ‘materjalno’ kao parameter uporedjivac za bilo kakve vrednosti…Isto se ponasam bez obzira da li imam 100 dinara ili 100 evra u novcaniku (naravno malo mi je draza ova druga opcija koja je I redja) U svakom slucaju sam stitila svoju slobodu licnosti I autenticnost…Naravno kako sam sazrevala rastao je I koeficijent emocionalne inteligencije…Kao vunderkind I odlican djak sam veoma brzo intelektualno sazrela ali kao ‘jedince odraslo pod materinskim kisobranom’ trebalo je vremena da sazrim emotivno…Naravno u sve se to uplitala I pesnicka priroda I ‘moja prosta dusa slovenska’…Sada, okrenuta duhovnosti I unutrasnjoj harmoniji, Bogu hvala nalazim taj unutrasnji mir za kojim se traga celi zivot I koji je zapravo svrha ljudskog postojanja… Kao u pesmi: ‘Zivim zivot miran, tih, nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim izvan njih…’ Tu bih, za kraj da pomenem poznatu anegdotu: ‘Mladic trci za autobusom I ne uspeva da ga stigne…Zadihan I uznemiren, gledajuci na sat zaustavlja se nervozno na stajalistu…Stariji gospodin ‘u najboljim godinama’ ga posmatra I kaze: “Mladicu nikad ne trcite za autobusom, prodje jedan, naidju druga dva jos bolja I kvalitetnija…” I to se desi istog minuta naidje novi, poluprazni autobus sa klimom koji odveze mladica do zeljene destinacije ‘bez presedanja’…Poruka je transparentna I svima jasna: u zivotu ne treba trcati ni za cim….Sve dolazi u pravo vreme karijera, ljubav, materjalne stvari, a I ono najvaznije MIR… (Jos jednom da citiram mudrog dr Jerotica: ‘Sve se postize zahvaljujuci radu na sebi, genetici, ali I uz Bozju pomoc).