EMPATIJA-NEKAD I SAD?
lana52 | 23 Jul, 2019 09:46
Psiholog Martin Hofman definisao je empatiju kao ,,emotivnu reakciju koja je u većoj meri odgovarajuća za situaciju u kojoj se nalazi druga osoba, nego za sopstvenu“.
Mozda je neskromno reci, ali oduvek sam imala empatiju prema svim ljudima nezavisno od njihovog uzrasta, obrazovanja, materjalnog statusa, religioznog, nacionalnog ili politickog opredeljenja.. Kao sto su me radovali uspesi bliskih ljudi tako su me bolele I njihove tuge.. Nekada je to islo do te mere da se mogla citirati pesma: ‘Sve cu tuge poneti sa sobom, da te dusa nikad ne zaboli...’
Vazno mi je da su ljudi oko mene zadovoljni, da ne kazem srecni jer je sreca relativni pojam (‘koliko kome treba za srecu, to je vec privatna stvar’) Rastuze me patnje ljudi na bilo kom meridijanu…Volela bih da sam u mogucnosti da pomognem na bilo koji nacin…Skoro me je potresla vest o smrti, mlade, prelepe devojke, bivse misice Dijane Milojkovic koja je uprkos lavovskoj borbi, kao I mnogi drugi izgubila bitku sa kancerom…
Nesebicno volim ljude I prastam mnogo u hriscanskom stilu: ‘Ja prastam, a Bog sudi..’ Medjutim, primecuje da je vise medjuljudske empatije bilo nekada nego sada…Ne umem to da objasnim ili pravdam…Oduvek je bilo problema I nikada na ovim prostorima, ali I u svetu zivot nije bio bas lak…Cini mi se da su nekada ljudi bili vise empaticni nego danas…Vise su ih pogadjale tudje nevolje I pokazivali su vise saosecanja…
Verovantno je ‘novi zivot’ sa ‘instant vrednostima’ ugusio jedan deo empatije…Ljudi su, cini mi se postali vise egocentricni, pa I zavidni tako da se ono toplo saosecanje koje se radja iz otvorenog, iskrenog , plemenitog srca sve manje prepoznaje…
Ja I dalje zivim u stilu: ‘Bezuslovno volim sve ljude, pa I kada o meni pogresno sude…’ Mislim da sam nesto manje empaticna nego u mladjim danima kada je sve moglo da me rastuzi, a posebno obracanje pticama Djure Jaksica (‘Na liparu’) : “Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo da se I mi malo bolje upoznamo…”
Posle mnogih zivotnih iskustava postala sam empaticna 'sa merom'…Volim ljude, saosecam, trudim se da pomognem ako mogu…Ako ne mogu da pomognem, sklonim se u stilu poslovice: ‘Ako neko I mora da strada, nemoj od tvoje ruke…’ Volela bih da se I ostali ljudi slicno ponasaju, za svakoga ima po delic cistog plavog neba I delic predivnog sunca koje nadahnjuje…Nema potrebe za otimanjem bilo cega, za losim namerama ili pakostima…Ljudi koji na bilo koji nacin vredjaju druge nisu ni svesni da time najvise ponizavaju i vredjaju sami sebe, prestali su da se raduju sebi, a to je bolno...Treba ziveti svoj zivot I ne voditi ‘brige tudje’ a empatija mora da se gaji kao jedan od najlepsih kvaliteta ljudskog karaktera…
Trekbekovi (0)Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Jul 2019 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||