Smrt Fidela Kastra ili uopsteno smrt kao antipod zivotu
lana52 | 28 Novembar, 2016 10:20
“Dok god postoje večni antipodi - vruće i hladno; manihejsko nadigravanje svetla i tame; akcija i reakcija; centrifugalno i centripetalno; ljubav i mržnja; rat i mir - postojaće datost i njena suprotnost, ništavilo... Stalna borba suprotnosti na kojoj počiva kosmička ravnoteža….” ( sveprisutni antipodi: zivot I smrt….)
Ovih dana se dosta govori o smrti Fidela Kastra I naravno da smrt svakog coveka u meni budi setu I saosecanje, jednostavno mi je zao sto se neciji zivot ugasio bez obzira na njegovu starosnu dob, nacionalnost, versko ili politicko opredeljenje… Skorasnja saznanja su me takodje potresla: smrt supruge naseg kolege, smrt izuzetno nadarenog mladica I besednika poreklom iz Loznice, smrt Leonarda Koena, pa smrt plejade nasih poznatih glumaca pocev od nezaboravnog Gage Nikolica….Naravno sa godinama I taj fenomen smrti kao I sve ostale fenomene: sam zivot, ljubav, radost, tugu, prolaznost, pobede, poraze primam mnogo drugacije nego u mladjim godinama, nekako tise, prirodnije, sa vise razumevanja I pomirenja u stilu tihog prihvatanja: ‘tako je moralo da bude….’ Naravno da bih sedamdesetih kada se Kastro nalazio na obroncima Sierra de Madre ili osamdesetih kada smo obozavali Koenovu pesmu: “Dance Me to the End of Love” (‘Ova pesma nastala je 1984. na sintisajzeru Kasio, koji je Koen našao u suvenirnici na Tajms skveru.’), ili u srednjoskolskim danima kada su me iste godine potresli: smrt divne osobe - mog deke ‘po ocu’, smrt majke moje najbolje drugarice, smrt naseg tadasnjeg idola Tita, kazem naravno da sam tih godina sve primala burnije, emotivnije uz erupcije bola ili ako su radosni dogadjaji bili u pitanju kao antipodi ovde pomenutih uz euforiju I emotivni vatromet ushicenja…
Sada je drugacije… Valjda su godine, zrelost, zivotno iskustvo ucinili svoje… Dirnu me I tuzne I radosne vesti ali nekako tise… Nema vise tih burnih reakcija I prejakih emocija… I dalje volim ljude, radujem se njihovim uspesima, slavim zivot I osetim tugu pri pomenu bilo cije smrti, ali nemam te predjasnje jake reakcije… Osim godina, mozda je I ta zivotna mudrost, cesto potencirana u stilu: ‘Neko to od gore regulise sve…’ doprinela ovakvim reakcijama…
Pratim u medijima razlicite price… Na zalost mnogo je vise onih tuznih nego lepih…Nekada mi nije jasno kako ljudi mogu toliko da mrze I tako degutantno da se ponasaju u nekim situacijama.. Nikada nisam osecala mrznju cak ni prema onima koji su me povredjivali na razlicite nacine zeleci da me obezvrede nekim njima primerenim ‘jadnim I nedolicnim’ nacinima… Nikada nisam bila poseban ‘fan’ Isidore Bjelice, ali mi je zao kada cujem sta joj se sve desava, smatram da zena njenog ljudskog I intelektualnog kalibra to ne zasluzuje… Zato me je odusevila jedna njena recenica izgovorena u nekom od njenih skorasnjih intervjua, kada su je novinari pitali: ‘Sta je za Vas najveca sreca…’ odgovorila je (parafraziracu): ‘Sada kada sam prosla sve sto sam prosla, naucila sam da volim I one koji me mrze, to je najveca sreca….’
Tako I ja razmisljam: volim sve ljude; one koji me vole I one koji me mrze…’ (a ima ih od svake ‘fele’…) Volela bih da su svi ljudi budu besmrtni ili bar da pozive 150 godina i da im zivljenje bude prijatno.... I smatram da su dva fenomena: zivot predivan, dragocen, kao antipod smrti, I ljubav sveobuhvatna, bezuslovna, Bozanska kao antipod mrznji uvek pobednici jer svetlost uvek pobedjuje tamu….
Trekbekovi (0)Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Novembar 2016 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||