zvezdano nebo

KAKO SADA BIRAM CITATE...

lana52 | 05 Jul, 2021 11:15

Kao ‘dobro dete’ (bila I ostala…ehh…) I izuzetan djak pored matematike kojom se bavim po vokaciji I koja je bila I ostala moja velika ljubav, citala sam uglavnom na srpskom, ali I na ruskom I engleskom mnogo literature iz raznih oblasti. U pocetku sam citlala bukvalno SVE od zivota I dela velkih kompozitora, preko pravaca u slikarstvu do knjizica iz ‘popularne medicine’. U ovim godinama sam vise selektivna u svemu, u pristupu ljudima (‘spustavah se ja na vase uze-umalo se uze ne pretrze, od tada smo visi prijatelji..’kako kaze Njegos ili ona saljiva krilatica iz turbo-folka: ‘nije mi srce-vizit karta, da ga dobije svako, do mene se ne dopre lako…lep si, pametan, kulturan kome hoces pridji, al mene, molim te zaobidji…’ ), pa I u čitanju…I dalje osim strucne literature(ostala mi je omiljena teorija grafova), volim lepe eseje iz filozofije I psihologije kao I poeziju I putopise koje I sama pisem, ostalo zaobilazim, medicinske clanke izbegavam jer kao laik sta god procitam-pronadjem kod sebe simptome, ne bavim se politikom 'I ne smetam vise nikom' (bar ja tako mislim), ekonomija mi nikad nije bila ‘jaca strana’-od dva dinara cas napravim jedan-ehh… I dalje volim lepu beletristiku,(za kratko se 'odmaknem' od Dostojevskog, al mu se brzo ponovo vratim…), volim I romane sa ‘krimi’ zapletom… Jos uvek imam dara da u romanima Agate Kristi otkrijem kriminalca za kojim se traga pre bilo kog detektiva… (valjda je moj sin taj ‘analiticki um’ nasledio od mene I otisao profesionalno u ‘policijske vode’…).

Iako sam tokom skolovanja izucavala mnoge filozofije (nekada mi je jedan od najomiljenijih filozofa bio Kant: ‘Zvezdano nebo nada mnom I moralni zakon u meni' kao zivotno nacelo...), zatim sam dugo ‘bistrila Frojda’ u nekih 17 knjiga njegovog sabranog dela izucavajuce mnogobrojne ljudske porive I strasti... Duze vreme, ziveci na Novom Zelandu I druzeci se sa nekim intelektualcima koji su po poreklu I ubedjenju bili Budisti izucavala sam budizam odlazeci sa njima u tamosnje budisticke hramove I slusajuci njihove ‘pristove’, oduvek mi je bila bliska, a kako godine prolaze sve bliza hriscanska filozofija, a narocito pastoralna psihologija koju sam od rane mladosti izucavali citajuci najvise knjige I radove dr Vladete Jerotica. (Profesionalno se usavrsavajuci na Zelandu srela sam se i sa etnomatematikom koja je kod nas na fakultetu bila nepoznanica.)

Sada nemam dilema oko biranja mnogo cega, pa i citata. Znam ih stotine ‘na pamet’, uvek ih imam ‘mnostvo’ pri ruci u bliskom okruzenju, ja cak I kad putujem negde na dva dana ponesem 3-4 omiljene, vise puta procitane knjige, pocev od Andricevih ‘Znakova pored puta’, preko Egziperijevog ‘Malog princa’… pa nadalje-da mi se nadje. Medjutim kad bi me neko upitao da izdvojim samo jednog autora I navedem nekoliko njegovih citata tu ne bi bilo dileme, odmah ih biram ‘po srcu I dusevnosti’, a to su citati pomenutog dr Vladete Jerotica (1924.-2018.)-‘ (Psihoterapeut, neuropsihijatar, psihoanalitičar, naučnik, član SANU, književnik… Neiscrpan u davanju primera da iako živimo u prelaznom periodu, i vremenu globalne posrnulosti da se i dalje može uočiti neka iskra, dobrota, pozitivno, da i dalje postoji i etike i empatije i lepote i lepe reči, duhovnosti.... ):

“Reči iz Biblije iz Jevanđelja po Mateju: Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi, Jerotić tumači rečima patrijarha Pavla:
-Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.

Za one koji su nosili u sebi stvaralačku klicu, duhovnost je bila podsticaj za stvaranje.

Ljubav nosi u sebi, kao jedno od bitnih svojstava – stvaralaštvo.

Voleti drugog čoveka znači razumeti ga, a svakako oprostiti mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju, ne samo da ga prihvatimo, već da ga i zavolimo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane upravo onakav kakav može da bude.

-...Sigurno je da zlo postoji i u toj se se činjenici može uveriti gotovo svaki čovek u toku svoga kraćeg ili dužeg života. Poreklo Zla /Sotone/ nepoznato je i pored privlačnih ili manje ubedljivih hipoteza o tome poreklu, i to od strane značajnih religioznih mislilaca /naročito među mističaraima/, filosofa /osobito ruskih religioznih filosofa/, zatim kod neobičnog persijskog religioznog mislioca Zaratustre, a tu su i hipoteze velikih umetnika pera /stari grčki tragičari, Dostojevski i drugi/.
Jedini cilj ovog mog smelog traktata jeste ukazivanje sebi i drugima na neophodnost prepoznavanja Zla, i to najpre u sebi, sa mogućim /ne znači i tačnim/ objašnjenjem njegovog porekla, ali porekla /uzroka/ opet u svome ličnom životu. Borba sa Zlom u sebi dobija na smislu jedino ako poverujemo, ali i ako znamo da postoji dobro - i u nama i van nas /u Bogu najpre/..

Strah leči vera, sebičnost ljubav, a žalost – nada.

Od crva do čoveka je jedan princip životni, i neke stvari su zajedničke, koje nikakve veze nemaju ni sa Darvinom ni sa evolucijom. Nešto je zajedničko tu. Tako da su naše umiranje svetitelji dobrim delom znali.

Velika katolička mističarka Tereza Avilska kaže: Čovek je stalno u borbi i do kraja života ima da se bori. Stalno u borbi moraš biti, i stalno pominjem jevrejsku staru izreku Ako ne postaneš bolji, postaćeš gori.
Nema ništa statično. Ako ne postaneš bolji, postaćeš gori. Znači blagodat i trud, te dve stvari, dva stuba čoveka.

Padamo ponovo i ponovo ustajemo, to je neprestano u hirišćanstvu to sam naučio odavno, i sa svojm pacijentima i sam sa sobom. Ne sme se ostati u blatu, ako se u njega padne, - jer blato se skori odmah. Treba odmah ustati, jer ako malo duže ostane, ne može se to odelo očistiti a kamoli telo. Tako je sa grehom uopšte. Odmah krenuti dalje uprkos svemu.

Ko se od vas nije uverio da kada duže vremena pati od straha, obavezno počne da sumnja (u sebe i druge ljude), ili kada smo sebični zar ne postajemo i gnevni! A može li ljudska savest da podnese strah, sebičnost, sumnju i gnev, a da ne postane žalosna?