zvezdano nebo

48 ZAKONA MOĆI Robert Grin :)

lana52 | 14 Septembar, 2018 09:56

Knjiga koja je, izmedju ostalog, najcitanija u americkim zatvorima….!!!

 “Zadivljujuća, lukava, nemilosrdna i korisna knjiga koja uspeva da tri hiljade godina istorije moći prikaže kroz četrdeset osam precizno opisanih zakona. Objedinivši filozofije velikih mislilaca poput Makijavelija, Sun Cua i Karla fon Klauzevica Grin je napisao ubedljivu, praktičnu, na trenutke šokantnu knjigu koja će poslužiti svima koji žele da ostvare svoje ciljeve. Ilustrovani primerima taktika čuvenih vladara, kraljice Elizabete I, Henrija Kisindžera i ostalih koji su bili vođeni ili pali kao žrtve moći ovi zakoni će fascinirati i poučiti sve one koji teže ka uspostavljanju kontrole nad svim segmentima života. Moć ima svoje pozitivne i negativne strane. Dolazak do moći nije jednostavan a najčešće sa sobom nosi i velike žrtve. Objedinivši iskustvo čoveka od postanka do danas Grin je napravio četrdest osam zakona moći. Svaki zakon ima svoje ime a objašnjen je kroz četiri aspekta: pravilna upotreba, neuspeh, suština zakona i kada ga ne treba upotrebljavati. Od prvog do poslednjeg zakoni su nabrojani sa svim svojim ključnim elementima, pozitivnim i negativnim efektima ali i načinima na koje se mogu okrenuti protiv vas. ..”

Jedan od prvih zakona je:

“NIKAD NEMOJ ZASENITI GOSPODARA

 SUD

Neka ti se nadređeni uvek osećaju neugroženi u svojoj superiornosti. Nemoj preterivati s dokazivanjem u želji da ih impresioniraš jer ćeš možda postići suprotno – izazvaćeš strah i nesigurnost. Potrudi se da ti gospodar uvek deluje izuzetnije nego što stvarno jeste i dosegnućeš velike visine…”

Dosta je stvari fascinatno u vezi ove knjige…Naravno posle citanja nesto cete prihvatiti, nesto odbaciti zavisi od vasih moralnih nacela I sklopa licnosti…

Moć se sagledava kao dominantnost, vladanje, materjalno bogatstvo…

S’ obzirom na moje godine I licna iskustva ja sam odavno delala bas suprotno od zakona pomenutih u knjizi…Na primer: oduvek sam ‘sijala’ tj. isticala se (djak generacije I sve ostalo…ha, ha), bezuslovno sam verovala prijateljima (jeste da sam se x puta ‘opekla’ ali ne zalim…), nisam postovala zakon koji se u knjizi istice: ‘kloni se nesrecnih I baksuza…’, mnogi su me okruzivali, a ja sam im pruzala ruku prijateljstva I pokusavala da pomognem dok nisam shvatila da ne mozes pomoci nekome ko ne zeli da pomogne ni sam sebi…

Nema kajanja… Ja inace zivim zivot po receptu Mese Selimovica: ‘ srecan sam sto sam proziveo vek, a nikome nisam naskodio, a ono malo sto je naskodjeno meni davno je zaboravljeno,gubitak se podnosi lakes nego kajanje..’

Moje shvatanje MOCI je dosta razlicito od shvatanja autora pomenute knjige Roberta Grina…

U dvadesetim za mene je bila moc da budem dobar djak, da se ‘na vreme’ udam, rodim dete, ostvarim na svim poljima od profesionalnih preko porodicnih I socijalnih…U tridesetim prioriteti su se nesto promenili..Fokusirala sam se na ucenje jezika zemlje u kojoj sam tada zivela, na postdiplomske studije, profesionalno usavrsavanje, odrzavanje egzistencije, upoznavanje razlicitih kultura I bila sam zadovoljna, postigla sam veoma dobre rezultate na licnom I intelektualnom planu…U cetrdesetim sam imala ‘opusteniju varijantu’: putovanja, vise rada na sebi I licnom usavrsavanju…U danasnje vreme za mene je osecaj moći kada se ujutru probudim, sto je jednom nasa glumica Gorica Popovic naglasila, zdrava, raspolozena I vidim da je napolju lep, suncan dan….

Ne pokusavam da se menjam, zivim zivot "miran- tih, nekad bacim kartu il' napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim izvan njih…” I dalje sam altruista, volim ljude ali im manje verujem…Nikome ne pakostim, niti svetim, nekad 'lanem' nesto, zabave radi, tek kad vidim da neko nikako ne shvata kako svojim smesnim ponavljanjem istog priglupog obrasca  ponasanja vredja intelegenciju, a hriscanske vrednosti i da ne pominjemo, to mnogi (cast izuzecima da se ne osete povredjenim, ima i predivnih Hriscana) ne razumeju u stilu: 'slavim slavu, postim, svratim u crkvu, dam prilog i sta me briga, mogu da govorim, pakostim i radim sta ocu...', a kad ih nesto snadje, cude se i krste.... (tu se uzdam u ‘kosmicke sile’, svakome se i bez mog uticaja vrati 'po zaslugama'...), pokusavam da pomognem, ali ne ‘po svaku cenu’, kao u ranoj mladosti…

Za mene je sada MOC to sto imam svoj mir I unutrasnju harmoniju, sto bi rekli oni vise religiozni: ‘ogradjen, vodjen Duhom svetim’…Ja nemam neostvarenih ciljeva…(Volela bih recimo da naucim par crkvenih pesama , ali me skoro jedna predivna devojka, vidi se lepo vaspitana i smerna u svakom pogledu 'izbaci' iz Pevnice i rece da mi 'obicni civili' tu nemamo pristupa...Kao i obicno, postujem pravila, ('i sve po zakonu, ne moze samo da se udje i dira nesto tudje...', pa makar to bila otvorena sveska sa notama)-u osnovnoj skoli sam 4 godine ucila sviranje klavirske harmonike , tako da imam i tu skromno muzicko obrazovanje) zahvalih  se pomenutoj curici s osmehom i udaljih sa tog svetog prostora, a ona ostade ponosna, ubedjena da je Bozja izaslanica...)I ja izadjoh ponosna: Izmedju ostalog dok sam briljirala na matematickim, literarnim, atletskim takmicenjima izucavala sam i muzicku umetnost, sa skromnijim kapacitetom, ali ipak razumem notni zapis...

Svega je u mom skromnom zivotu bilo I na pretek (da se pise roman moglo bi da se smesti bar u tri zivota... uporno ucenje, vrhunsko obrazovanje, obilazak 'pola sveta',cak jedno vreme uklapanje u nocne smene rullet krupijea u jednom od najvecih kazina na Juznoj hemisferi...Mnogi misle da sam ja bila 'mala od skandala', ha, ha, a nisam- bila sam uvek radoznalo, posteno,harizmaticno, inteligentno stvorenje sa plemenitim srcem nauceno da opstaje u svim uslovima...sto bi moj 27. godisnji sin rekao: 'Mama uvek sijas...' ) Imam dobre namere, svetle misli I to mi daje snagu I moc da opstanem u svetu gde su, hteli mi ili ne hteli to da priznamo, ‘mrzitelji’ I sociopate veoma brojni…Unutrasnja iskra plemenitosti, covekoljublja, zrelosti, potpunog razumevanja ljudi I zivota mi daje moc da opstanem uprkos onom vicu koji se na ovim prostorima cesto prepricava gde mali lav posle prvog izlaska 'napolje' i svih pretecih 'dogodovstina' kaze lavici:" ...Mama, napolju je dzungla..." Nemam megalomanske  zelje za nekim velikim materjalnim ili bilo koji drugim sticanjima, cak mi je zao takvih osoba I ‘trazim pomilovanje za njih’,  sto mi isto daje moc, kako je lepo rekla nasa pesnikinja Desanka Maksimovic :

“Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su izgubili i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete.

Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili…”

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb