zvezdano nebo

'MRZNJA ME NIKADA NIJE FASCINIRALA...'

lana52 | 10 Septembar, 2018 08:42

‘MRZNJA ME NIKADA NIJE FASCINIRALA…’

“Mržnja je osećanje intenzivne odbojnosti prema nekome ili nečemu. Kroz istoriju, različiti filozofi su davali različite definicije mržnje i njenih uzroka. Još je indijski filozof Sidarta Gautama istraživao poreklo mržnje, zaključujući: »Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon. U psihologiji, Sigmund Frojd je definisao mržnju kao stanje ega koje želi da uništi izvor svoje nesrećnosti…. mržnja se opisuje kao „duboko, trajno, jako osjećanje koje izražava animozitet, ljutnju i neprijateljstvo prema osobi, grupi ili predmetu“. Pošto se smatra da je mržnja dugotrajno osećanje, mnogi psiholozi smatraju da je to više trajni stav osobe nego (privremeno) emocionalno stanje…Korelacija osjećanja mržnje sa nervnim sistemom je istraživano pomoću metode fMRI. U tom eksperimentu su skenirani mozgovi osoba u isto vreme dok su im prikazivane slike stvari koje mrze. Istraživači su zaključili da postoji poseban šablon u moždanoj aktivnosti kad se oseća mržnja..”

Evo kako se pojam mrznje tretira u Budizmu: “Mržnja ili bes (pal. dosa, sansk. dveṣa) je budistički pojam koji označava jedan od tri glavna otrova uma. Buda je tvrdio da je mržnja najveće zlo.  On je kao protivotrov mržnji preporučivao razvijanje ljubavi prema svim bićima, uključujući i same sebe. „Ne odgovarati na bes rečima punim besa znači dobiti bitku u kojoj se pobeđuje jako teško. To znači da postupaš za svoju i dobrobit onog drugog, iako će oni koji ne poznaju darmu misliti da si budala.” — (Sidarta Gautama)

 

’ Cilj Budinog učenja je oslobođenje uma napuštanjem mržnje, žeđi i neznanja i dostizanje nirvane, stanja najveće sreće i okončanja patnje… Ko na ruci nema ranu, može nositi otrov na dlanu. Otrov ne prodire gde nema rane; nema zla za onoga ko ga ne čini…”

 

Pomenuti citati mozda pomazu da se pomalo shvati pojam mrznje I destruktivnost takvog osecanja…U svom skromnom zivotu u kome sam se trudila da kao djak generacije na svim nivoima, uprkos akademskim rezultatima (diplomiranje prirodnih nauka u 23. Godini I zavrsetak magistarskih studija na engleskom govornom podrucju uz poznavanje vise stranih jezika) da prozivim vek bez mrznje, sujete I pakosti…Pomagala sam drugima koliko sam mogla, nikada se nisam svetila ili mrzela…Zato je meni to negativno osecanje toliko strano I nepojmljivo, a sagledavsi koliko je razorno na svim poljima smatram da najvise razara bas same ‘mrzitelje’…

Takav stav sam pokusala da izgradim I kod svog 27. godisnjeg sina koji posle zavrsene Akademije uspesno zivi I radi u Australiji…

 

“Za ljubav, ne za mrznju ja sam stvorena…” Bas tako…Svakodnevno se uveravamo koliko oni koji mrze gube na svim poljima licnim, emotivnim, zdravstvenim, socijalnim, politickim I mnogim drugim,… Mogu da razumem da svi ljudi ne mogu da budu jedni drugima simpaticni I dragi…Pa, u jednoj porodici ne gaje svi podjednaku naklonost jedni prema drugima, a kamoli na istorijskoj sceni…Znam da je bilo ratova, ‘zle krvi’, svadja, podela, razlicitih ideologija I stavova, ali zar to sada u 21. veku kada se osvaja kosmos, otkrivaju nove planete, stvaraju tehnoloska I elektronska cuda ne moze da bude prevazidjeno I da stvari krenu da se resavaju mirnim putem bez ‘zadnjih misli’ I ‘otrovnih strela’ kakve su koristili jos urodjenici na pocetku nase ere…Pisala sam ranije koliko me je porazila u Pragu legenda o konstruktoru cuvenog Astroloskog casovnika, koga su u srednjem veku gradske vlasti oslepele da ne bi tako lep casovnik napravio u drugom gradu…Koliko je bolan taj cin zavisti, pohlepe , pa I mrznje…Nadala sam se da smo davno prevazisli srednjovekovni nacin razmisljanja, ali nikad se ne zna…

 

Zivela sam I radila skoro deceniju u jednoj maloj prekookenskoj drzavi u kojoj vlada altruizam…Zhvaljujuci tome I proputovala sam ‘pola planete’…Tamo, u toj maloj drzavi ‘na kraju sveta’ se ljudi postuju I vole bez obzira na boju koze, nacionalna,  verska ili ideoloska opredeljenja…Svuda sam se osecala dobrodoslom…Volela bih da je I ovde tako: da se prihvati pruzena ruka pomirenja, da se jednom zauvek zakopaju ‘ratne sekire’ da se ugasi retorika mrznje, pakosti I netrpeljivosti na svim nivoima pocev od komsijskih, preko kolegijalnih do medjudrzavnickih odnosa…Jedino su mir, uzajamno postovanje, ljubav prema coveku I pravdi put u boljitak I srecniju buducnost…Jedino tako mladom pokoljenju mozemo da ostavimo nasledje za bolji zivot…Uvek sam na strani mira, kompromisa, postovanja, prastanja I na stazi koja vodi do svetlog cilja da ‘covek coveku bude COVEK…’ Da je sto vise ovakvih stavova prevazisli bismo razlike I nesuglasice I nas svet bi postao bolji, nadahnutiji, pun prosperiteta I harmonije za kojom hteli ili ne hteli to da priznamo svi ceznemo….  

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb