zvezdano nebo

Davno, u jednom drugom zivotu na jednom dalekom kontinentu neko (ko mi je u to vreme puno znacio) mi je poklonio knigu Rilkeove poezije (prevod na engleski) i podvukao naslov jedne pesme...Sada, posle toliko godina ja je citam na nasem jeziku: 

Da Umrem Šta Ćeš Ti

"Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?

Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;

ja sam tvoj krčag pun do vrha

(pa da se prospem? da se skrham?);

Ja sam ti smisao i svrha,

ti sa mnom gubiš razlog svoj.

Imati nećeš posle mene

nijednu kuću gde ti mogu

šaptati reči zanesene

topao pozdrav, prisno hvala.

Ja ću sa umornih ti nogu

spasti ko somotna sandala.

Spašće ogrtač golem tvoj.

Tvoj pogled, što ga vazda čeka

moj obraz kao jastuk mekan,

doći će tada iz daleka

da mene traži i ne nađe

i klone kada Sunce zađe

kraj stranog stenja, tuđih smreka.

U meni zebnjom zvoni jeka:

šta ćeš da činiš, Bože moj.."

 Tada me je ta pesma navela na ozbiljno razmisljanje o tome sta se desava ako se tesko razbole nama drage osobe...S' obzirom da sam sa veoma dragom osobom koja mi je pesmu poklonila morala da se rastanem razumela sam smisao njegove strepnje koja je tako suptilno izrazena navedenim Rilkeovim stihovima...Ziveci na drugim prostorima, crpeci snagu iz sopstvenog intelekta i kreativnosti shvatila sam sta covek sve moze i kolika je njegova unutrasnja snaga....U to vreme sam bila verovatno nesto slabija i ne bih mogla da dam odgovor na postavljeno pitanje iz naslova pesme....Sada posle SVEGA i svih saznanja mogla bih da odgovorim da bih znala sta cu...Zivot se nastavlja u svim njegovim oblicima i posle tezih rastanaka... Covek shvati sta sve moze ako pokrene unutrasnje snage svoje svesti i ako nauci da opstaje u plemenitosti i 'tihovanju' sopstvene duse... Znam neko ce da se nasali, citirajuci Balasevica: 'A duša ko duša, svog gazdu ne slusa...' Odgovor bi bio, kao sto se sve izvezba i uvezba, nauci se i duša da sluša..:)

Postoji nesto zbog cega bi mnogi ljudi preplivali '7 mora i presli 7 gora', zbog cega bi se milioneri sa Menhetna odrekli svog bogatstva, zbog cega bi mnogi zrtvovali sopstvene dragocenosti...Pitamo se: 'Sta je to..?' Odgovor je jednostavan: 'Unutrasnji mir...' U mnogim umetnickim delima je ova tema maestralno obradjena... Moze da se vidi traganje za mirom na platnima velikih slikara, preispitivanje sebe i trazenje istog u delima knjizevnika-nobelovaca... na primer u filmu: 'Djavolji advokat', mladi covek dobija materjalno bogatstvo, glamur, slavu, blistavu karijeru, a gubi sopstveni mir i ostaje potpuno prazan...

Za unutrasnjim mirom se traga, ide se na hodocasca, posecuju se vrhunski psiholozi, a njegova tajna je jednostavno i najbolje opisana u poruci oca Tadeja:

" Ne uznemirujte se ni po koju cenu. U srcu treba da vlada mir,tišina,ćutanje,tihovanje. Misleni haos je stanje palih duhova(demona,duhova koji su otpali od Boga). Naš um,međutim,treba da je sabran,jedinstven,pažljiv..."

Jednostavno receno ako covek zivi u skladu sa lepim zivotnim vrednostima, ne misli i ne cini zlo ni sebi ni drugima (jer ciniti zlo drugima je ekvivalentno razaranju sopstvene licnosti i duse... ), tada ce bez mnogo napora smiren i spokojan u svom 'tihovanju' u sebi pronaci samo bozanstvo tj. unutrasnji mir za kojim, hteli ili ne hteli to da priznaju tragaju svi ljudi na svim meridijanima...Unutrasnji mir oslobadja od strahova, od zlih demona misaonog haosa i stvara u coveku harmoniju u kojoj je prijatno ziveti... Nema unutrasnjeg mira bez lepih i dobrih misli i namera...Kada se jednom postigne treba ga odrzavati 'tisinom' u sebi, postovati i uzdizati na pijadestal sopstvene svesti...To je znak da su vasi sopstveni demoni, kao i oni demoni koji dolaze od drugih cije su duse nemirne i haoticne, pobedjeni i da mozete mirno bez bure da brodite morem svog zivljenja...

Neki ce reci: 'Lako je monasima kad se osame da pronadju mir, a ja treba da se izborim sa sopstvenom zenom i decom ili sa kolegama ili sa komsijama ili sa ovim ili sa onim....' Mogao bi taj pola dana da nabraja sve sta mu smeta, a treba samo malo da promeni ugao posmatranja, podje od sebe samog, bude plemenit i dobronameran, ignorise 'zle, pale demone, otpale od Boga' koje prepoznaje okolo i pokaze kako svojim unutrasnjim vrednostima pobedjuje i postize mir...

Svako ce pronaci nacin da ostvari unutrasnji mir, ako to stvarno zeli... Budisti pale svece 'pozitive' i mislima prizivaju mir...Samani se osamljuju u nepristupacnim planinskim predelima...Maori imaju svoje plesove oko vatre gde 'spaljuju duhove zla' i dolaze do isceljenja i prociscena...A svaki covek moze da pocne traganje samim tim sto ce misliti i ciniti DOBRO...

Od ranog detinjstva imam veoma razvijenu ituiciju da predosetim koji su ljudi dobronamerni, a koji ne...Predosecam i neke druge stvari, ali o tome drugi put... Mozda zato sto sam bila neko vunderkind-dete, naucilo da cita i cirilicu i latinicu u cetvrtoj godini, takodje u to vreme racunalo do 1000 i td. Kasnije su se 'multi-talenti' smirili i izrasla sam u prosecnu mladu osobu koja je bila zadovoljna sobom i oduvek volela ljude i pomagala im...

Zato me je neprijatno iznenadila skorasnja  opaska slucajnog prolaznika koga nikada ranije nisam videla u stilu: 'Dabogda umrla..' Nasmejala sam se i pomislila da svako mora da umre jednog dana, pa i ja, a kako japanska poslovica kaze: 'Niko nije umro na tudji dan..' Prethodnih dana mi je takodje nepoznati tip na ulici dobacio: 'Gospodjo, sto imate dobro d..e" (ne mogu ni da ciotiram neumesne izraze) Obojica su izgledala pristojno i normalno, ne bih rekla da imaju problem sa psihom, vec sa zlobom, pakoscu, mrznjom, provokacijom i nevaspitanjem...

Tako da s' obzirom na intuiciju uglavnom 'nanjusim'- 'ko je ko', ne osvrcem se i idem dalje...Onom prostom koji dobacuje, kada je to tri puta ponovio, rekla sam: 'Mogla bih da vas tuzim za seksualno uznemiravanje', a onom drugom koji pominje umiranje nisam nista odgovorila pomislivsi: 'Ima neko od gore ko ce da mu sudi kad dodje vreme..' :) Ja svima prastam...

Ponekad me iznenadi tolika negativa pojedinih ljudi iz okruzenja, po meni ni sa cim izazvana...Kazem iznenadi, ali ne obeshrabri.. I dalje volim i postujem sve ljud, nezavisno od njihovih namera, hriscanski prastam i o svima mislim lepo i pozitivno ne zeleci nikome zlo...

Sve manje pisem poeziju, ali sam inspirisana pomenutim dogadjajima i uopste ponasanjem nekih ljudi iz okruzenja napisala pesmu:

VOLETI LJUDE...

 Voleti ljude, cak I kad ti nepravedno sude..

Hriscanski  je oprastati svima kad u srcu dobrote ima..

Voleti ljude I kad su losi, zavidni I grubi…

Toplina duse I plemenitost nikoga ne ubi…

Voleti ljude u svim njihovim oblicima I stanjima

I onda ces biti srecan danima…

Voleti ljude I kad ti pakoste I mrze

Tvoje misli neka budu ko svetlost ciste I brze…

Voleti ljude I kada to ne zasluzuje po zakonu logike ove

Jer jedino tako mozes dosegnuti snove…

Voleti ljude I kada su ne–fer I od zlobe ruzni

Svako se moze popraviti I zato ne budimo tuzni… :)

Ova pesma bi bila poruka i mladima i starima, prastajmo drugima, volimo ih nezavisno od njihovog ponasanja, budimo dobri, plemeniti, dobronamerni, a ima kako ja to obicno kazem 'ko to od gore prati', tako da cemo dobrotom podstaci pozitivnu energiju i dostici unutrasnju harmoniju, a neko takvo stanje duse i uma, mirno i sredjeno naziva srecom... 

Odusevljava me blizina vode, Dunav blizu koga zivim, okean blizu koga sam zivela skoro deceniju, more u svim oblicima i na svim meridijanima, ali more koje veoma dobro pamtim i osecam je ono u Ljoret de Maru u regiji Kosta Brava u Spaniji... Podseti me na Balasevica: 'danas sam pun nweke Spanije, tri put sam ziveo tamo...' 

Plavetnilo mora, zlatni odsjaj peska, miris cempresa i radost u vazduhu, radost zivljenja koje se oseca u LJoretu u svakom dahu, u svakoj pori, u najavi svakog novog dana...

"Može se reći da Ljoret zauzima centralno turističko mesto čitave tzv. “divlje obale” Kosta Brave, koja se pruža severno od Barselone, pa sve do granice sa Francuskom. Razvijajući se godinama danas predstavlja pravi turistički raj, omiljeno letovalište turista iz raznih krajeva Evrope, a ogroman broj hotela kao i drugih smeštajnih jedinica nudi veliki izbor za sve one koji planiraju svoj dolazak ovde.

Čitav taj istočni deo Španije, pa i sama Kosta Brava koja zauzima severni deo Španije, izlazi na Mediteran, tačnije Belearsko more. Istorijski podaci o njegovom postojanju sežu daleko u prošlost, a zanimljiva činjenica je da naziv Ljoret de Mar potiče od latinske reči “Loredo” što u prevodu znači “lovor na moru”.

Iako je Ljoret manji katalonski turistički gradić, tokom leta, zbog broja posetioca koji tu odsednu, postaje veliki turistički centar i glavno mesto zbivanja tokom letnjih meseci. Nalazi se u oblasti Đirona kojoj još pripadaju i gradovi Tossa de Mar i Blanes. U gradu se nalazi srednjevekovna Tvrđava svetog Jovan koja je nekada služila za odbranu grada od napada sa mora, a sibmol grada je bronzana Statua mornareve žene (Dona Marinera) koja se nalazi na vrhu litice, tik  uz more i plažu. Veruje se da ova statua simbolizuje sve žene mornara koje čekaju da se oni vrate sa dugih pomorskih putovanja.

 Pored blizine mnogih drugih manjih mediteranskih letovališta, velika prednost Ljoreta je i blizina Barseloni, koja pruža mogućnost za različite aktivnosti tokom boravka u ovom katalonskom letovalištu.

 Tokom leta se organizuju čarter letovi koji saobraćaju na relaciji Beograd - Đirona, dok se kao varijanta uvek može tražiti i avio-karta do Barselone.

Prednost čartera su direktni letovi, dok se za odlazak do Barselone iz Beograda mora presedati.

Plaže u Ljoret de Maru

Iako čitava obala Kosta Brave jeste zaista divlja i gruba, mnoge zaravnjene uvale kriju prelepe plaže sa sitnim šljunkom ili peskom i kristalno čistom vodom. Pesak i šljunak su uglavnom žućkaste boje, a blizina stena i divljih uzvišenja stvaraju utisak dalekih predela i neistraženih mesta. Mnoge od onih koje spadaju u masovno posećenije jesu i plaže koje su ponosne vlasnice plavih zastavica, koje govore o njihovom kvalitetu, organizovanosti, bezbednosti i čistoći vode.

Gradska plaža u Ljoret de Maru - Lloret Beach

Lloret beach je glavna plaža. Peščana je, a sa prostiranjem preko 1600 m duž obale grada, definitivno jeste i najduža. Pruza sve zabavne sadrzaje i uzitak celodnevnog boravka.

Bašta Santa Clotilde

Ove bašte su još jedno mesto koje turisti često posećuju, i to sa razlogom. Ovaj svojevrsni park je dizajniran u stilu italijanske renesanse, a nalazi se na vrhu brda odakle se pruža predivan pogled na more. Bašta je poznata po ogromnom broju biljaka i skulptura koje su raspoređene svuda unaokolo.

 Odlazak u Figueras, rodno mesto Salvadora Dalija i neizostavna tačka svih onih koji vole umetnost. Doživeti Figueras i videti sve ono što je izloženo u istoimenom muzeju je zaista priča za sebe. Sam Dali je za života još osnovao ovaj muzej, u kome je i nakon smrti sahranjen. Odlazak u Figueras se može naći u okviru ponude izleta mnogih turističkih agencija, a takođe se do njega može doći i samostalno, s obzirom da nije daleko. Nalazi se na udaljenosti od oko 70-ak km severno od Ljoreta.

Barselona

Evo prilike da, ukoliko već niste, posetite i Barselonu i isprobate kako je leškariti pod suncobranom čuvene Barselonete. Na 70-ak km od Ljoreta nalazi se čuvena Barselona, grad nadaleko poznatog Antoni Gaudija, kao i mnogih drugig turističkih znamenitosti. Možda nije baš na dohvat ruke, ali ukoliko želite i imate priliku da odete do Barselone, postoji svakodnevna autobuska linija koja saobraća sa autobuske stanice u Ljoretu. Vreme putovanja u jednom pravcu je od dva do dva i po sata zbog usputnih stajališta.

Tossa de Mar letovalište u blizini Ljoreta

Tossa de Mar - Nešto severnije od Ljoreta, na samo 12 km, nalazi se simpatičan srednjevekovovni gradić Tossa de Mar. Iako je, takođe, jedan od turističkih centara Kosta Brave, ovde nećete baš naići na horde turista. Manja je gužva, a samim ti i nešto intimnija atmosfera...."

Prethodni putopijenice. ali LJoret de Mar, kao i mnoga druga prelepa mesta Spanije treba doziveti, udahnuti punim plucima i poneti po neku uspomenu da se nadje u hladnijim danima kada dodjemo u fazu iz [poznate pesme: 'dolazi zima, zatvori vrata, upali vatru, pada prvi sneg...' Do prvog snega ima jos dosta vremena, a mi iako smo daleko od Kosta Brave mozemo da uzivamo u suncanom miholjskom letu koje donosi lepe misli i lepa desavanja... :)  

S' obzirom da sam se tokom svog obrazovanju bavila dosta prirodnim naukama, a na Novom Zelandu magistrirala jednu oblast nastave istih, nisam bila sklona da verujem u parapsihologiju, metafiziku, magiju uma i sl. Medjutim, ziveci i radeci na Juznoj Hemisferi imala sam prijatelje, poreklom uglavnom iz Azije koji su me uveli u tajne budizma, a i  nekih pomenutih oblasti... Tako da mi je to jedno vreme bilo u sferi interesovanja...Naravno sa  ogradom da bih u neke mentalne 'senzacije' o kojima sam slusala morala sama da se uverim pre nego sto o njima pricam...

Svakako da verujem u postojanje energetskih polja, u energiju pozitivnih misli koja privlaci pozitivna desavanja... Zato mi je bio interesantan clanak o dr Nedeljku Dražiću... ciji deo citiram:

"Dr Nedeljko Dražić, parapsiholog svetskog glasa, šaman, doktor tradicionalne medicine Sveruskog instituta za Eniom u Moskvi, član američke Akademije protiv starenja, otkriva kako magije deluju u politici, biznisu i sportu, i naglašava: 

U njegovom kabinetu  prava je galerija ritualnih predmeta koje je dobio kao znak završenih edukacija i kasnijih priznanja za svoj rad na spasavanju od zla, među kojima i Orden prvog stepena kao najuspešniji iscelitelj Rucije u proteklih 10 godina, zlatan sat sa potpisom Vladimira Putina, i mnogo drugih medalja sa raznih meridijana. 

Kako on tvrdi, njegovo je da štiti i blokira od loših energija i da ih neutrališe... Na koji način, to je poznato samo njemu. Evo sta kaze o Rusima:

 Rusi su, gledano u celini, najjači parapsiholozi na svetu, davno su počeli parapsihologiju da koriste u vojne i životne svrhe. Uz to, imaju i tradiciju, i genetiku, i veoma poklanjaju pažnju svakom detetu koje pokaže takav potencijal. Od malih nogu, od osnovne škole, takvo dete je podvrgnuto specijalnom tretmanu – vodi se računa o uslovima gde živi, kakva mu je obuka, usmerava se ka alternativnom pravcu koji mu najviše leži, a to, naravno čine stručnjaci raznih instituta, čiji je to zadatak i koji na osnovu aure deteta vide njegove potencijale, i usmeravaju ga ka najjače izraženim. To je tradicija koja traje, i koja je zvanično jedno vreme prekinuta ranijim režimom, ali je negovana u narodu...." 

Navedeni tekst moze da pomogne da se nacne razmisljanje o pomenutim energetskim poljima...Kako pozitivnom energijom blokirati negativnu i sl. Nekome ova tema moze da bude interesantna, neko bi je mozda a priori odbacio...Interesovati se za ovako nesto  ili ne...? Odlucite sami... :)  

 Nedavno mi je 26-godisnji sin koji zivi i radi u Australiji poslao fotografiju zmije duge oko 3 metra i teske oko 10 kilograma koju je uhvatio i vratio u sumu... Gledajuci pomenutu fotografiju setih se krilatice: 'Zmija ima noge, al' ih vesto krije ko ti mnogo laska, prijatelj ti nije...' i tako poceh da razmisljam o prijateljima i prijateljstvu...

Mnogi mudri ljudi su pisali o pomenutom fenomenu... Dr Jerotic kaze da covek tokom zivota,( a njegov je stvarno dug) moze da ima najvise 2-3 prijatelja, a mozda i manje...Dobrica Cosic dozvoljava sebi slobodu da u svojoj knjizi: 'Prijatelji' opisuje vise ljudi, ali sa napomenom da je sa nekima iz nekih razloga prekidao prijateljstvo ('bivsi prijatelj je gori od neprijatelja' )

Treba se setiti i naseg nobelovca Ive Andrica (ovo je godina jednog njegovog jubileja) koji kaze: "Onaj ko je moj prijatelj, taj ne postavlja pitanja, onome kome sam prijatelj kazujem ono što i ne pita"

Moze se navesti dosta maksima u stilu: 'Prijatelj je moje drugo ja..', 'Prijatelj je onaj koji zna SVE o tebi, a i dalje te voli..' 'LJubavi dodju i odu, a pravi prijatelj je uvek u planu...' i td.

Godinama sam i sama verovala u prava prijateljstva, gradila ih i cuvala kao veliku dragocenost...Ponasala sam se slicno Radosu Bajicu u jednoj od popularnih tv-serija: 'Evo, ja imam dva bubrega, uzmite jedan ako je potreban mom prijatelju..' Radovala sam se svim uspesima mojih bliskih prijatelja, saosecala u njihovim tugama ili gubicima...Ovde koristim proslo vreme, mada i danas osecam isto i ponasam se na slican nacin, ali mnogo opreznije jer mi je filter za prijateljstvo mnogo precizniji i cesto se setim krilatice sa pocetka ove price:'zmija ima noge...'

Ja sam vaspitavana u duhu gradjanske porodice intelektualaca ciji je moto bio i ostao: 'budi dobar, plemenit, voli ljude i pomazi svima...' Tu su pakost, zloba, namestanja, podsmeh  bili nepoznanica... Kao dobar djak pomagala sam svima...Bila sam dobronamerna ne samo prema prijateljima vec i rodjacima, komsijama, kolegama, slucajnim poznanicima i sl. Trudila sam se da nikoga ne povredim, a ako mogu svakome na neki nacin pomognem...Takvo ponasanje u skladu sa covekoljublem i kosmopolitizmom sam imala i kod nas i u inostranstvu gde sam jedno vreme zivela...Uvek sam coveka stavljala na prvo mesto ispred materjalnog dobra ili bilo kakve koristi.... Od detinjstva sam gajila neka lepa prijateljstva smatrajuci da je stvarno istinita misao: 'prijatelj je moje drugo ja..', ali sa godinama i sa sazrevanjem i sticanjem veceg zivotnog iskustva shvatila sam da nije bas sve tako kako sam ja mislila i osecala i kako dobronamerna literatura kaze...Treba poslusati mudrog NJegosa: 'Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze...'

Nisam se razocarala, i dalje volim i postujem nekolicinu dragih prijatelja, spremna sam mnogo da ucinim za njih, kao i uvek sam veoma dobronamerna...Ali... Cim se pojavi to 'ali', javlja se neka ograda, ituitivni limit, 'zadrska...' Neki unutrasnji osecaj (mene taj osecaj obicno ne vara) kaze mi da su retka bezuslovna prijateljstva i da na zalost nema potpune iskrenosti i dobronamernosti...Cini mi se i volela bih da u tome nisam u pravu (ehh, a jesam..) da prijataljstvo nekih ljudi traje do onog trenutka dok ne shvate da vi imate nesto za nijansu bolje od njih, da ne nabrajam sta sve to moze da bude ne samo materjalni status vec i neka druga iskustva...

Naravno u lepom hriscanskom duhu u kome zivim  (ne preterano religiozno kao npr. nas veroucitelj (postovi, liturgije)) trudim se da postujem ne samo prijatelje vec sve poznanike, pa i neke koji su se javno deklarisali kao neprijatelji...Smatram da je vazno da sam prema svakoj pomenutoj kategoriji dobronamerna... Trudim se da izbegnem svaku ironiju jer je 'ironija oruzje slabih', da nikome nista ne cinim niti namestam lose 'iza ledja'...Mogu da iskreno i otvoreno uputim kritiku, ali u dobronamernom maniru...Najvaznije mi je da ako vec odlucim da se sa nekim druzim, to druzenje cinim prijatnim i sebi i drugima...Ne vidjam se sa ljudima u cilju podmetanja necega, ismejavanja, provociranja, to mi je veoma nisko i taj model ponasanja bih nazvala onim popularnim zargonom: 'dno dna'...Poklone retko pravim, ali se trudim da iako skromni budu iskreni, dobronamerni i dati od 'srca'...Po meni je strasna i hriscanski neoprostiva perfidnost da nekom nesto poklanjate iz 'zadnjih namera'...Sama takva osoba gubi ugled u ocima ne samo osobe koju na neki nacin zeli da isprovocira, vec i u ocima drugih koji cutke isprate takve gestove 'sa gnusanjem'...

Kao i obicno u svojim pricicama, pa i u ovoj o prijateljstvu i zmijama vracam se na ono: 'Budi dobar, plemenit, ako neko i mora da strada, nemoj slucajno od tvoje ruke jer ce se uveriti da 'neko od gore vidi sve..'

Verujem u lepo, u dobrotu, u prijateljstvo, u mlade... Smatram da generacija mog sina treba da bude nosilac nase svetle buducnosti...Nemam u sebi ni malo frustracije ili gorcine zbog nekih 'namestaljki' i 'pokloncica' koji su mi ljudi iz okruzenja priredjivali...Misli su mi , kao i uvek svetle, pozitivne, dobronamerne...Razumem i postujem razlicitosti i smatram da je svako zivo bice nezavisno od njegovih osobina i odrednica vredno ljubavi i paznje...A medju tim bicima uvek pronadjemo i zrnce pravog, iskrenog, dobronamernog, bezuslovnog prijateljstva... 

 Skoro procitah u nekom listu i najezih se (naravno sa ogradom da li je sve sto se pise tacno jer se danas sve i svasta pise) da u nekom zabitom delu Juzne Amerike (tamo gde vladaju narko klanovi) postoji organizacija koja sebe naziva: 'Vitezovi tame..' Prva asocijacija mi bese decja pesmica: 'vitezovi tame spasavaju dame...' ali eto belaja, pogresna premisa na pocetku... Ne sudi po naslovu sto bi mudri Englezi rekli:  'Don't jump to conclusions!', pre nego sto ne procitas celi tekst...Vitezovi iz pomenutog naslova nikoga ne spasavaju vec naprotiv...

Evo, ukratko o cemu se radi... Sefovi tih juznoamerickih narko-klanova imaju na listi ljude koje ne bi likvidirali na brz i svirep nacin u stilu: 'pistolj u grudi, pa da se overi u celo..' nego zele njihovu laganu propast, ustvari pokusavaju psihicka unistavanja ljudi na podao, necasan, prljav i kukavicki nacin... Prava mafija se ogradila od ove organizacije jer jos ima svoje  'kodekse casti'...

Naravno celnici 'Vitezova tame' preko svojih poslusnika, dousnika, prljavih i ljigavih srafcica koji se sluze svim i svacim od kamerica, prisluskivanja do ogovaranja i provokacija, prikupe znacajne informacije o zivotu jedne osobe zene, muskarca, pa cak i dece i tako saznaju njihove 'slabe tacke', a Bogu hvala svako ih ima: Neko nosi komplekse iz detinjstva jer ima malo vecu tezinu, neko je nesretan jer ima 'klempave usi', neko nije zadovoljan svojim brakom, neko se razveo, neko nikada nije ni sklopio brak, neko ima problem sa alkoholom ili supstancama, neko ima neku neuspelu ljubavnu aferu, neko je u braku bez dece, a cezne za njima, neko ima previse dece koju ne moze da izdrzava, neko je rodio vanbracnu decu, nekome deca nisu uspesna na nacin koji bi on voleo, neko nema posao, neko ima posao, ali nije zadovoljan karijerom, nekome otkucava 'bioloski sat' za sve sto je planirao, neko je u finansijskim neprilikama, neko ima neku hronicnu bolest koja ga opterecuje i tako dalje i tako blize...'Ni drvo bez grane, ni covek bez mane...', ni ljudski zivot bez nekog problema kao sto je oduvek bilo i bice...

Dakle pomenuti 'vitezovi' pokupe njima dragocene informacije o njima 'znacajnim za neku vrstu osvete' ljudima na najprljavije nacine na koje su mogli (oni i ne znaju sta je biblija, a kamoli ono biblijsko: 'Ne diraj u privatnost coveka jer ne znas sta te ceka...' ili 'ne pravi ljudima razne poklone, ako nisi spreman da primis  i nezgodne poklone kad dodje vreme za uzvracanje, a to vreme brzo dolazi...', a tek ono: 'Neko to od gore prati sve'..., ovim bosovima je nepoznato jer su navikli da svoje zivote zavrsavaju smrtno ranjeni ili iza zatvorskih resetaka... Retko ko od njih doceka prirodni zavrsetak...Umiru onako kako su i ziveli necasno, prljavo, tesko, tamno...)

Posle prikupljanja informacija pocinju svoje prljave igre provokacija, presretanja, uhodjenja, podmetanja, cak imaju i tzv. 'armiju dvojnika', ha, ha -  ova pikanterija me je slatko nasmejala...Tako da ako je meta na primer bracni par koji godinama pokusava, a ne moze da ima decu na svakom koraku im podmecu presretanja zenica-trudnica ili mama sa decom u kolicima ili parovima koji razdragano vode svoju nasmejanu decicu...

Tako 'vitezovi tame' ulazu i neki kapital (lako im je sa novcem jer ga imaju napretek od raznih ilegalnih radnji i tako ga 'peru'), nekome za uslugu obecaju odredjenu svotu novca, nekome vezu za zaposljenje ili nesto slicno, nekome uzitak da napravi neprijatnost osobi kojoj inace zavidi i koju iz nekih sebicnih i malicioznih razloga ne podnosi... Naravno ovde se bez obzira na skolsku spremu i kvalifikacije radi o psihicki devijantnim ljudima, jer smo se davno slozili da je 'samo dobar covek koji nikome ne pakosti i misli lose psihicki zdrav covek...' Ne moze neko ko je maliciozan i spreman na bilo koju vrstu prljavstine, podmetanja i zla bez obzira na inteligenciju i diplome da se tretira kao potpuno psihicki zdrav jer kako su nasi stari govorili: 'Neka mu Bog oprosti, nije on svoj, ima u glavi neku falinku...' Naravno ovde ne ubrajamo sasvim malu predskolsku decu koja nisu svesna bilo cega i rade i pricaju ono sto im njihovi bliski rodjaci-odrasli naloze...Kasnije ako se nastavi sa takvim modelom ponasanja i nagovaranja takva deca imaju problema u odrastanju i obicno u tinejdzerskom dobu postaju, agresivni ili depresivni, skloni supstancima i delikventskom ponasanju... Pa sasvim je logicno da ako vi detetu od 8 godina kazete obuci to i to i protrci pored onog cike i kazi to i to da mu napakostis da bi mama i tata od toga imali koristi, takva deca kasnije grade sistem poremecenih vrednosti u stilu: 'treba da budem bezobrazan, bucan, nevaljao i zloban da bi moja porodica profitirala'...

U clanku se naglasava da negde 'vitezovi tame' uspevaju da prvenstveno psihicki 'slome' ljude koji su im 'meta za odstrel', a psihicka propast povlaci sve druge,(cilj je dovodjenja ljudi do paranoicnih psihoza i paranoja proganjanja, da bi se kasnije zlobnici koji verovatno nisu vredni tim ljudima 'ni cipele da obrisu' bili u mogucnosti da se javno slade iscudjavaju: 'ju, sta mu bi odjednom, a bio je tako divan covek', a drugi dodaje: 'ma znas, imao je neki cudan sjaj u ocima..') ali negde i ne uspevaju zavisi od gradje coveka i od stofa od koga je satkan sto bi po naski citirali NJegosa: 'Tvrd je orah, vocka cudnovata, ne slomi ga al zube polomi...' (Pa, masala,  upade u jamu koju si drugome kopao...) Ima u toj organizaciji kazu dosta i bezubih koji su zube izgubili iz pomenutih razloga...Uporni su i tesko odustaju sve dok ih nesto ne 'zvizne po glavi', a svakog drugog obicno i 'zvizne', pa se onako neveran i zloban cudi ko mu salje 'kanarinca' sa negativnom energijom... A ne zna mucenik/mucenica da je svojim ponasanjem i slusanjem 'vitezova tame' povredio nebesa, a kad to uradis nema dalje, sto bi u zargonu rekli: 'tad si burazeru (ako je muskarac) ili slatka sestro (ako je zena) ugasio ili ugasila...' ehh :)

Pomenuti tekst me je fascinirao time dokle moze da dosegne ljudska pakost, zloba i prljava masta (pa tu bi se postideo i Hitlerov psiholog i filozof Gebels, on je bar javno pravio konc - logore i tamo mucio zatvorene i obelezene ljude, a 'vitezovi tame' sve zakulisano, nista javno, izgleda da se ipak plase zakona koji ce kad-tad da ih stigne gradjanski ili nebeski, dug je zivot videce i sami...) Tako ja pomislih: 'Bogu hvla sto se navedena prica odvija na prostorima Juzne Amerike, a ne kod nas..' Tamo, na tom mracnom jugu Latinske Amerike vladaju narko klanovi, i zlobnici, pa je omoguceno 'vitezovima tame' da vrsljaju... Kod nas je red i mir, ljudi su dobronamerni i pitomi, spremni na svim nivoima pocev od suseda, rodjaka, bliskih prijatelja,  preko slucajnih prolaznika, do kolega da pruze ruku prijateljstva, pokazu toplinu, razumevanje i podrsku... Hvala im na tome.. Imam i licni primer: 'moja majka koju naravno mnogo volim je skoro delimicno uspesno savladala jednu  kancerogenu krizu' i ljudi iz mog okruzenja su bili puni razumevanja i saosecanja, to su 'vitezovi svetlosti'...Zato su ljudi oko mene uglavnom srecni i zadovoljni, imaju prijatna lica i lep, prijateljski osmeh, pa se nadam da ce tako i da ostane a tim 'vitezovima tame' iz Juzne Amerike bih porucila onako kolokvijalno: "Daleko vam lepa kuca...'

Sve manje citam razne clanke gore navedene prirode po principu Lale iz dobro poznatog vica: 'Ako nesto lose  ima u 'belom svetu' bolje je da ne saznam, a ako i saznam samo da se ne jedim...'ha, ha :) 

Putopis moje prijateljice sa  Novog Zelanda koji je Politika objavila podstakao me je da evociram uspomene iz te egzoticne zemlje u kojoj sam duze zivela... 

" Plaže, divne i čiste, gotovo netaknute u svojoj prirodnosti i lepoti. Svaka je pomalo drugačija, bar za nijansu, a neke su drastično različite. Jedne deluju pitomo, a druge divlje. Na zapadnoj obali Novog Zelanda su uglavnom divlje.

Kada sam prvi put ugledala jednu takvu koja se zove Piha, imala sam asocijaciju na grotlo Danteovog „Pakla”. Taj dan je bio poseban za hrabre plivače na pomamnim Pihinim talasima. Surferi tu dolaze kao na hodočašće, kad su talasi najveći i najuzburkaniji. To im povećava nivo adrenalina i takvom užitku ne mogu da odole.

Pesak može biti od gotovo čiste bele boje, do potpuno crne. Na Muruvaj plaži je crni, svetluca, ali strašno peče, mnogo više privlači sunce zbog tamne boje. Jedino na njega nisam mogla stati usred podneva bosom nogom.

Neke plaže su tako divne, sa sitnim peskom u svim nijansama, od ekstremno svetle do već pomenute crne boje peska, a druge znaju biti stenovite, opet sa najrazličitijim oblicima stena. One su izazov da se po njima uspinje i istražuje...."

I sama sam se setila predivnih plaza u okolini Whangarea malog mesta na samom severu ostrva u kome sam provela mesec dana ziveci u skolskom internatu jedne ondasnje srednje skole u sklopu svoje profesionalne nastavnicke prakse (Da bih dobila NZ nastavnicku licencu morala sam da zavrsim postdiplomske studije i steknem NZ masters diplomu u srednjoskolskom obrazovanju..Studije su imale naizmenicne cikluse teorijskih predavanja i obavljanja profesionalne prakse u okviru koje sam u pojedinim skolama po nekoliko sedmica pratila nastavu njihovih nastavnika, a zatim i sama drzala nastavu u poslednjoj sedmici koju su ocenjivali moji profesori sa koledza koji je ovaj program sprovodio... )

Tako me je jedna od poslednjih 'praksi' dovela do pomenutih Whangarea...Bila sam odusevljena srdacnim prijemom i gostoprimstvom direktora skole i celog kolektiva...Za razliku od Oklanda koji je metropola i gde se stranci srecu 'na svakom koraku' u ovom malom mestu oni su 'retka pojava'... Strepela sam da li ce mala, prilicno konzervativna sredina prihvatiti osobu koja dolazi sa drugog, njima uglavnom nepoznatog kraja sveta... Pruzili su mi ne samo materjalnu podrsku (smestaj i ishranu) vec i moralnu podrsku, tako da sam upoznajuci njihov obrazovni sistem i sama postajala deo njega... Nisu imali predrasude, iskreni, topli, puni razumervanja...Koleginica cije sam casove u pocetku pratila me je jedne veceri ugostila u svojoj kuci upoznavsi me sa svojim suprugom i decom u zelji da vidim kako izgleda jedna mala NZ farma na kojoj su oni ziveli...Bila su to lepa iskustva... Djaci su saradjivali, mada sam im u pocetku bila veoma interesantna i postavljali su dosta pitanja o mom poreklu.....Cula sam da jedni drugima objasnjavaju: 'Miss dolazi iz Evrope, zato se tako lepo oblaci..' (inace oni su nosili uniforme). Nekoliko punoletnih mladica, stipendista vlade Bruneja koji su bili ucenici zavrsnog razreda su me jedan vikend odvezli do Oklanda da bih za tih mesec dana provela par dana sa svojim sinom koji je zbog svoje, tada osnovne skole u to vreme tamo boravio...

Bila su to lepa profesionalna iskustva, ali i upoznavanje sa Novozelandskom kulturom...Posetila sam Maorsko selo (Marae) i upoznala se sa nekim njihovim obicajima...Prisustvovala sam ragbi utakmici gde se na pocetku izvodi ratnicki ples 'haka'... Na pitanje sta odredjeni gestovi i pokreti znace, npr. 'isplazeni jezik' njihov trener mi je objasnio da je to bila davna pretnja neprijatelju, jos iz hanibalskog vremena da bi mogao da bude pojeden... Ja sam mu objasnila da mi imamo izreku u Srbiji: 'Ma sta mi moze, me moze da me pojede, nisam za jelo...' na sta je on odgovorio: 'Ne brinite, vi ste ovde prijatelj, a za prijatelje smo spremni sve da ucinimo...' Nekoliko godina posle, kada je bilo bombardovanje Srbije prijatelji iz Whangarea su se setili mene, (ja sam vec duze radila u jednoj gimnaziji u drugom gradu) zvali telefonom i slali telegrame: 'Zao nam je, uz tebe smo i tvoj narod..'

Ganula me je prijatnost i dobronamernost ljudi sa drugog kraja sveta, iz potpuno drugacije kulture...Nikada nisam osetila zlobu ili pakost, samo naklonost i zelju da se pomogne...

U naslovu sam rekla: 'Surferi tu dolaze kao na hodocasce...' zato sto sam se tada osecala kao surfer na uzburkanom okeanu zivota (u stilu one decje pesmice: 'covek je kao na moru ladja koju od bure cuva samo cvrsta gradja'...) Sreca je da su mi mnogi pomogli da odlicno savladam te surfersko-zivotne vestine... Naravno tu su i neki dragi prijatelji-Nz budisti, ali o tome vise u mojoj nedovrsenoj knjizi putopisa koju pocinjem onom poznatom anegdotom o desetogodisnjem decaku i starijem coveku kome bi mogao taj decak da bude unuk....Na pitanje: 'Sta je najvaznije u zivotu?' covek odgovara: 'Najvaznije je kad dodjes u moje godine da imas o cemu da pricas...' Tako bih i ja kao Seherezada iz 1001 noci mogla da ispricam hiljade svojih zivotnih prica...Svaka od tih prica u meni pobudi neko posebno osecanje ili secanje, svaka ima svoju boju, miris, zvuk...i pouku...Sve se pouke svode na onu dobro poznatu: 'Neko to od gore vidi sve...', mada bi moglo da se doda jos nekoliko:

-'Budi dobar i plemenit jer se dobrota najvise isplati...(neko je u literaturi rekao: 'Samo dobar covek je psihicki zdrav covek...') 

-''Ne zali za onim sto je proslo i ne strepi zbog onog sto jos nije doslo..." (uvek se kockice 'skockaju' kako treba, ima ko o tome brine...)  

Sada u ovim srednjim godinama krcatim zivotnim iskustvom i saznanjima konacno sam postigla  unatrasnju harmoniju do koje se stize preko zabluda i osvescenja...Zivim u Beogradu i volim ga svim svojim srcem... Volim zelenilo Zemunskog keja i blizinu reke, urbani dah Knez Mihajlove, pomalo divlje mirise Topcidera...I kada me poznanici iz 'belog sveta' gde sam provela jedan deo zivota pitaju: 'Kako ti je u tom Bg, s' obzirom na turbulentnost naseg vremena o kojima citaju...', ja odgovaram: 'Dobro, ne zalim se...' Grad je lep, zraci, konacno mogu potpuno da se izrazim na maternjem jeziku, volim ljude i prastam skoro sve...Ljudi su uglavnom dobri i blagonakloni, ali ima i onih drugacijih, pomalo zavidnih i zlobnih... Ja pomislim nikad oni ne mogu da poseju toliko zlobe i malicioznosti koliko ja mogu da podarim prastanja, ljubaznosti, dobrote i ljubavi... (Skoro mi je jedna divna i kako kaze sama blagonaklona prijateljica napravila mali poklon, a ja posto zivim skromno ne mogu svima da uzvratim poklone, pa sam najblagonaklonije rekla: 'Neko to od gore prati sve, pa za dobrocinstva ukazana meni vraca blagonaklone poklone tom divnom svetu oko mene koji mi ukazuje ljubav i postovanje...' :)) Tako ja zivim u skladu sa lepim hriscanskim nacelima (mada nisam duboko religiozna) u stilu pozitivnih i dobronamernih misli koje upucujem svima u nasem predivnom Beogradu i sire u mojoj dragoj domovini Srbiji koju nosim u srcu i uvek joj se vracam... Nemam u sebi nimalo gorcine, niti zlobe, radim najbolje sto mogu, ne osecam ni trunku osvetoljubivosti ni prema kome i opstajem u skladu sa nacelom: 'Ako mozes da pomognes pomozi, ako ne mozes skloni se... Ako neko i treba ne daj Boze da strada nemoj od tvoje ruke jer svi znamo onu poznatu istinu: 'Ko se maca lati, od maca i strada' (ovde mac moze da bude i simbol zlobe, pakosti, necasnog podmetanja,podsmeha i svake vrste zlonamernosti..) Slazem se da ljudi mogu i treba da imaju razlicite ideje i ciljeve, ali za ostvarenje tih ciljeva treba da izaberu cist i castan put bez povredjivanja i 'namestanja' drugih...Pa, bar na ovim prostorima, a i u celom svetu znamo za istinu: 'Ko drugome jamu kopa, sam u nju kad-tad upada...' :) Toliko o mojoj sadasnjoj zivotnoj filozofiji i zivotu u Beogradu gde najvise volim izlazak sunca kada se na nebu pojavi zlatno-rumeni blesak koji obecava lepe misli i lep dan...

Kada sam vec kod misli, cesto se u mislima vracam Parizu i mom omiljenom citatu:"Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni…..U Parizu moze da se najbolje ostvari moja sanjalacko-pesnicka priroda koja lebdi izmedju jave i sna...

I tako dok zivim u Beogradu, u mislima se cesto vracam Parizu, a  iz nekih veoma licnih razloga cesto sanjam NZ, Australiju i Brizben... Evociram uspomene na krstarenje brodicem: 'City Cat' po reci Brizben sa koje je moguce videti sve prelepe znamenitosti:

• Queensland Cultural Centre,South Bank Parklands,Brisbane Powerhouse,Gallery of Modern Art
• Alma Park Zoo,D’Aguilar Range National Park,City Botanic Gardens,Mt Coot-tha Reserve
• Brisbane City Hall,The Valley and Chinatown,Roma Street Parkland

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom