zvezdano nebo

JOCA-RUS

lana52 | 06 Maj, 2021 23:42

Slucajno, trazeci na internetu rusku poeziju u originalu naidjoh na poznato ime I sličicu skoro zaboravljenog lika I neka tiha jeza me ‘strese’-pa to je nas kolega Joca-Rus. Bog da mu dusu prosti, culi smo samo da je umro pre par godina onako tiho u samoci, kako je I ziveo…Par godina pre smrti je otisao od nas…

Radili smo desetak godina zajedno, ali se nismo dobro poznavali, znali smo se vise ‘iz vidjenja’…Predavao je ruski koji se na zalost ‘ugasio’ I presao na gradjansko vaspitanje. Nikada nismo razmenili vise od par uctivih recenica u nekim grupnim diskusijama…A sada slucajno naidjoh na njegovu biografiju pisanu u prvom licu, ciji deo citiram…

“ др Јован Ајдуковић-Рођен сам 10. јануара 1968. године у Новом Саду (Србија).

Велики јубилеј: 30 година од првог објављеног рада (1985-2015)

Први научни рад написао сам са шеснаест година.

Дипломирао сам 1991. на Филолошком факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9.20 (дипломски рад - 10), а магистрирао по старом систему 1996. год. на теми „Речи са лексикографском напоменом ‘русизам’ у речницима савременог српскохрватског језика“ (рус.: диссертация на соискание ученой степени кандидатa филологических наук).

Докторску дисертацију по старом систему под насловом „Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима“ (851 стр.) одбранио сам 12. јуна 2003. год. на Филолошком факултету Универзитета у Београду (рус.: диссертация на соискание ученой степени докторa филологических наук).

Прву монографију под насловом "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник" објавио сам 1997. године.

У 2004. години из штампе су изашле четири моје књиге. Издавање "Увода у лексичку контактологију" и "Контактолошког речника адаптације русизама" финансијски је подржало Министарство науке Републике Србије. У 2008. години објавио сам књигу "Балканска русистика" о истоименом првом балканском, славистичком и академском информационо-комуникационом систему. Исте године изашла је моја "Биобиблиографија са прилозима". ….”

Nikada nisam slusala price ‘rekla-kazala’, ali bilo je nesto neobicno u njegovom zivotu. Govorkalo se da je ekscentrican. Jednom smo slucajno zajedno cekali gradski prevoz I rekao je: ‘Koleginice pogledajte te ljude (ne secam se tacno, cini mi se grupica od dve devojke I tri mladja muskarca ili obrnuto-bilo je to pre 7-8 godina), nastavio je: oni su tu s razlogom, zbog mene…” Ja sam bezazleno rekla nesto u stilu: ‘Ma cini Vam se kolega, ljudi-ko ljudi, tu su kao I mi slucajno, bili bi tu I da nema Vas…’ I utrcala u svoj prevoz, a on je ostao da ceka neki drugi broj…Inace je vozio biciklu I retko isao prevozom.

Sada mi je zao, pomalo me grize savest…Znala sam da zivi sam, nije stvarao sopstvenu porodicu, imao je blize rodjake negde u Vojvodini…Mozda je trebalo da propustim svoj tadasnji prevoz I saslusam sta ga muci, mozda njegovi strahovi nisu bili iracionalni vec opravdani, mozda sam mu mogla na neki nacin pomoci ili bar kontaktirati par osoba koji bi se pozabavili njegovim problemom…A ja sam jednostavno ‘uletela’ u bus kao da ce tog dana Zemun da pobegne od Novog Beograda…

Nikada vise nismo pricali nasamo nego u poslovnom okruzenju gde bi pominjanje isuvise licnih stvari stvorilo nelagodu I onome ko prica I onome ko slusa…Kasnije je otisao od nas, kako I zasto, gde-nisam se raspitivala…Smatrala sam da je to normalna cirkulacija –ljudi dodju I odu, pa dodju novi I opet u krug… I samo smo culi posle jednog letnjeg raspusta: 'Umro kolega Joca...'

Kao altruista, humanista koji uvek ima dobre namere osetim kajanje, mozda sam moglia nekako pomoci Joci-Rusu, a mozda I nisam, ko zna kakvi su ga problemi mucili I relativno rano odveli u smrt…

Nepoznanice…Sta se desavalo sa Jocom? Da li su ti ljudi na stanici bili tu ‘podmetnuti’ stvano zbog njega ili je to bio proizvod njegove imaginacije…Kome bi on bio interesantan I da li bi neko imao neki razlog da ga ne daj Boze uhodi ili da mu bilo-kako naskodi i zasto…Stotine zakasnelih pitanja bez odgovora. A mozda je topla, prijateljska rec mogla da mu pomogne, da mu da podrsku I produzi zivot…Sve je to pod MOZDA…

Ne znam cak ni koja je bila Jocina omiljena pesma, ali s’ obzirom da je doktorirao rusku knjizevnost, mozda je to neka od poznatih ruskih romansi kao sto je sledeca…Nadam se da je tamo-negde na nekom drugom svetu nasao mir I spokoj koga nazalost u ovom svetu iz nekih razloga za njega nje bilo…Neka bar pociva u miru. Slava mu. A pesma je bas u setnom stilu:

“Трудно высказать и не высказать
Всё, что на сердце у меня…”

*The Moscow Nights* / Podmoskovnye vechera - YouTube