zvezdano nebo

MALO MI ZA SREĆU TREBA

lana52 | 03 Maj, 2021 13:00

U vreme praznika se obicno cujemo sa familijom I prijateljima iz inostranstva…Tako I ja skoro imadoh prijatnu konverzaciju sa dragom prijateljicom naseg porekla koja vec dugo sa porodicom zivi u Australiji. S’ obzirom da je, izmedju ostalog, ona tamo diplomirala I psihologiju eto lepih tema za razgovor o svemu I svacemu: zajednickim poznanicima, pandemjskim razmerama, prirodi, vremenu, pa I zivotnoj filozofiji. Tako dodjosmo do toga sta kome osim zdravlja koje je broj jedan na listi danasnjih prioriteta treba u ovim nasim zrelim godinama za harmonican zivot. Ja ponovih ono moje: ‘Malo mi za sriću treba…’.

Meni stvarno, kako pomenuta pesma kaze ‘malo za srecu treba’ a to malo je nekad I tako mnogo I znacajno: da su moji najblizi, kao I ja sama zivi I zdravi, kao I LEPA KOMUNIKACIJA.

Ne bih se vracala na segmente svog autobiogrfskog romana: ‘Zahvalnost’ koga jos uvek pisem (polako, ali sigurno) I u kome detaljnije opisujem neka razdoblja svog zivota u kome je bilo svega sto jedno srce moze da pozeli, a jedna prosecna osoba poput moje malenkosti prozivi na mnogim poljima, npr. na porodicnom: decenijski brak, zatim dugogodisnja, bajkovita ljubav koja se na zalost zavrsila umiranjem mog voljenog partnera, radjanje, materinstvo, zenidba sina I dobijanje unuceta…Na profesionalnom jedna isto tako ‘bogata’ zaokruzena prica…Sto se tice ostalih ‘sitnica koje cine zivot’, bilo je I tu svega: lepih putovanja na skoro svim svetskim meridijanima od Srbije do Novog Zelanda preko evropskih prestonica, ekskluzivnih ‘morskih’ destinacija I sl. Jos pre Novog Zelanda radeci deceniju kao profesor ugledne I tradicionalne gimnazije sam vodeci djake na ekskurzije prokrstarila mnoge lepe delove Srbje I bivse Jugoslavije, ne racunajuci privatne boravke na nasim poznatim planinama gde je moj bivsi suprug imao godisnje, atletske pripreme I dr. I danas se ponekad setim lepih trim-stazama na Tari po kojima sam I ja u to vreme kao atleticar-amater rekreativno trcala…Drugi omiljeni sport-plivanje mi je najvise prijao u toku preplivavanja delova Boko-Kotorskog zaliva…Sto se tice garderobe, cipela, parfema isl. I na tom polju sam potpuno ‘izživljena’…Nikada nisam bila gurman, oduvek malo jedem, ali sam kod nas I u svetu probala sve moguce specijalitete svih mogucih svetskih kuhinja pocev od italijanske do havajske…Svojom prosecnom egzistencijom sam zadovoljna, imam sve sto mi je potrebno. Drugim recima svoj zivotni stil ne bih menjala.

Sve sto gore navedoh pomenuh I u razgovoru sa pomenutom prijateljicom I dodjosmo do onog kljucnog: sta mi je sada najdragocenije I najpotrebnije: LEPA KOMUNIKACIJA. Davno sam oguglala na tzv. ‘kamiondzijske stoseve’ I ‘sitne podrebarne, verbalne strelice’ jedne frustrirane ‘grupe’ na cijoj sam, narodski receno ‘meti’ dugo bila, vec vise ni sama ne znam zasto,al’ nisu se ni ‘clanovi te druzine’ bas usrecili…Od mene osim dobrih zelja I namera, a zatim ignorisanja nista drugo nisu ni mogli da dobiju…Nikad se nikome ni zasta nisam svetila I uvek sam prema svima imala dobre namere, jer osim svog intelektualnog imidza sam u svim vremenima I svim meridijanima uspela da ocuvam svoje lepo vaspitanje I plemenito srce.

Vraticu se na ono sto me ispunjava, a sto malopre pomenuh: ‘LEPA KOMUNIKACIJA’. Mogu NEKOGA da sretnem samo jednom u par godina I da me taj recimo jednocasovni razgovor oplemeni I inspirise. Meni je komunikacija oduvek znacila (izmedju programerstva za koje sam imala potrebne kfalifikacije I koje sam mogla u mladjim danima da nadgradim I da se time bavim I profesure izabrala sam ovo drugo bas zbog komunikacije I nisam se pokajala ni na engleskom govornom podrucju, ni kod nas gde sam predavala I predajem.) SVE mi je vazno u lepoj I kulturnoj komunikaciji I vokabular I usmena I pisana rec. Naravno, da kultura komunikacije I u pisanoj komunikaciji zahteva ponekad I sluzbeno-ljubazan odnos, ali treba naci vremena I izabrati prave reci da bi ste uvek nekome odgovorili bilo u sluzbenoj, bilo u privatnoj pepisci. Poslovica kaze: ‘Lepa rec I gvozdena vrata otvara….’ Bas tako, ali zato pesnik B.Miljkovic kaze: ‘Ubi me prejka rec.’ sto je isto tako tacno.

Tako moja prijateljica iz Australije I ja zavrsismo duzu ‘on line’ komunikaciju kao istomisljenice po pitanju izgovorenih reci.

Ako vam je do nekog stalo, postujete ga, volite kao prijatelja ili cak i više nego prijatelja uvek cete naci vremena za par lepih pisanih ili usmenih reci. Cak I ako nemate vremena za duzu konverzaciju necete dozvoliti sebi da ne daj Boze tu osobu na neki nacin povredjujete neukusnim, nazovi salama nekog dokonog I nedobronamernog sveta.

Svako prijateljstvo mora htelo ne htelo da se poput brasna ‘proseje’ I tek kad vidite da je namera one druge strane dobra I čista I vi nastavljate u tom maniru.

Ja sam u svom poluvekovnom zivotu imala srecu da za prijatelje imam veoma dobre I kvalitetne ljude po svemu. Sticajem okolnosti dosta mojih dobrih prijatelja je veoma uspesno u svetu nauke I umetnosti, ali meni je oduvek ‘duša’ bila najvaznija. Naravno ‘slican se slicnome raduje’ , pa tako u svakoj branši se ljudi pronalaze po slicnim vrednostima I kriterijumima koje dele. Npr. na estradi (izvinjavam se ako gresim), pricam hipoteticki I ne mislim ni na koga posebno: ljudi se verovatno prepoznaju po pevackim kvalitetima, firmiranoj garderobi, prestiznim markama kola, skupim plasticnim intervencijama koje koriguju postojeci izgled I doprinose produzavanju mladalackih I drugih efekata I dr. U mom svetu ja ljude prepoznajem po intelektu, dobroti, altruizmu, jednostavnosti, ali najvise po ‘duši'. Ja se ponekad nasalim rekavsi da sam 'zaljubljena rodjena', ali stvarno je tako ja sam i dan danas zaljubljena ne samo u briljijantni um jednog coveka koji me je ocarao jos pri nasem prvom susretu, ne samo u njegovu prijatnu spoljasnost vec u njegovu dušu toplu, plemenitu, punu razumevanju uvek spremnu na prastanje i toleranciju. Meni se svidja i to sto je fantastican matematičar, i to sto je majstor u šahu, ali druge njegove osobine su doprinele da mi zauvek ostane drag u srcu. Interesantno, osoba o cijoj sam duši govorila nije vernik vec agnostik, ali da se neke verujuce osobe (I sama sam) ne naljute, ne mislim ni na koga posebno, kazem ta osoba ima bolju dušu I pokazuje veću dobronamernost I razumevanje od nekih vernika.

Da zakljucim: ‘Malo mi ze sricu treba…’ a to je samo LEPA KOMUNIKACIJA.

Doris Dragović-Malo mi za sriću triba (Tekst pesme) -