zvezdano nebo

‘STA ZNAS O BAJKAMA…’

lana52 | 08 Oktobar, 2018 09:35

Skoro sam procitala simpaticni prilog o decjem kvizu : ‘Sta znas o bajkama…?’ To me je vratilo u davne godine ranog detinjstva mog sina koji je imao malu decju biblioteku slikovnica….S’ obzirom da smo ziveli na engleskom govornom podrucju njegove slikovnice su bile na engleskom, a jedna od omiljenih: ‘Lepotica I zver’ koju je voleo da mu citam pred spavanje…Ja, onako umorna od dnevnih obaveza (uz postdiplomske studije radila sam jos I po dva ‘part-time’ posla), ponekad sam pokusavla da preskocim neke delove slikovnice, da bih ubrzala citanje, ali bi me sin koji u to vreme nije znao da cita, ali je par omiljenih slikovnica znao od reci do reci napamet, vracao recima: ‘Mama, preskocila si to I to….’, tako da nije bilo mogucnosti za male ‘prevare’…Njegova inteligencija, intuicija, iskrenost I perfekcionizam su ostale glavne osobine koje je ocuvao do danasnjih dana…Kod mene je nesto drugacije…

Ali vratimo se na bajke…Uglavnom su sve pisane po slicnom modelu dobrih vila I zlih vestica gde na kraju, posle dosta nedaca, dobro pobedjuje I svi zive dugo, srecno I bajkovito…

Tako mi pripremamo decu od malena da dobro pobedjuje…Kasnije se u toku odrastanja ukljuce I detektivski filmovi tipa ‘dobri momci’ za koje navijamo I ‘losi momci’ koji uprkos odredjenoj harizmi uvek bivaju pobedjeni…

Kako je to u stvarnom zivotu? Malo drugacije…Ima dobrih vila I prelepih princeza, ali ponekad vestice umesaju svoje prste u te potencijalno divne zivotne price I eto belaja-‘niko srecan, a niko dovoljan…’

Moj sin je odrastao I s’ obzirom na strukturu licnosti I posao kojim se bavi odavno ne veruje u bajke, duboko je u realnosti…A ja, iako sam I sama davno ‘odrasla’ i sto bi NJegos rekao: ‘prosa sito I reseto, ovaj grdni svet ispitala...’, zaletim se na vetrenjace I poverujem u bajke…Valjda zato sto sam u srcu poeta, uprkos raciu I mnogim razlicitim iskustvima, ja osetim nadahnuce koje je divno iskazao jedan od najvecih pisaca bajki Andersen: “Bajke leže u meni poput semenki; potreban je sami dašak vetra, zraka sunca ili kap gorcine pa da se rastvore u cvet.”

Na gore pomenut Andersenovi nacin I mene nesto podstakne da zaboravim ljudsku pakost, malicioznost, lose namere... i da opet pomislim da su svi dobri I da u podsvesti odsanjam novu bajku….A onda se na divnom suncanom azuru nebesa pojavi zlatna zraka… I ja znam: ‘Da neko to od gore prati SVE…’ I da ce moja bajka da zivi i traje….