zvezdano nebo

"LJUBAV I DRUGI ZLOCINI....' (Love and other crimes)

lana52 | 07 Oktobar, 2018 09:47

Svako ima pravo da izabere nacin zivota, vidjenje sveta, relacije prema drugima…Naravno da se sa odredjenom strukturom licnosti covek rodi…Neko je od svojih pocetaka ravnodusan, neko je po prirodi ‘mrzitelj’, a neko voli sve bezuslovno: prirodu, ljude, vremenske fenomene I dr.

Moja malenkost od detinjstva do tekucih ‘najboljih godina’ u kojima sam, spada u poslednju pomenutu kategoriju…Meni se cinilo jos od detinjstva da su svi oko mene dobri I da ih treba voleti…Tako je sve pocelo od ljubavi prema bliskim clanovima porodice, prema drugaricama I drugovima u skoli, prema uciteljici I nastavnicima, prema prirodi I godisnjim dobima koji su se u to vreme izrazeno menjali od zlatnih jesenjih boja preko divno snezne zime, smaragdnog proleca I azurnog leta…

Tako sam odrastala voleci sve oko sebe, ne poznajuci ni rec, a kamoli osecaj ‘mrznje’…Moje geslo je bilo: ‘potrudi se da pomognes svakome, pa iako je na pogresnom da ga vratis na pravi put..’ Pomenutom stavu je doprinelo citanje, odlicno obrazovanje, ali I genetika…Svaka osoba postaje takva ako ‘radi na sebi, ima dobru genetiku I Bozju pomoc…’kako je govorio pokojni dr Jerotic…

Kasnije u toku odrastanja nastavila sam putem bezuslovne ljubavi u partnerskim, kolegijalnim I drugi odnosima…Naravno da sam I kao majka svom detetu prenosila bezuslovnu ljubav…

Nikada se nisam pokajala, ni kada sam od ‘najblizih’ iskusila odredjene:’otrovne strelice’, ubodi su u trenutku zaboleli kao nenadani ‘zlocin’ u prostoru moje bezgranicne ljubavi, ali su ranice brzo zarasle, a ‘zlocincima’ je oprosteno s moje strane I prepusteni su kosmickom I Bozjem sudu…Kao I obicno u mislima sam se uvek u takvim situacijama vracala bibliji I psalmu19: ‘Nemojte se svetiti dragi moji, svoga neprijatelja nahranite, napojte, to je kao da mu stavljate uzareno ugljevlje na glavu, a ja cu se osvetiti, moja je osveta-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…’

Ziveci I radeci na nekim dalekim prostorima kontaktirala sam sa ljudima svih vera, nacija, rasa, razlicitih opredeljenja I sa svima imala lep, prijateljski odnos bez predrasuda… U skolama u kojima sam predavala bilo je ucenika razlicitih nacija Maora, Evropljana, Azijata, Juzno-afrikanaca I dr. I sa svima sam nalazila zajednicki jezik uzajamne saradnje I postovanje…I kolege su imale raznoliki bekgraund, ali sam se svuda osecala dobro-doslom…Nisam osecala bilo kakvu vrstu netrpeljivosti, uvek smo bili spremni da pomognemo jedni drugima…Ljudi iz mog tadasnjeg okruzenja nisu bili bogati, bili su to prosecni NZ intelektualci optereceni kreditima I hipotekama, ali dobronamerni, nasmejani, ljudi sirokog srca, kao I ja spremni da daju I prihvate bezuslovnu ljubav…

Na nasim prostorima, danas, na zalost, vlada ‘govor mrznje’, toliko netrpeljivosti, gorcine, ironije kao oruzja slabih I dr. Zao mi je sto je tako I nadam se boljitku u drustvenim I medjuljudskim odnosima u buducnosti…

Ja ne umem da mrzim, I dalje bezuslovno volim I prastam…Zato uprkos problemima koji se pojave u mom kao I u svacijem zivotu nosim u sebi jedno toplo sunce radosti I ljubavi…LJubav prema bliskima, istomisljenicima, dragima, ali I prema manje dragima I onima koji mi ‘pakoste’, da ne kazem ‘mrze’ jer mi je strana upotreba tog glagola…Ljubav prema svakom novom danu, prema suncanom nebu, zlatnom liscu, divnim rekama…Ljubav prema umetnosti onoj vrhunskoj kao sto je Tolstojeva knjizevnost, ali I onoj obicnoj svakodnevnoj kao sto je pozitivno izrazavanje prosecnog coveka iz susedstva…Ljubav prema deci, mladima koji su na pocetku zivota, ali I prema starima koji su na zalasku, ali I dalje zrace…(Svako od njih kad tad doceka svoju ‘Labudovu pesmu’)

Ljubav prema gore pomenutim ‘zlocincima’ koji nam zavide I ne vole I muce sami sebe najvise, smisljajuci razne pakosti koje nas altruiste I ‘pozitivce’ jedva I dotaknu…

Zato ne odstupam od svoje plemenitosti, ljubavi I covecnosti, pa I kada moram da platim cenu takvih stavova..Platim koliko treba I ne trazim kusur…I uvek se dobro dobrim vrati, lepo-lepim, u obliku unutrasnjeg mira I blagoslova koji ne moze da se poredi sa bilo kakvim materjalnim bogatstvom…

Smatram da bi svako mogao pozitivno da se menja, umesto sto mrzi da pocne da voli ljude, prirodu, ptice, celokupno okruzenje... I onda ce moci da dozivi fantasticni osecaj opisan u cuvenoj pesmiji Били Оушн –a: ‘Suddenly..’

“Suddenly life has new meaning to me
There's beauty up above and things we never take notice of…..
You wake up suddenly you're in love…”