zvezdano nebo

'ZAR UVREDA NIJE UVREDA....'

lana52 | 26 Mart, 2017 11:50

“Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena, zašto je samo u Srbiji patnja politički obojena?”

Skorasnji tekst Ratka Dmitrovica na temu ‘govora mrznje’ podstakao me je da se osvrnem I oslusnem okolo….

Gospodin Dmitrovic kaze: “JAVNE ličnosti su adresa poštovanja, obožavanja ali i zavisti, mržnje, uvreda, povremeno i direktnih verbalnih, ponekad i fizičkih napada. …”

Ja ne bih rekla da su samo javne licnosti izlozene ‘govoru mrznje’ I uvredama latentnim ili javnim, ima toga I kod obicnih ljudi u obicnim zivotima… Naravno da je javnim licnostima najteze jer se cela prica ruzna I prljava provuce kroz tabloide tako da je na zalost I porodica ugrozena I povredjena…

Ja sam zivela desetak godina ‘na strani’ I necu da kazem da je tamo sve ‘zlatno’ ali mi se cini da se vise vodi racuna o kulturi komunikacije… Ima I tamo neistomisljenika, zavisti I sl. ali ljudi ipak u nekoj svojoj borbi malo bolje biraju reci I sredstva…

Ne mozemo svi mi da se volimo I da budemo simpaticni jedni drugima, niti da delimo ista misljenja I ideje o mnogim stvarima… Narocito je tesko u borbi za vlast koje ima na svakom poslu pocev od obicne trafike gde verovatno radnik sa vise staza zeli da dominira nad pocetnikom, pa do najvisih akademskih I politickih krugova… Ali treba birati reci, ako se nesto kritikuje moze da se mnogo toga kaze u kulturnoj I uctivoj formi…

Radeci godinama sa mladima pokusavam da koristim asertivnu komunikaciju I da ih vaspitam koliko je moguce u tinejdzerskim godinama to realizovati, da shvate da je lepa komunikacija kljuc svega I da nikada ne treba da kazu ili ucine nesto drugome sto ne bi zeleli da drugi kaze ili ucini njima…

Tizno je slusati I citati u medijima uvrede na racun ljudi koji su dobar deo zivota posvetili nekoj ideji I ipak hteli ili ne hteli mnogi to da priznaju borili se za opste dobro I opsti napredak… Narocito je vredjanje porodice neoprostivo, kao I koriscenje nakaradnih, perojativnih reci… Nazivati nekoga najgorim imenima I pripisivati mu najperveznije osobine je neoprostivo u ljudskom, hriscanskom, pa ako hocete I politickom smislu… Ja imam obicaj saljivo da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I ne smetam vise nikom…’, ali ponekad to nije tako… Uspeh u bilo cemu u Srbiji se ne prasta ni posle 20 I vise godina… Uvek ima zavidnih, pakosnih, frustriranih ljudi kojima je stalno, bez obzira sta sami rade ili imaju, ‘komad u tudjoj ruci veci’ I koji pokusavaju da se na neki prizeman, nedolican, (da ne upotrebim ‘tezi izraz’ jer ja ne volim da vredjam, vec koristim pomenutu asertivnu komunikaciju…) nacin vredjaju druge za koje misle I znaju da su bolji I uspesniji od njih u bilo cemu…. Ti (ne)ljudi se ponasaju poput Cankarovog opisa iz ‘Kralja Betajnove’: ‘Ici preko toplih ljudskih leseva…’ ili jos gore: oni pokusavaju da zakopaju zive I zdrave ljude svojom sramotom I sopstvenim mracnim porivima… Mudri Andric je to tako dobro definisao: ‘Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti, da bi imao iluziju da je sebe uzdigao…’

Ja licno ne krijem da su mi od rane mladosti bile bliske lepe socijalisticke ideje, ali postujem ljude koji su imali I imaju razlicite ideje I cestitam svakome ko je bilo na kom polju postigao uspeh I dobre rezultate… Za sve je potrebno strpljenje… Uspeh se nigde u svetu ne postize preko noci, treba raditi, biti korektan prema sebi I drugima I doprineti sveopstem boljitku… Pomenuti boljitak se ne postize vredjanjem, arogancijom, ruznim gestovima, da upotrebim moderan izraz ‘mobingovanjem’ druge razlicite strane ili iznosenjem uvreda I neistina na bilo ciji racun…

Cesto ponavljam da nisam duboko religiozna, ali postujem hriscanske vrednosti I verujem u onu kosmicku istinu: da “Neko to od gore vidi sve…”

Kao altruista, intelektualka, dobronamerna sa svojim porukama: “Ugasite mrznju, ljubav nam je potrebna..” I sama sam povremeno bila meta I imala sitne neprijatnosti od nekih ‘mrzitelja’… Cak su mi neki otvoreno, da ne kazem pretili: “Ma lako cemo mi s tobom ti si 'sama zena' (aludirajuci na moj razvod, tako se valjda kod nas naziva zena koja se razvede, a onda joj se 'lepe' etikete i lazi koje ni 'pas s maslom' ne bi progutao...ha,ha :)) ili aludirajuci na to sto sam jedinica, bez brace I sestara da me ‘brane’ ili na to da moj odrasli,tako reci ozenjeni sin zivi u Australiji I nije pored mene da me ‘stiti’…

Na takve zlurade upadice uvek sam odgovarala: ‘Meni nikada nije trebao bilo ko pored mene da mi potvrdi identitet, ja sam jos od vremena kada sam svuda bila najbolji djak izgradila sopstveni identitet… Cak Iako sam udajom dobila dva prezimena to drugo skoro nikada nisam koristila osim tamo gde se moralo u zvanicnim dokumentima….’ Uvek sam bila ponosna na sopstveno ime I prezime, na svoje obrazovanje I harizmu, a nadasve na svoje covekoljublje, plemeniost, mogucnost da bezuslovno volim ljude bez obzira na njihovo socijalno poreklo, obrazovanje, politicko, religiozno ili bilo koje drugo opredeljenje… Za mene je covek, ako je pravi covek sa velikim C bio I ostao svetinja bez obzira koje je boje koze, koje je skole zavrsio, u koju crkvu ide, kojoj politickoj stranci pripada…

Imam veliki kapacitet prastanja I bez obzira na mnoge uvrede I ruzno ponasanje nekih osoba iz okruzenja, Bogu hvala nije ih bilo mnogo, ima I dalje predivnih ljudi… ja sam skoro SVE oprostila… Ima tu I onoga: ‘Ko sam ja, obican smrtnik da nekome sudim, ima tu ‘visih sudija’…

Zato se setimo citata sa pocetka ovog teksta: “Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena…” I ne vredjajmo ljude oko nas, pokazimo razumevanje, kulturu, plemenitost… jer cemo samo tako stici do boljeg zivota, boljih rezultata, pa I onoga cemu svako tezi do unutrasnje harmonije I stabilnosti koja je najvrednija I ne moze novcem ili bilo cime drugim da se kupi… Drugim recima, budimo dostojanstveni, ne vredjajmo, ne izgovarajmo klevete I lazi, ne ‘mobingujmo’ druge, ne prljajmo tudje neduzne porodice necijim necasnim namerama, jer se to sve vraca u bilo kojoj formi, vec budimo ljudi sa velikim LJ u imenu…Setimo se velikog NJegosa i 'ČOJSTVA I JUNAŠTVA...' :)