zvezdano nebo

„Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!“

lana52 | 05 Mart, 2017 19:09

Eto, ja upravo stigoh s' puta nadahnuta i puna utisaka, susreta , razgovora... i setih se Njegosa....Koliko istine u njegovoj pomenutoj misli… Koliko smo u zivotu I sami imali bitaka u kojima srcanost pobedjuje…Samo cisto, plemenito srce neoptereceno mrznjom i pakoscu moze da bude hrabro srce I da pobedi u mnogim zivotnim bitkama…(Verovatno 'neko od gore' ko vidi sve, posmatra i srca... :) )

Prevazici osvetoljubivost, izbegnuti ‘govor mrznje’ voleti I prastati nesebicno - to moze samo veliko srce koje se ne da uplasiti nikakvim trivijalnim ‘dogodovstinama’ koje su uglavnom prisutne u nasoj svakodnevici…

Imati stila I hrabrosti da sa osmehom srcano nosite zivot bez kajanja I pakosti…bez ironije i zavisti, da vam nikada 'komad u tudjoj ruci' ne izgleda veci vec da slavite i postujete onaj u svojoj ruci ne vireci u 'tudja dvorista...' :)

A toliko smo toga prosli, videli, doziveli… Toliko se stvari izdesavalo… To nije ni morao da bude boj vec niz dogadjaja u kome nema porazenih ili pobedjenih, vec onih sa vecim ili manjim srcem…Nije meni ni trebalo da odem na kraj sveta, upoznam ljude sa razlicitih meridijana, govorim cetiri jezika i vratim se ovde, da bih shvatila tu 'kardiolosku' sustinu zbivanja...

Meni su u zivotu uvek bila draga I sveta neka dugogodisnja prijateljstva, koja bas izviru iz srca...… U njih sam unosila celu sebe I nisam se pokajala…Ostala je poznata istina: ‘Pravi prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a I dalje te voli…’, tj. onaj koji ima veliko, toplo srce puno razumevanja…I uvek su prijateljski nastrojeni I plemeniti ljudi bas svojim srcem pobedjivali, a oni ‘s’ druge strane’ bez obzira na ‘svijetlo oruzje’ upadali u ‘jame’ kojie su drugima kopali….(U nedostatku srcane sirine zaglavljivali su se u sopstvenim 'pretkomorama')

S’ obzirom da sam oduvek bila okrenuta knjizi mene je sredina uglavnom dozivljavala kao svestranu intelektualku raskosnog kalibra, neki su me cak percepirali I kao ‘lepoticu’, ha, ha… (ne zalim se, ukusi su razliciti, ‘lepota je u oku posmatraca…’), ali ja znam svoju tajnu, to je bilo I ostalo - to siroko, dobronamerno, pa I hrabro srce koje je mnoge situacije nadvladalo I u nedostatku ‘svijetlog oruzja..’

Ja, kao veciti optimista uvek sam gledala sve sa svetle strane I svuda ostavljala radost sopstvenog srca… Naravno kao I u svakom zivotu naidju situacije koje ne mozete da konzumirate radosni, ali I tada treba ostaviti prostora I vremena sopstvenom srcu da svojom velicinom, sto bi se narodski reklo I to ‘preboba’…

Zato I sada u ovim ‘smutnim’ vremenima’ kada ima mnogo ‘mrzitelja’ okolo I kada je na zalost mnogima nepoznata ona cuvena Andriceva misao; “Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti da bi imao iluziju da je sebe uzdigao..’ ja I dalje osecam bezgranicno covekoljublje I prastanje, puna sam onog cistog, hriscanskog; ‘voleti I one koji vas mrze..’ I glas dajem svakom toplom, plemenitom, neosvetoljubivom, dobronamernom srcu, (a takvo srce je uvek i hrabro) bilo odakle da dolazi, jer ono kako na pocetku rece mudri Njegos pobedjuje I bez mnogo ‘svijetlog oruzja…’ :)