zvezdano nebo

 “Ma šta da uradiš neki ljudi te neće voleti. Ma šta da uradiš neki ljudi neće prestati da te vole. Idi tamo gde je ljubav…” Deluje kao fraza, a kolko je istinito I koliko otkriva ljudsku prirodu I medjusobne relacije…

Kao dobro dete I izuzetan djak vaspitavana u intelektualnoj gradjanskoj porodici u stilu da treba druge voleti I postovati, da materjalne vrednosti nisu posebno vazne dok duhovne ostaju zauvek, da treba od srca pomagati ljudima u pocetku nisam shvatala realnost…Do svoje tridesete godine sam zivela u ruzicastom svetu ideala u kome me svi vole, gde sam smatrala da  sam omiljena drugarica, supruga, komsinica, koleginica, profesorka….Onda smo otisli preko okeana 'u beli svet' I tada sam htela-ne htela morala  da se probudim, da skinem ruzicaste naocare I shvatim da su simpatije I antipatije okoline podeljene…

Sada vec znam skoro SVE…Uverila sam se u istinost recenica sa pocetka…Neki ljudi vas jednostavno bezuslovno vole, osecaju bliskost, povezanost, fluid I to se tesko menja…Ma sta da uradite oni ce vas I dalje voleti I kada se penjete I kada padate, radovace se vasim pobedama I saosecace vase poraze…Druga grupa vas, ma sta da uradite, nece voleti…Mozete da budete najpametniji, najlepsi, najpozeljniji oni ce uvek da vas se na neki nacin plase, dozivljavaju kao ‘pretnju’ I iz straha ce osecati razlicita ambivalentna osecanja od divljenja I postovanja, do zavisti I antipatija (mrznja je za mene prejaka rec I nikada je ne koristim).  

Nista se u pomenutm emotivnim stanjima ne moze mnogo promeniti…Uvek ce tu oko vas da bude ona grupa ljudi koja se raduje s vama kada ste veseli I tuguje s vama dok patite…Njima ne morate da se dokazujete, oni znaju zasto su tu pored vas I zasto ce uvek biti, ako ne mogu fizicki, onda u mislima…Takodje ce I ona druga grupa biti posredno ili neposredno pored vas misleci o vama sa strahopostovanjem, a cekajuci da se negde ‘okliznete’, po njima ‘niko nije savrsen’, pa ni vi….

Zato ne treba brinuti…Najbolje je kako otac Tadej kaze: “Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Nek ide kako ide…” Postoji I ona posalica: “Nisi nutela, pa da te svi vole..”

Latinska poslovica kaze: “SIMILIS SIMILI GAYDET” (‘Slican se slicnome raduje) Zato se radujmo slicnim ljudima, a postujmo sve oko nas, pa bilo koliko da su razliciti…’Ne cini drugima ono sto ne zelis da se cini tebi samom…’ I eto radosti I unutrasnjeg mira…Ne treba brinuti za celi svet jer ‘svetu se ne moze ugodite’, treba se okrenuti onima koji su puni ljubavi I empatije, a one 's druge strane' treba razumeti I prepustiti njihovim nemirima jer verovatno spadaju u onu grupu koju saljivo Balasevic opisuje: “Ne volem, nikog, lutko, takva mi je narav, kao odzak, star i garav, puno dima je kroz mene proslo…”

U mom, sa ove vremenske distance, vec ‘proslom zivotu’ moja profesorka knjizevnosti cuvena, vec davno pokojna, Dusanka Jankovic u jednoj nasoj cuvenoj gimnaziji kao djaku generacije matematickog smera sugerirala je (uvek nam se obracala u trecem licu) : “Neka ona upise zurnalistiku…Ja prepoznajem talente, a ovakav kao njen nisam srela zadnjih 20 godina…Ona treba da komunicira sa ljudima, da svet proputuje, da pravi reportaze, bila bi druga Orijana Falaci…” Nisam je poslusala, otisla sam na prirodne nauke I od svega sto je rekla ostvarilo se da sam svet proputovala I komunicirala sa ljudima sa raznih meridijana…Komunikacija, pa makar I ‘small talk’ su do danasnjih dana ostali moja pasija… (Moj 27. Godisnji sin koji je odrastao u Australiji I radi u tamosnjim bezbednosnim sluzbama me ponekad prekorava: ‘Mama, ne treba toliko da pricas, treba da vise gledas okolo, slusas I opazas…’ A ja sta cu I dalje po svom…)

Tako dodjoh na ideju da sastavim izmisljeni intervju sa samom sobom…Inspirisala su me pitanja vec formulisana u nekim procitanim zapisima, ali su odgovori moji…

“Svrha. Smisao. Sloboda. Suština…. Koja reč nedostaje da oblikuje krug vašeg života, misije, ličnosti? “

Iskrenost, empatija, altruizam…To su reci koje nedostaju…Oduvek sam volela I postovala ljude nezavisno od njhovog socijalnog statusa, nacionalnog, religijskog ili politickog opredeljenja…Za mene je pravi covek koji sa ponosom nosi veliko C u svom imenu… U tim iskrenim otvaranjima imala sam puno lepih iskustava sa divnim osobama iz celog sveta…Bilo je I trenutaka, kada sam se ‘opekla’ u svojim procenama, ali sam to lako prastala I zaboravljala…Nisam od onih koji se zatvaraju I zive u stilu: “Koga zmija ujede, taj se I gustera plasi”

“Na koji način ste, vremenom i iskustvom, došli do svrhe svog ličnog i profesionalnog izraza, prepoznali je, shvatili?”

Bas tako-vremenom I iskustvom…Za sve je potrebno vreme, a ono donosi iskustvo…Prozivevsi pola veka I bukvalno prosavsi ‘pola sveta’ usavrsavala sam se I na privatnom I na profesionalnom planu…Na licnom se nije mnogo promenilo I dalje sam altruista koji veruje u lepe hriscanske vrednosti I trudi se da ih ispostuje, ali verovanje ljudima je sada ‘sa zadrskom’ kako bi se  kolokvijalno reklo…Profesionalno usavrsavanje je bilo sirokog spektra: s’ obzirom da sam diplomirala na fakultetu u svojoj 23. Godini I skoro deceniju predavala u jednoj od srpskih najstarijih I najtradicionalnijih gimnazija, nadahnuo me je rad sa tamosnjim talentima, sa divnim ucenicima koji su izrasli ne samo u obrazovane I uspesne vec I u dobre ljude…Zivot me je odneo preko okeana gde sam zivela soro deceniju, zavrsila postdiplomske studije koje su mi donele mogucnost da dobijem licencu za predavanje u zemljama Komonvelta….Predavanja I rad na engleskom koji je moj treci jezik, (ako se uzme u obzir da sam na maticnom fakultetu dobila 10 iz ruskog jezika, uz cesitke profesorke Sofije Vukadinovic da se na prirodnim naukama retko srece takav talenat za jezik) su mi pomogli da u multinacionalnim razredima (ucenici svih svetskoh rasa I nacionalnosti: Evropljani, Kinezi,  Juznoamerikanci,Afrikanci, Indijci, Polinezani I td.) shvatim sustinu svog poziva…Vazno je strucno znanje, ali jos vise metodika nastave, pedagoski pristup ucenicima iz razlicitih kultura (na tamosnjem univerzitetu sam se upoznala sa etnomatematikom I jedn vreme je uspesno proucavala I primenjvala ) Povratak u nasu zemlju mi je doneo nova iskustva u radu u privatnoj gimnaziji, a zatim u srednjoj strucnoj skoli…Skoro 30 godina u nastavi I nijedan dan nije isti, nema tu jednolicnosti…Ako pravilno pristupite, uvek se javljaju novine I razlicitosti…

“Sloboda razmišljanja, govora, nepristajanja, odluka, izbora, emotivna, lična, životna, profesionalna... Koliko bez nje ne biste bili to što jeste, u svakom smislu?”

Bez obzira sto sam, kao sto sam ranije istakla bila ucenik generacije matematickog smera I kasnije na engleskom govornom podrucju magistrirala nastavu prirodnih nauka ja sam oduvek pisala poeziju, zanimala se za umetnost, filozofiju…I u dusi bila I ostala: ‘slobodni umetnik’… Vec sam istakla da postujem I volim ljude, ali ne pristajem na zrtvovanje slobode sopstvene licnosti zarad bilo cega, zarad braka koji je trajao 12 godina, ili nekih celozivotnih prijateljstava, ili karijere…Ja imam mnogo poznanika I svega nekoliko prijatelja (po nasem cuvenom dr Vladeti Jeroticu-imati vise od dva prijatelja je uspeh). Sva moja prava prijateljstva poticu od davnih skolskih dana..Uglavnom smo bili cak u istom gimnazijskom odeljenju…Kao sto smo se tada prepoznali I druzili, ne znajuci gde ce zivot kasnije da nas odvede, ta druzenja traju…Mi se tako dobro znamo, I prepoznamo sta bi neko zeleo da kaze I kako misli I kada cuti I ne izjasnjava se o necemu..A ima I tih kritickih I blagodetnih tisina…Sticajem okolnosti vecina mojih bliskih prijatelja, poput filozofa Kanta, nije mnogo napustala rodni grad I tamo su uspesno zaokruzili svoje karijere postavsi direktori skola, redovni profesori, prodekani maticnih fakulteta I sl.

Sa mnom je malo drugacije…S’ obzirom da sam kao ‘ptica selica’ odlazila I vracala se karijera je prosecna, kao I egzistencija…Nikada nisam stavljala ‘materjalno’ kao parameter uporedjivac za bilo kakve vrednosti…Isto se ponasam bez obzira da li imam 100 dinara ili 100 evra u novcaniku (naravno malo mi je draza ova druga opcija koja je I redja) U svakom slucaju sam stitila svoju slobodu licnosti I autenticnost…Naravno kako sam sazrevala rastao je I koeficijent emocionalne inteligencije…Kao vunderkind I odlican djak sam veoma brzo intelektualno sazrela ali kao ‘jedince odraslo pod materinskim kisobranom’ trebalo je vremena da sazrim emotivno…Naravno u sve se to uplitala I pesnicka priroda I ‘moja prosta dusa slovenska’…Sada, okrenuta duhovnosti I unutrasnjoj harmoniji, Bogu hvala nalazim taj unutrasnji mir za kojim se traga celi zivot I koji je zapravo svrha ljudskog postojanja… Kao u pesmi: ‘Zivim zivot miran, tih, nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim izvan njih…’ Tu bih, za kraj da pomenem poznatu anegdotu: ‘Mladic trci za autobusom I ne uspeva da ga stigne…Zadihan I uznemiren, gledajuci na sat zaustavlja se nervozno na stajalistu…Stariji gospodin ‘u najboljim godinama’ ga posmatra I kaze: “Mladicu nikad ne trcite za autobusom, prodje jedan, naidju druga dva jos bolja I kvalitetnija…” I to se desi istog minuta naidje novi, poluprazni autobus sa klimom koji odveze mladica do zeljene destinacije ‘bez presedanja’…Poruka je transparentna I svima jasna: u zivotu ne treba trcati ni za cim….Sve dolazi u pravo vreme karijera, ljubav, materjalne stvari, a I ono najvaznije MIR… (Jos jednom da citiram mudrog dr Jerotica: ‘Sve se postize zahvaljujuci radu na sebi, genetici, ali I uz Bozju pomoc).

Psiholog Martin Hofman definisao je empatiju kao ,,emotivnu reakciju koja je u većoj meri odgovarajuća za situaciju u kojoj se nalazi druga osoba, nego za sopstvenu“.

Mozda je neskromno reci, ali oduvek sam imala empatiju prema svim ljudima nezavisno od njihovog uzrasta, obrazovanja, materjalnog statusa, religioznog, nacionalnog ili politickog opredeljenja.. Kao sto su me radovali uspesi bliskih ljudi tako su me bolele I njihove tuge.. Nekada je to islo do te mere da se mogla citirati pesma: ‘Sve cu tuge poneti sa sobom, da te dusa nikad ne zaboli...’

Vazno mi je da su ljudi oko mene zadovoljni, da ne kazem srecni jer je sreca relativni pojam (‘koliko kome treba za srecu, to je vec privatna stvar’) Rastuze me patnje ljudi na bilo kom meridijanu…Volela bih da sam u mogucnosti da pomognem na bilo koji nacin…Skoro me je potresla vest o smrti, mlade, prelepe devojke, bivse misice Dijane Milojkovic koja je uprkos lavovskoj borbi, kao I mnogi drugi izgubila bitku sa kancerom…

Nesebicno volim ljude I prastam mnogo u hriscanskom stilu: ‘Ja prastam, a Bog sudi..’ Medjutim, primecuje da je vise medjuljudske empatije bilo nekada nego sada…Ne umem to da objasnim ili pravdam…Oduvek je bilo problema I nikada na ovim prostorima, ali I u svetu zivot nije bio bas lak…Cini mi se da su nekada ljudi bili vise empaticni nego danas…Vise su ih pogadjale tudje nevolje I pokazivali su vise saosecanja…

Verovantno je ‘novi zivot’ sa ‘instant vrednostima’ ugusio jedan deo empatije…Ljudi su, cini mi se postali vise egocentricni, pa I zavidni tako da se ono toplo saosecanje koje se radja iz otvorenog, iskrenog , plemenitog srca sve manje prepoznaje…

Ja I dalje zivim u stilu: ‘Bezuslovno volim sve ljude, pa I kada o meni pogresno sude…’ Mislim da sam nesto manje empaticna nego u mladjim danima kada je sve moglo da me rastuzi, a posebno obracanje pticama Djure Jaksica (‘Na liparu’) : “Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo da se I mi malo bolje upoznamo…”

Posle mnogih zivotnih iskustava postala sam empaticna 'sa merom'…Volim ljude, saosecam, trudim se da pomognem ako mogu…Ako ne mogu da pomognem, sklonim se u stilu poslovice: ‘Ako neko I mora da strada, nemoj od tvoje ruke…’ Volela bih da se I ostali ljudi slicno ponasaju, za svakoga ima po delic cistog plavog neba I delic predivnog sunca koje nadahnjuje…Nema potrebe za otimanjem bilo cega, za losim namerama ili pakostima…Ljudi koji na bilo koji nacin vredjaju druge nisu ni svesni da time najvise ponizavaju i vredjaju sami sebe, prestali su da se raduju sebi, a to je bolno...Treba ziveti svoj zivot I ne voditi ‘brige tudje’ a empatija mora da se gaji kao jedan od najlepsih kvaliteta ljudskog karaktera…

Bogu hvala, radnja ove istinite price se desava u jednoj prekookeanskoj zemlji daleko od nas I nema dodirnih tacaka sa nasim prostorima (svaka slicnost je nenamerna)…

Ja, kao ‘svetska putnica’ tokom svojih lutnja I putovanja upoznavah razlicite ljude na razlicitim meridijanima…U stilu: 'Ja sam prosa sito i reseto, ovaj grdni svet ispitao..' S’ obzirom da sam nekako oduvek znala da cu jednom da objavim svoju autobiografsku knjigu ispunjenu putopisima I opisima razlicitilh situacija, raznih ljudi I njihovih zivotnih prica trudila sam se da u razgovorima sa ljudima iz celog sveta sto vise pamtim…(A pamcenje, sto bi Balaseic rekao: ‘imam kao slon’, jos od mojih ranih dana deteta-vunderkinda, neka vrsta ‘fotografske memorije’…)

Pa, evo zanimljive price jednog Budiste, veoma obrazovanog I harizmaticnog…Pricao mi je sta se desavalo u njegovoj zemlji u kojoj zivi vecina Budistickog stanovnistva…Iz nekih razloga, najcesce je kao u njegovom slucaju posredna ili neposredna veza sa osobama za koje se sumnja da su povezani sa nekom teroristickom grupom ljude stave ‘na tzv. mere’…(Mogu da budu i neke politicke opcije u pitanju)  Ali to nije kao kod nas legalno, uz nalog suda vec moze da bude I predmet nekih ekstremnih para-obavestajnih sluzbi…To se desilo njemu I posle par godina je uz pomoc odredjenih ‘veza’, a I pomocu sopstvene intuicije I intiligencije to shvatio…I ne bi to bilo tako strasno da se transkripti njegovih razgovora ili snimci iz stana, posla, izlazaka… cuvaju zapecaceni vec je cilj da se njemu da do znanja da ‘okolina’ dosta zna o njemu..(valjda se time bave neki zlonamerni i nastrani psiholozi) (nesrtetnici nisu ni znali kojliko je on skupio informacija o ‘njima’… Tu su ukljucivali najvise maloletene, decu I tinejdzere I stare-vec iznemogle…Ko ce dedu od 70 godina koji uz to koristi stap da stavi u zatvor za ‘uhodjenje’ I dobacivanje…Ili klinca od 13 godina da salje u popravni dom za ono sto su mu stariji nalozili da uzvikuje… (Mada nikad se ne zna, kaze bilo je i toga, tamo je zakon veoma strog...)

Tako je moj mudri poznanik mnogo saznao I shvatio I odlucio je da kao odbrambeni mehanizam koristi neke tajne Budizma, mantre, ritual, misli I sl. Zamolio me je da ako pisem knjigu o kojoj sam mu pricala te tajne ne otkrivam javnosti, tj. da ih naucim I zadrzim za sebe…(Naravno kao dobr djak naucila sam, zapamtila, ali kao odan prijatelj nisam otkrivala)

Vremenom koristeci pomenute budisticke, da ih nazovemo cake…(kao u onom vicu: ‘da ti kazem tri cake…’cake,cake,cake’), dosao je do zakljucka da se okolina polako menja…Mnogi iz njegovog bliskog okruzemnja koji su mu na neki nacin pakostili poceli su da dozivljavaju razne neprijatnosti I posto su I sami ziveli u budistickoj zemlji, shvatili su zasto I odakle TO dolazi I ostavili ga na miru…Shvtili su da nije to obican 'maler', vec izazvan...(Meni je kao magistru prirodnih nauka prica delovala dosta iracionalno I neverovatno, ali sam kasnije na njegovim primerima shvatila da ‘tu nesto ima…’ ) Samo sam pitala da li je to neka vrsta magije, odgovorio mi je da on to nikada tako nije nazivao…

Bilo kako bilo, iako bezbednoso interesantan I ‘na merama’ moj budisticki prijatelj je nasao harmoniju, unutrasnji mir I nastavio da uspesno zivi…Za one oko njega ne znam,(Nek im je Buda u pomoc), ali se secam svih tajni koje mi je pricao, sto bi rekao nas Srecko Soic: ‘Neka stoji tu negde u memoriji, ne jede leba..’

Obradovah se susretu sa starim prijateljem koji je skoro na Oksfordu odbranio doktorat iz psihologije…Uz kafu I sok (oboje nikada nismo probali alkohol) ‘pretresamo’ razne teme iz proslosti, sadasnjosti, a pomalo se doticemo I buducnosti…

Ja se setih da je on strucnjak za ljudsku dusu I ponasanje, pa ga zapitah: ‘Cini mi se ponekad da I ljudi koji su mi dragi u konverzaciji  odapnu po neku ‘otrovnu strelicu’…Zasto?

Samouvereno I nonsalantno, covek koj je oduvek imao ‘sve odgovore’ rece: ‘Slusaj, tebi mnogo zavide I sve je posledica zavisti kao jednog od grehova…’

Ja: ‘Na cemu…?’

On: ‘Na svemu…Uspeh se nikada ne prasta…Ne zelim sada posle 100 godina poznanstva da opisujem tvoju licnost I tvoja ‘postignuca’ I razloge okolne zavisti…Stavi TO, kao I obicno na ‘ignore’….

Setih se Hamleta koji kaze: “Ima mnogo cuda I na nebu I na zemlji, o kojima Vasa visost I ne sanja moj Horacije…” (verovatno se mnoga cuda dogadjaju I iz zavisti..)

Potrazih u literturi primere I definicije: “Zavist je jedan od najfascinantnijih psiholoskih fenomena. Ljudi zavide na statusu, sposobnostima, bogatstvu I iskustvu drugih. Zavide na svemu I svacemu, cak I na sjajnom pogrebu…”

Setih se I price o JEZERU I FONTANI koji su uzajamno zavideli jedno drugome:

JEZERO: “Kako ceznem da budem Fontana…Tako je zivahna, puna zivota…Nikada se ne odmara niti se umori…Koliko puta cujem ljude kako veselo klicu I raduju se njenim vodenim trikovima…”

FONTANA:  “Kako je jezero mirno I zadovoljno…Ne trudi se da ikoga zadivi I njegova voda ne juri nikuda….Ljudi ga vole I lagano setaju oko njega, a ono se ne trudi da ih zabavlja…Kako zudim da maker na kratko budem tiho jezero…”

U prethodnom primeru zavist je bezazleno opisana…Ali ona I nije bas bezazlena…”Zavist je bila razlog prvog ubistva u ljudskoj istoriji, bar prema Bibliji…Zavist, greh bez zadovoljstva, jedan je od sedam smrtnih grehova hriscanstva (ostalih 6 su: gnev, pohlepa, lenjost, gordost, pozuda I prozdrljivost) “

Uvek kada se javi ta nesretna misao da je: ‘trava iza tudje ograde zelenija’, treba se setiti one druge poucne poruke: “POREDJENJE JE KRADLJIVAC RADOSTI”

“Koren reči elita nalzi se u latinskom i francuskom jeziku sa značenjem izabrani, ono što je najodabranije – cvet nečega (naročito društva), jezgro (naročito vojske). U ranoj fazi razvoja kapitalizma pojmom elita označavala se roba izvanrednog kvaliteta, kojoj nisu mogle konkurisati druge robe, bez obzira na cenu.
Danas se pojam elita upotrebljava u širem značenju i zauzima jedno od centralnih mesta u savremenim teorijama o strukturi i dinamici društva, pa su se razvile i tzv. elitističke teorije ….Verovatno, zbog neuobičajenosti ili zbog konformističke navike da se pojam elite vezuje samo za intelektualne delatnosti  najcesce se pominje ‘intelektualna elita…’... "

Cesto sam u dilemi ko cini ‘intelektualnu elitu’ I koji su to parametri uporedjivaci koji je odredjuju…Ako podjem od sebe I poentiram par momenata iz svoje biografije: da sam bila gimnazijski djak generacije, diplomirala jedan od najtezih fakulteta u 23. Godini, magistrirala prirodne nauke na engleskom govornom podrucju  dobila licencu da predajem u zemljama Commonwealth –a, da se sluzim sa 4 jezika, da mi je poezija objavljivanja I nagradjivana, da odlicno poznajem svetsku knjizevnost, filozofiju I psihologiju koju sam I na fakultetu polagala, das am informaticki pismena I td. Nisam sigurna da me sve prethodno navedeno automatski svrstava u ‘intelektualnu elitu’…Potrebno je upoznati nacela coveka moralna I drustvena, pa tek onda vrsiti pomenuto ‘svrstavanje’….Ziveci I radeci skoro deceniju ‘preko okeana’Imala sam priliku da komuniciram sa ljudima iz skolo celog sveta…Uzecu za primer neke vrhunske, svetski priznate intelektualce sa Oklandskog univerziteta…Osim odlicnog poznavanja odredjenih naucnih oblasti odlikuje ih I kultura ponasanja, postovanje tudjih licnosti, ljudska empatija, postenje, korektnost I plemenitost…

Ovde sam imala (ne) srecu da kontaktiram sa osobama koje sebe nazivaju ‘intelektualnim kremom’, nazovi spisateljice, ‘kraljice drame’,  I sl. U odnosima sa drugima forsiraju svoje prizemne  ‘Talk Shows’ pune sarkazma, cinizma, ispraznosti I ruganja, a neko mudar je davno rekao: “ruganje pocinje tamo gde prestaje radovanje samom sebi, a to mora da je bolno I frustrirajuce za ‘rugaca’… “

 Treba pomenuti I vokabular…Prosavsi pola sveta I prozivevsi pola veka nikada nisam dozvolila sebi upotrebu bilo kakve psovke…Za mene nije intelektualac neko ko psuje, ruga se drugome ili na bilo koji nacin ne postuje bonton, a zna se sta je lepo ponasanje I vaspitanje… Stara hriscanska poslovica kaze: ‘Znacu koliko si blizak Bogu, po tome koliko si ljubazan…’ Zato bih u intelektualne parameter ukljucila I ljubaznost, kulturu komunikacije I nadasve pristojnost…

Ne mogu svi ljudi da misle isto, da se vole ili medjusobno simpatisu, ali mogu da se podnose I suceljavaju stavove na jedan pristojan, kulturan nacin bez ruganja I arogancije, bez ‘ruznih reci’ I neargumentovanog blacenja drugog samo zato sto je razlicit…

Ja licno postujem ljude nezavisno od njihovih nacionalnih, verskih, politickih opredeljenja… Za mene je pravi covek onaj koji ume dostojanstveno da nosi to veliko ‘C’ u svom imenu…

Volela bih da svi ljudi budu zadovoljni I da imaju uspesni zivot I egzistenciju…Englezi bi za pomenuto upotrebili izraz: ‘CONTENT’

I dalje ne znam da li pripadam ‘intelektualnoj eliti’, ali znam da bezuslovno volim I postujem ljude, da radim svoj posao najbolje I najpostenije sto mogu, da ne koristim ‘govor mrznje’ I da se neprijatno osecam ako sam bilo gde prinudjena dag a slusam, da se nikome ne rugam, da stalno ucim I usavrsavam se jer verujem u ‘Lifelong learning’…

Smatram da bi svi ljudi, a naravno I oni koji sebe svrstavaju u ‘intelektualnu elitu’ trebalo da se zapitaju da li im je ponasanje u skladu sa lepim hriscanskim tj. ljudskim vrednostima…Ja se trudim da pomenute vrednosti ispostujem I zivim u skladu sa nacelom: ‘Ja prastam, a Bog sudi’

"ASKA I VUK - Ivo Andrić

Književna vrsta: 
Pripovetka

Književni rod:
Epika

Tema:
Askina borba za život

Mesto radnje:
Strme Livade

Kompozicija dela

Uvod: Opis mlade ovčice.

Aska je dugačija od ostalih ovčica. Radoznala je, smela, nemirna i neukrotiva. Ne uklapa se u svoju sredinu i često sama luta po okolnim pašnjacima, ne bojeći se ničega. Ćudljiva je i do nje ne dopiru majčini saveti i upozorenja.

Zaplet: Askin susret sa vukom i njena igra za život.

Vrhunac: Vukova zanesenost i opčinjenost Askinom prelepom igrom.

Rasplet: Čobani ubijaju vuka jer je zbog svoje zanesenosti Askinom igrom postao neoprezan.

Kraj: Velika radost mlade ovčice jer je uspela sa spasi svoj život..."   

Verovatno se po neko od vas u stvarnom zivotu nasao u ulozi Aske...Aska kao sinonim 'divljaci za odstrel' uspeva da svojom dobrotom, bezazlenoscu, ali i mudroscu, vestinom, i nadasve prirodnim darom i aurom kojom zraci pobedi gladnog, pakosnog i bezobraznog  Vuka koji je sinonim za zlo...Eh, kad bi 'Vukovi' znali sta sve moze da ih snadje kada krenu u 'lov na Asku', ne bi ni polazili...A ima tu i kosmickih, nadprirodnih sila i naucenih mantri... i svega i svacega.... Vazno je da Aska iako naizgled krhka, naivna, sama i bezazlena svojim talentom, skrivenom podsvesnom snagom, intuicijom i ko zna cime jos... uz pomoc, Vuku nevidljivih sila pobedjuje, u toj vrtoglavoj igri - borbe za opstanak na tim Strmim Livadama zivota, a Vuk uprkos snazi, lukavstvu, materjalnim sredstvima, coporu koji ga ceka i podrzava ne uspeva vec ostaje bezivotan i bezvredan...Po ko zna koji put i ovde se potvrdjuje kosmicki zakon: 'NEKO TO OD GORE PRATI SVE...'

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom