zvezdano nebo

Skoro sam procitala simpaticni prilog o decjem kvizu : ‘Sta znas o bajkama…?’ To me je vratilo u davne godine ranog detinjstva mog sina koji je imao malu decju biblioteku slikovnica….S’ obzirom da smo ziveli na engleskom govornom podrucju njegove slikovnice su bile na engleskom, a jedna od omiljenih: ‘Lepotica I zver’ koju je voleo da mu citam pred spavanje…Ja, onako umorna od dnevnih obaveza (uz postdiplomske studije radila sam jos I po dva ‘part-time’ posla), ponekad sam pokusavla da preskocim neke delove slikovnice, da bih ubrzala citanje, ali bi me sin koji u to vreme nije znao da cita, ali je par omiljenih slikovnica znao od reci do reci napamet, vracao recima: ‘Mama, preskocila si to I to….’, tako da nije bilo mogucnosti za male ‘prevare’…Njegova inteligencija, intuicija, iskrenost I perfekcionizam  su ostale glavne osobine koje je ocuvao do danasnjih dana…Kod mene je nesto drugacije…

Ali vratimo se na bajke…Uglavnom su sve pisane po slicnom modelu dobrih vila I zlih vestica gde na kraju, posle dosta nedaca, dobro pobedjuje I svi zive dugo, srecno I bajkovito…

Tako mi pripremamo decu od malena da dobro pobedjuje…Kasnije se u toku odrastanja ukljuce I detektivski filmovi tipa ‘dobri momci’ za koje navijamo I ‘losi momci’ koji uprkos odredjenoj harizmi uvek bivaju pobedjeni…

Kako je to u stvarnom zivotu? Malo drugacije…Ima dobrih vila I prelepih princeza, ali ponekad vestice umesaju svoje prste u te potencijalno divne zivotne price I eto belaja-‘niko srecan, a niko dovoljan…’

Moj sin je odrastao I s’ obzirom na strukturu licnosti I posao kojim se bavi odavno ne veruje u bajke, duboko je u realnosti…A ja, iako sam I sama davno  ‘odrasla’ i sto bi NJegos rekao: ‘prosa sito I reseto, ovaj grdni svet ispitala...’, zaletim se na vetrenjace I poverujem u bajke…Valjda zato sto sam u srcu poeta, uprkos raciu I mnogim razlicitim iskustvima, ja osetim nadahnuce koje je divno iskazao jedan od najvecih pisaca bajki Andersen: “Bajke leže u meni poput semenki; potreban je sami dašak vetra, zraka sunca ili kap gorcine pa da se rastvore u cvet.”

Na gore pomenut Andersenovi nacin I mene nesto podstakne da zaboravim ljudsku pakost, malicioznost, lose namere... i da opet pomislim da su svi dobri I da u podsvesti odsanjam novu bajku….A onda se na divnom suncanom azuru nebesa pojavi zlatna zraka… I ja znam: ‘Da neko to od gore prati  SVE…’ I da ce moja bajka da zivi i traje….

 

Svako ima pravo da izabere nacin zivota, vidjenje sveta, relacije prema drugima…Naravno da se sa odredjenom strukturom licnosti covek rodi…Neko je od svojih pocetaka ravnodusan, neko je po prirodi ‘mrzitelj’, a neko voli sve bezuslovno: prirodu, ljude, vremenske fenomene I dr.

Moja malenkost od detinjstva do tekucih ‘najboljih godina’ u kojima sam, spada u poslednju pomenutu kategoriju…Meni se cinilo jos od detinjstva da su svi oko mene dobri I da ih treba voleti…Tako je sve pocelo od ljubavi prema bliskim clanovima porodice, prema drugaricama I drugovima u skoli, prema uciteljici I nastavnicima, prema prirodi I godisnjim dobima koji su se u to vreme izrazeno menjali od zlatnih jesenjih boja preko divno snezne zime, smaragdnog proleca I azurnog leta…

Tako sam odrastala voleci sve oko sebe, ne poznajuci ni rec, a kamoli osecaj ‘mrznje’…Moje geslo je bilo: ‘potrudi se da pomognes svakome, pa iako je na pogresnom da ga vratis na pravi put..’ Pomenutom stavu je doprinelo citanje, odlicno obrazovanje, ali I genetika…Svaka osoba postaje takva ako ‘radi na sebi, ima dobru genetiku I Bozju pomoc…’kako je govorio pokojni dr Jerotic…

Kasnije u toku odrastanja nastavila sam putem bezuslovne ljubavi u partnerskim, kolegijalnim I drugi odnosima…Naravno da sam I kao majka svom detetu prenosila bezuslovnu ljubav…

Nikada se nisam pokajala, ni kada sam od ‘najblizih’ iskusila odredjene:’otrovne strelice’, ubodi su u trenutku zaboleli kao nenadani ‘zlocin’ u prostoru moje bezgranicne ljubavi, ali su ranice brzo zarasle, a ‘zlocincima’ je oprosteno s moje strane I prepusteni su kosmickom I Bozjem sudu…Kao I obicno u mislima sam se uvek u takvim situacijama vracala bibliji I psalmu19: ‘Nemojte se svetiti dragi moji, svoga neprijatelja nahranite, napojte, to je kao da mu stavljate uzareno ugljevlje na glavu, a ja cu se osvetiti, moja je osveta-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…’

Ziveci I radeci na nekim dalekim prostorima kontaktirala sam sa ljudima svih vera, nacija, rasa, razlicitih opredeljenja I sa svima imala lep, prijateljski odnos bez predrasuda… U skolama u kojima sam predavala bilo je ucenika razlicitih nacija Maora, Evropljana, Azijata, Juzno-afrikanaca I dr. I sa svima sam nalazila zajednicki jezik uzajamne saradnje I postovanje…I kolege su imale raznoliki bekgraund, ali sam se svuda osecala dobro-doslom…Nisam osecala bilo kakvu vrstu netrpeljivosti, uvek smo bili spremni da pomognemo jedni drugima…Ljudi iz mog tadasnjeg okruzenja nisu bili bogati, bili su to prosecni NZ intelektualci optereceni kreditima I hipotekama, ali dobronamerni, nasmejani, ljudi sirokog srca, kao I ja spremni da daju I prihvate bezuslovnu ljubav…

Na nasim prostorima, danas, na zalost, vlada ‘govor mrznje’, toliko netrpeljivosti, gorcine, ironije kao oruzja slabih I dr. Zao mi je sto je tako I nadam se boljitku u drustvenim I medjuljudskim odnosima u buducnosti…

Ja ne umem da mrzim, I dalje bezuslovno volim I prastam…Zato uprkos problemima koji se pojave u mom kao I u svacijem zivotu nosim u sebi jedno toplo sunce radosti I ljubavi…LJubav prema bliskima, istomisljenicima, dragima, ali I prema manje dragima I onima koji mi ‘pakoste’, da ne kazem ‘mrze’ jer mi je strana upotreba tog glagola…Ljubav prema svakom novom danu, prema suncanom nebu, zlatnom liscu, divnim rekama…Ljubav prema umetnosti onoj vrhunskoj kao sto je Tolstojeva knjizevnost, ali I onoj obicnoj svakodnevnoj kao sto je pozitivno izrazavanje prosecnog coveka iz susedstva…Ljubav prema deci, mladima koji su na pocetku zivota, ali I prema starima koji su na zalasku, ali I dalje zrace…(Svako od njih kad tad doceka svoju ‘Labudovu pesmu’)

Ljubav prema gore pomenutim ‘zlocincima’ koji nam zavide I ne vole I muce sami sebe najvise, smisljajuci razne pakosti koje nas altruiste I ‘pozitivce’ jedva I dotaknu…

Zato ne odstupam od svoje plemenitosti, ljubavi I covecnosti, pa I kada moram da platim cenu takvih stavova..Platim koliko treba I ne trazim kusur…I uvek se dobro dobrim vrati, lepo-lepim, u obliku unutrasnjeg mira I blagoslova koji ne moze da se poredi sa bilo kakvim materjalnim bogatstvom…

Smatram da bi svako mogao pozitivno da se menja, umesto sto mrzi da pocne da voli ljude, prirodu, ptice, celokupno okruzenje... I onda ce moci da dozivi fantasticni osecaj opisan u cuvenoj pesmiji Били Оушн –a: ‘Suddenly..’

“Suddenly life has new meaning to me
There's beauty up above and things we never take notice of…..
You wake up suddenly you're in love…”

 

Sada u ovim srednjim godinama, kada mi je sin odrastao, zaposlio se I osamostalio, kada sam mnogo toga prosla, videla, saznala, kada sam postigla unutrasnju harmoniju I mudrost ponajvise slusajuci  savete umnih kao sto je Mark Tven: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes is..’ ili biblije: ‘Ne svetite se sami –moja je osveta kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..’, vreme je da napisem knjigu….Ne rasipam vise energiju na okolne 'kokoske I petlice', cak im  I ne govorim: ‘Is’, samo se mirno, sa osmehom sklonim, (‘u zivotu, kao I saobracaju pusti budale da prodju’) I pustim  da po preporuci ‘onog koji od gore vidi sve’ kosmicki I biblijski zakoni odrade svoje…’…U sebi pomislim dobro je da se uprkos svojim mnogobrojnim patnjama I problemima jos bave mnome, znaci da mnogo vredim dok god pokazuju koliko mi zavide, ha, ha… njihovo interesovanje godi egu, pomislim koliko sam im vazna da se tako bespomocni i mizerni, smesni I jadni  u svojoj zlobi toliko trude, vezbaju oruzje najslabijih-cinizam, pripremaju mala I nevesta scenarija E, svaka im cast…Da je pokojni Viktor Igo ziv nastao bi nastavak ‘Jadnika’)) A kosmos se stara o svemu umesto mene, odradi svoje u pravo vreme, a ja mogu da se posvetim pisanju…Iako sam na engleskom govornom podrucju magistrirala prirodne nauke, dosta vremena provela citajuci knjige na raznim jezicima, spisateljstvo mi je oduvek bilo blisko…Iako je u mom skromnom zivotu dosta zaokruzeno na privatnom I profesionalnom planu autobiografski roman moze da saceka…Ko zna koliko se lepih stvari krije iza ugla…Zato cu zavrsiti zapocetu knjigu putopisa ciji sam uvod I ranije pominjala….

Pa evo neznatno preuredjenog uvoda koji obuhvata utiske sa mojih putovanja kao sto su:

1. ‘Bele noci’ u Petrovgradu,

2. Crveni Trg u Moskvi,

3.Katakombe u Kijevu,

4.Potemkinove stepenice u Odesi,

5. Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,

6. Orjentalni mirisi….. stvari od srebra i kamilje koze, pa nadalje u Tunisu,

7.Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

8. Karlov most u Pragu,

9.Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari,

10.Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi,

11. Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu,

12. dvorac Senbrun u Becu,

13. Mocartov muzej — kuca u Salcburgu,

14.ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru,

15. crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni,

16. predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava),

17.Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu,

Biseri Azurne obale: 18.Kroazeta bulevar u Kanu,

19. cuvena Promenada u Nici,

20. Kazino u Monte Karlu,

Dragulji Italije: 21. Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

22.katedrala Duomo u Firenci,

23.crkva Svetog Spiridona u Trstu,

24. Lodja del Konsiljo u Veroni,

25. docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji,

26. spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji,

27. Pantenon na vrhu Akropolja u Atini,

28. odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu,

29. azijsko — evropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu,

30.raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’,

31.Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova,

32. ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu,  preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..),

putevi preko okeana, biseri Kalifornije: 33. ‘Most Golden Gate’ u San Francisku,

34. Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu,

35. plaza Santa Monika,

36. Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama,

37.Havaji sa cuvenom Vaikiki plazom,

a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom 38.Zlatnom obalom i

39.rekom I gradom Brizben….

40.Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

Naravno samo pobrojana mesta su uvod za opise ljudi koje sam sretala na pomenutim prostorima, raznolike kulture koje sam upoznavala, odredjene zivotne situacije koje su se odvijale u vreme tih putovanja…Osim materjalnih uspomena (fotografije, suveniri…) u srcu nosim draga I pozitivna secanja I sva su u znaku poruke: ‘Divno je ziveti, voleti ljude, biti plemenit I nositi radost I svetlost u ocima…’, divno je sanjati I biti poeta, kako je  to rekla Desanka Maksimovic u svojim stihovima:

“Tražim pomilovanje, dragi care,
za one koje su od mladosti rane
privolele se carstvu poezije,
koje trepere vazdan kao breze,
i mesečinom se zanose kao barka…”

Ja bih na ove stihove dodala I pomilovanje za one koji uprkos govoru mrznje koji okolo preovladjuje jos uvek veruju da je vecina ljudi plemenita I da treba samo naci pravi put do njihove duse….

 

 

 

Postoje zivotne situacije, ljudi, predeli, izreke, osecaji….. koji se menjaju, kratko  pamte I zaboravljaju brzo I to su PROMENLJIVE, a postoje I vremenske KONSTANTE,  koje se  nikad  ne zaboravljaju…Za mene je to jedna izreka: ‘Neko to od gore vidi sve…’(Ili u zargonu: ‘Pricaj I radi sta ‘oces, al’ probosce te gade na kraju balade…’ha, ha) I jedna predivna pesma za sva vremena: ‘HONESTY’ koju vredi nauciti u potpunosti:

 Honesty

Били Џоел

"If you search for tenderness
It isn't hard to find
You can have the love you need to live
But if you look for truthfulness
You might just as well be blind
It always seems to be so hard to give

Honesty is such a lonely word
Everyone is so untrue
Honesty is hardly ever heard
And mostly what I need from you

I can always find someone
To say they sympathize
If I wear my heart out on my sleeve
But I don't want some pretty face
To tell me pretty lies
All I want is someone to believe

Honesty is such a lonely word
Everyone is so untrue
Honesty is hardly ever heard
And mostly what I need from you

I can find a lover
I can find a friend
I can have security until the bitter end
Anyone can comfort me
With promises again
I know, I know

When I'm deep inside of me
Don't be too concerned
I won't ask for nothin' while I'm gone
But when I want sincerity
Tell me where else can I turn
'Cause you're the one I depend upon…”

 

 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Oktobar 2018					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom