Neprevazidjeni Andric... I svako oduzimanje ili dodavanje misli nas obicnih smrtnika (npr.'Onaj koji te se boji, kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan...')  na neki nacin bi skrnavilo misli njega besmrtnog: 

"Tako se teško živi, tako se kratko živi, pa još polovica tog teškog i kratkog života nam prođe u mržnji i nesporazumima.

Oh, ugasite mržnju! Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako se ne može živjeti bez opraštanja.

Svi su mi ljudi i te kako potrebni. Svi, od ove starice koja me je primila na ruke kad sam došao na svijet, pa do onog nepoznatog prolaznika, koji će, kad mene budu nosili na neko groblje neki ljudi, skinuti kapu i prekrstiti se i zaželjeti mi vječni mir i laku zemlju.

Vječni mir! - kako je dobra i velika i lijepa ta želja! O nepoznati dobri čovječe, blagodarim ti za tu želju tvoju!

Živite i borite se kako najbolje umijete, molite se Bogu i volite svu prirodu, a najviše ljubavi, pažnje i saučešća ostavite za ljude, ubogu braću svoju, čiji je život nestalni plamen svjetla.

Volite ljude, često im pomozite i uvijek ih požalite, jer su nam svi ljudi potrebni."

Ivo Andrić

Filmovi su me oduvek privlacili... Neki kultni kao sto su: 'Casablanka', 'Sliding doors', "A point of no return'... and 'Double Jeopardy'... (Pomisljala sam, ehh da se o mom zivotu snima film il pise strip, kakav bi to bio lik, neki 'jeopardy', svakako... ha, ha.. :)

'Double jepardy' se javlja u americkom zakonu kao 'procedura odbrane' koja onemogucava da se neko dva puta osudi za potpuno isto krivicno delo...

U Rimskom pravu, to je: ' the principle non bis in idem ("an issue once decided must not be raised again")

"Double Jeopardy (naslov preveden kao Dvostruki rizik ) je američki igrani film snimljen 1999. u režiji Brucea Beresforda. Po žanru je triler, a protagonistica, koju tumači Ashley Judd je žena lažno optužena i osuđena za ubistvo za muža, koja nakandano doznaje da je muž fingirao vlastito ubistvo i podmetnuo dokaze kako bi preuzeo novi identitet, njeno bogatstvo i 4-godišnje dijete. Radnja prikazuje njen beg iz zatvora i nastojanje da se osveti svom mužu..."

Kao u filmu i u zivotu postoje razni rizici...Ehh, koliko nam puta 'fingiraju' razne stvari...Ja nisam za osvetu, ali za borbu svakako...Nije uzalud mudri Sekspir rekao: 'Bitku dobija onaj koji je cvrsto odlucio da je dobije...'

 "Život je niz proračunatih rizika – ništa više. Svaki vaš izbor predstavlja određenu količinu rizika, bila ona mala ili velika. Nijedan ishod nije 100% zagarantovan. Svaki pokušaj da se nešto uradi može da pođe naopako ili da da odlične rezultate...Rizikujemo sve, svaki dan, a da nismo ni svesni...

Uvek postoji šansa da nećemo doći do cilja koji smo postavili sebi, da nećemo videti ljude koje volimo, da sutra neće doći... U životu moramo obraćati pažnju na rizike, neke treba preuzeti, neke ignorisati.

Vaš život zavisi od vaših izbora, rizika i sreće. U zavisnosti od vaše sreće birate koje rizike ćete preuzeti. Na primer, verovatno nećete prelaziti ulicu sa povezom preko očiju.

Međutim, postoje neki rizici koji su svima nama potrebni. Zašto? Zato što gotovo uvek garantuju sreću. Evo nekih:

Rizik težeg puta

Teži put je uvek strašniji. Nema nikakvih oznaka pa je lako izgubiti se. Ima raznih rupa koje će vas usporiti.

Ne postoje nikakve mape koje će vam pomoći da ga nađete i prođete. Morate da se oslanjate na sopstvenu inteligenciju, logiku, istrajnost i malo sreće.

Ali zato ovaj put donosi mnogo više toga na kraju. Rizikujete da ga nikad ne prođete, ali kada to učinite, videćete da se trud isplatio.

 Rizik da vas odbiju

Bilo sta da tražite materjalno, recimo kredit od banke, možete dobiti, a možete biti i odbijeni...Isto važi za sve što tražite od ljudi u životu. Ali, često se desi da za to odbijanje nismo krivi mi, već osoba koja nas je odbila.

Nije bitno da li tražite nečiji broj ili da vam dodaju salvetu – uvek postoji rizik za ego...

Ako ne pitate, nećete dobiti odgovor. Ako ne pitate nikada necete otkriti mogucnosti...

 Rizikujte posao

Nećemo uvek biti najbolji kandidati za neki posao. Nećemo uvek biti najpametniji, najbistriji i najsposobniji. Postoje i trenuci kad smo baš mi prava osoba za posao ali ga opet ne dobijemo.

Takav je život, ali ipak treba da izađemo na crtu i rizikujemo da nas ne prime. Često se desi da ljudi dobiju posao zato što deluje kao da ga žele i da će se slagati sa ostatkom tima. Iskustvo nije uvek odlučujući faktor.

 Rizikujte neuspeh

Neuspeh može biti najgora i najbolja stvar koja vam se desila. Ako ste izbegli neuspeh, znači da ste uspeli. Ako niste uspeli, opet ste naučili nešto novo, što je sopstvena vrsta uspeha, iako ne deluje tako. (Kaze se: 'Ko zna, zasto je to dobro...! Taman pomislite, ma kakvo dobro, a kasnije se pokaze da je itekako to bilo dobro za vas, stavise ne dobro vec odlicno...)

Često dozvoljavamo da nam emocije pomute logiku. Ako ne rizikujete, nećete ništa ostvariti, nećete uspeti. Uspeh nam traži da rizikujemo neuspeh.

Uložite sve

Ako sve bude kako treba, doći će trenutak u životu kada budemo morali da odlučimo da li ćemo sve da uložimo u nešto. Najbolje bi bilo da se to desi što ranije u životu.

Što kasnije budete nešto rizikovali, to će teže biti da se oporavite. Najveća nagrada često zahteva

 Budeti oprezni, razmislite o tome šta ulažete i šta ćete dobiti zauzvrat.

 Rizikujte da pogrešite

Morate praviti greške u životu kako biste uspeli – na taj način učimo, stičemo iskustvo i postajemo bolji. Ako ne pravite greške onda se ne trudite dovoljno. Niste dovoljno toga isprobali. Rizikujte da pogrešite jer će vam te greške učiniti život interesantnijim.

Rizikujte prijateljstva

Prijatelji su često veoma bitni u našim životima, ali umeju i da nas ograničavaju. Ako želimo da pratimo snove, trebaće nam malo prostora, malo izolacije. Prijatelji mogu da nas ometaju u tome. Ali, ako imate prave prijatelje, oni će vas podržati i pomoći vam da ostvarite ciljeve koje ste zacrtali sebi.

Treba da razumeju da vam treba prostora i da ćete nastaviti da se družite, makar to bilo manje nego pre.

Rizikujte da ne budete dovoljno dobri

Uvek postoji šansa da ne budete dovoljno dobri za nešto. Ali, zar vam to nije korisno? Često mislimo da smo dovoljno dobri za nešto i ispostavi se da nismo.

Ovo su bitne informacije jer nam govore koliko još moramo da se trudimo i šta treba da ispravimo da bismo bili uspešni. Nikad nećete znati to dok ne rizikujete.

Rizikujte prerani start

Često previše čekamo pre nego što lansiramo neki proizvod – bilo da se radi o fizičkom proizvodu ili nekoj usluzi. U realnosti, niko ne uspe iz prve. Nijedan proizvod nije savršen čim se prvi put pojavi na tržištu, svi prolaze kroz promene.

 Koliko je nešto dobro zavisi od toga koliko se svidi ljudima. Nijedan proizvod nije savršen sam po sebi. Zato je najbolje da što pre probate, da što više testirate i onda ćete videti šta najbolje funkcioniše.

 Rizikujte da vas kritikuju

Niko ne voli kritike na svoj račun, iako svi kritikujemo druge. To se dešava stalno, kritike su svugde prisutne. U ljudskoj prirodi je da prigovaramo i sudimo drugima. Zato se nemojte plašiti da čujete šta drugi imaju da kažu o vama.

Većina tih komentara vam verovatno i neće nešto puno značiti. Naučite da slušate prave osobe.

Neko je rekao: 'RIZIKOVATI MORAMO< JER JE NAJVECI RIZIK U ZIVOTU DA NE RIZIKUJEMO>>>>SAMO COVEK KOJI RIZIKUJE JE SLOBODAN COVEK...'

Ne mora to da bude 'dupli rizik', ali poneki onako usput, iza coska... mozda donese ono lepo iznenadjenje kome smo se nadali  ili se cak nismo ni nadali... Ne kaze se uzalud: 'dug je zivot, sve se pokaze... 'zaklela se zemlja raju sve ce tajne da se saznaju...' Tako i rizici ce nesto da donesu...' :)

Tema cirkusa me godinama nije privlacila… Cak nisam bila odusevljena ni moskovskim cirkusom ‘MAJAK’ koji smo trazili skoro sat po Moskvi, kao apsolventi na apsolventskoj ekskurzijivrteci se nekim taksijem u krug da bi jedna od tada mojih najboljih drugarica Slavka rekla svom tadasnjem momku, a sadaznjem muzu: ‘Dejo, kolko se vozimo ovim taksijem do sad bi stigli do Sabante…’ (aludirajuci verovatno na distance u nasem rodnom Kragujevcu I njegovoj okolini…)

Kada sam se pre vise od desetak godina konacno ‘vratila’ sa Zelanda (uglavnom su me pitali kako to izgleda posle decenije zivota u toj ‘egzotici’ vratiti se ovamo na nase ‘terene’, odgovarala sam: ‘Jednostavno, kupis kartu u jednom pravcu za neki ‘jambo-jet’ ha, ha I posle tridesetak sati putovanjanja, nesto presedanja I cekanja po Singapuru I Londonu evo te u otadzbini sto bi moj otac, intelektualac starinskog kova, citirao Santica: ‘Ostajte ovde sunce tudjeg neba, nece vas grejat ko sto ovo grije…’), i kao sto rekoh kad sam se vratila ‘vamo’ moja mama jedna od  retkih obozavanih osoba u mom zivotu mi je u jednom od nasih mnogih razgovora otkrila tajnu da je kao srednjoskolka s’ obzirom da se bavila gimnastikom potajno mastala da nekad postane ‘cirkuska igracica na trapezu’ sto se nikako nije uklapalo u sliku cerke oficira koja je govorila nekoliko stranih jezika, branila u klasicnoj gimnaziji maturski rad ‘La Martinov zivot I delo…’ potpuno na francuskom, a I danas najvise voli da cita francuske klasike I esejiste… Da ne pominjem njeno patrijarhalno vaspitanje, da I danas posle vise od 50 godina braka vazi ono: ‘ona skokom, gde tata okom…’… To saznanje me je podstaklo da razmisljam vise o cirkusu I ljudima u njemu, tako da me je stara pesma: ‘Gde da podjes u ovo hladno doba, nemas gde, sama u tom haljetku cirkuske igracice…’ podsetila na te nekadasnje mamine snove…

Ali eti ti belaja, ja ovako ozbiljna intelektualka (poliglota..:)) sa dozvolom da predajem matematiku u zemljama Komonvelta, nikako vezana za bilo koju cirkusku aktivnost poceh da opazam mnoge stvari oko sebe I dodjoh do nekih saznanja kao skrivenih blagoslova o kojima ne bih ponovo…(to vec I vrapci znaju, ha,ha…a onaj sto 'od gore vidi sve' je sve prosledio I poslao poruku da ne brinem…sredice se to, pa 'kom opanci, kom obojci', svakome prema zaslugama, ha., ha…) Tako da se zainteresovah za refren: ‘Ovaj circus, nije mi bio ni u opisu zivota…’ Ali sta cu mirno, ljubazno, upoznadoh mnoge aktere, ima tu I krotitelja zveri, I cirkuskih jahacica, ali ipak najvise klovnova…I zavrsih svoja opazanja kao I obicno nekim Balasevicevim stihovima, recimo za ovu priliku:

“    Odlazi cirkus iz naseg malog grada

sirokim drumom sto izlazi na most

odlazi cirkus i ja se pitam sada

ko je domacin, a ko je bio gost…

Laku noc dame i gospodo

eto i ova predstava je zavrsena

nadam se da ste uzivali u njoj

bilo je zadovoljstvo glupirati se

za vas sve ove godine…

Nadam se da cemo se jos videti

u nekom drugom gradu

na nekoj drugoj predstavi

u nekom drugom cirkusu…

Odlazi cirkus za sve je bolje tako

mnogi su predstavu shvatili do sad

nove pajace ce masa naci lako

jer drugi cirkus ce doci u nas grad…”

“Najbedniji je čovek koji živi u mržnjama na druge ljude; taj se prvi iseče noževima koje je sam izoštrio. Mržnje rаstu kаo proletаnje vode. Plаton je govorio: "Ljubаv umiruje ljude i stišаvа bure nа moru; ljubаv uspаvljuje vetrove." – Mudrаc nemа mržnjа. Naše mržnje škode nama više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata, i vi ste posle toga nesrećni i otrovani; a govorite pola sata o njemu dobro, i kad to ne zaslužuje, i vi postanete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči. Ako vam je neko učinio zlo, sačuvajte se da ga ne omrznete, jer će vas ta mržnja stati još jednog novog gubitka i novog nespokojstva i od neprijatelja trenutnog i slučajnog možete napraviti zlotvora stalnog i ubeđenog. Ukrstite mačeve i pobijte se, ali ne iz mržnje prema neprijatelju, nego iz poštovanja prema sebi.”

Na prethodni citat moze da se navede I biblijski: ‘Ne boj se ljudske mrznje, vec mrznje u sopstvenoj dusi…’

Bogu hvala, nikada nisam mrzela I ne umem da mrzim… Taj glagol ne postoji u mom vokabularu… Mogu da se naljutim, da kazem plahu rec (sada I to  sve redje kako me stize 'zivotna mudrost'…), da povremeno izvadim taj ‘naostreni noz’ koji mi se krije u ustima kao hladno oruzje I ‘recnem’, ali da mrzim to nikada…

Nije da me ljudi okolo nisu povredjivali svojom zaviscu, klevetanjem, podmetanjem svega I svacega na jedan podao I sto bi se reklo ulicnim zargonom koji inace ne volim, ‘kulovski’ nacin… Ali kao sto rekoh u jednom od svojih ranijih tekstova saznanja ko to I zasto radi su me prosvetlila I oslobodila svake emocije prema takvim situacijama I njihovim akterima… Ja nikada ni ranije nisam osecala zluradost ili mrznju… Uvek sam znala da neko to ‘od gore vidi sve…’ I prepustala njegovom sudu…(nije u pitanju religija ili fatalizam, jednostavno zivotno iskustvo I obrazovanje koje potvrdjuje delovanje ‘kosmickih’ sila…ko u njih ne veruje, neka saceka...'dug je zivot'...)

Do skoro sam imala negde u podsvesti jedan balast u smislu: ‘ne volim jedan prirodni broj veci od deset, a manji od dvadeset, iz nekih razloga...' sada sam I tom broju oprostila…(jos uvek osecam pomalo prezira, ali I to vremenom prelazi u ravnodusnost…) Hriscanski je prastati…(uverila sam se da ni tom broju-'muceniku' ni na jednom polju ne ‘cvetaju ruze’, pa sretno mu  bilo…(Sto bi Hrist rekao: “Oprosti im Oce, ne znaju sta rade…))

 Volela bih da svi ljudi, narocito mladi jer na njima svet ostaje, shvate da je lepota zivljenja u plemenitosti, dobronamernosti, prastanju I cinjenju dobrih dela I da ugase sve iskrice mrznje ukoliko su se u njima zacele I ne dozvole da se ikada razbukte jer mrznja prema bilo kome je ravna samoubistvu ili laganom umiranju…

Treba imati lepe, svelte, ciste misli I ciniti dobra dela ili bar ne ciniti losa…Jedino tako covek moze da potvrdi smisao postojanja I sopstvene egzistencije, ako odise ljubavlju I humanoscu I ne dopusti otrovu mrznje da mu udje kroz pore I oskrnavi dusu…   

 Valjda sa godinama dolazi zivotna mudrost: ‘Sto god dodje, ja sam mu naredan..’ ali I velika psiholoska ‘robusnost’ tj. tolerancija da se konzumira ‘sve I svasta..’ u stilu: ‘Znam, ali se pravim Tosa..’ (U recniku idioma moze se naci objasnjenje za sklop reci; 'Praviti se Tosa' na sledeci nacin: 'folira se da nista ne zna o pomenutom', 'simulira neupucenost'.. i sl. )

Tako I ja… Dok sam u ranoj mladosti ‘skakala na prvu loptu’, uvek bila spremna da kazem: ‘Bobu-bob, a popu-pop…’ sada me  u ovim zrelijim godinama, Bogu hvala stigla ‘zakasnela pamet’, ha,ha… pa umem da odcutim I ne pokazem sta znam… A do toliko sam saznanja dosla o nekim, nekada meni vaznim I misticnim, sad vec nevaznim jer su potpuno poznate stvari… Sada kada znam I ko radi , I sta radi, I zasto to radi( i koliko njih je 'upetljano' u neke 'ujdurme' i to osobe od svake fele) mogu da cutim, ne pokazavsi doticnim osobama sta sve znam, da demonstriram svuda ljubaznost I lepo vaspitanje I da se ‘pravim Tosa…’

Tako je najbolje… Cemu iskrenost, plahost, obelodanjenje onoga sto ste saznali, mnogi bi verovatno  I voleli takvu reakciju… Ovako cutke, uz lepo raspolozenje, prevazilazite sve pomenute situacije u stilu naseg pominjanog Tose..(uz onu dobro poznatu poruku: ‘Neko to od gore vidi sve…’ J ) U tom stilu moze da se sastavi I pesmica…

SADA SVE ZNAM, A PRAVIM SE TOSA…

Jer mi je ranije otkrivanje istine svima bila navika losa…

‘ONI’, o kojima mnogo znam se jadaju zasto nisu sretni

Zasto nisu ni pravi, ni zdravi…

Pa sami su krivi zbog nacina na koji se

Kod njih zivi…

Puni zlobe, zavisti I jada,

Gledaju kako ih malo-malo

Neka 'nesreca' savlada…

Ne moze onaj ko drugoga uhodi I kalja

Ni sebi ni drugima da valja…

U drevnim zapisima pise:

‘Ne diraj u coveka jer I ne slutis

Kakva te zbog toga kazna ceka….’

Kada bi brinuli brige svoje, a ne tudje

Mozda bi se oslobodili lose karme I sudje (sudjaje)…

Ehhh, ali oni to ne znaju I protiv sebe rade,

Pa se cude ko im srecu krade….

Meni je vazno, kao I obicno, da mi je savest mirna, da nikome

ne cinim, niti mislim bilo sta lose, da sam zadovolna sobom I

svojim zivotnim stilom, a to da se ‘pravim Tosa’ mi je ustavom

zagarantovano pravo, ha, ha… :)

Eto, ja upravo stigoh s' puta nadahnuta i puna utisaka, susreta , razgovora... i setih se Njegosa....Koliko istine u njegovoj pomenutoj  misli… Koliko smo u zivotu I sami imali bitaka u kojima srcanost pobedjuje…Samo cisto, plemenito srce neoptereceno mrznjom i pakoscu moze da bude hrabro srce I da pobedi u mnogim zivotnim bitkama…(Verovatno 'neko od gore' ko vidi sve, posmatra i srca... :) )

Prevazici osvetoljubivost, izbegnuti ‘govor mrznje’ voleti I prastati nesebicno - to moze samo veliko srce koje se ne da uplasiti nikakvim trivijalnim ‘dogodovstinama’ koje su uglavnom prisutne u nasoj svakodnevici…

Imati stila I hrabrosti da sa osmehom srcano nosite zivot bez kajanja I pakosti…bez ironije i zavisti, da vam nikada 'komad u tudjoj ruci' ne izgleda veci vec da slavite i postujete onaj u svojoj ruci ne vireci u 'tudja dvorista...' :)

A toliko smo toga prosli, videli, doziveli… Toliko se stvari izdesavalo… To nije ni morao da bude boj vec niz dogadjaja u kome nema porazenih ili pobedjenih, vec onih sa vecim ili manjim srcem…Nije meni ni trebalo da odem na kraj sveta, upoznam ljude sa razlicitih meridijana, govorim cetiri jezika i vratim se ovde, da bih shvatila tu 'kardiolosku' sustinu zbivanja...

Meni su u zivotu uvek bila draga I sveta neka dugogodisnja prijateljstva, koja bas izviru iz srca...… U njih sam unosila celu sebe I nisam se pokajala…Ostala je poznata istina: ‘Pravi prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a I dalje te voli…’, tj. onaj koji ima veliko, toplo srce puno razumevanja…I uvek su prijateljski nastrojeni I plemeniti ljudi bas svojim srcem pobedjivali, a oni ‘s’ druge strane’ bez obzira na ‘svijetlo oruzje’ upadali u ‘jame’ kojie su drugima kopali….(U nedostatku srcane sirine zaglavljivali su se u sopstvenim 'pretkomorama') 

S’ obzirom da sam oduvek bila okrenuta knjizi mene je sredina uglavnom dozivljavala kao svestranu intelektualku raskosnog kalibra, neki su me cak percepirali I kao ‘lepoticu’, ha, ha… (ne zalim se, ukusi su razliciti, ‘lepota je u oku posmatraca…’), ali ja znam svoju tajnu, to je bilo I ostalo -   to siroko, dobronamerno, pa I hrabro srce koje je mnoge situacije nadvladalo I u nedostatku ‘svijetlog oruzja..’

Ja, kao veciti optimista uvek sam gledala sve sa svetle strane I svuda ostavljala radost sopstvenog srca… Naravno kao I u svakom zivotu naidju situacije koje ne mozete da konzumirate radosni, ali I tada treba ostaviti prostora I vremena sopstvenom srcu da svojom velicinom, sto bi se narodski reklo I to ‘preboba’… 

Zato I sada u ovim ‘smutnim’ vremenima’ kada ima mnogo ‘mrzitelja’ okolo I kada je na zalost mnogima nepoznata ona cuvena Andriceva misao; “Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti da bi imao iluziju da je sebe uzdigao..’ ja I dalje osecam bezgranicno covekoljublje I prastanje, puna sam onog cistog, hriscanskog; ‘voleti I one koji vas mrze..’ I glas dajem svakom toplom, plemenitom, neosvetoljubivom, dobronamernom srcu, (a takvo srce je uvek i hrabro) bilo odakle da dolazi, jer ono kako na pocetku rece mudri Njegos pobedjuje I bez mnogo ‘svijetlog oruzja…’ :)

Lepo je biti I sam mudar I pisati svoje ‘crtice’ pored puta, (u stilu: U sebi nalazim unutrasnji mir I prastanje, volim ljude, prirodu, zivot...Verujem u sve lepo oko sebe; mladost, dobrotu, radost...Iako su me cesto 'prodavali ispod cene, ja i dalje bezgranicno verujem ljudima...'ali u ovim godinama mi najvise prija ‘tihovanje’ kada se druzim najvise sa sobom, pisem, citam… ispunjena , srecna I zadovoljna svojim bivstvovanjem…(s' obzirom da je moj zivot jedno vreme bio velika avantura o kojoj bi mogla da se napisu bar tri 'bestsellera', sada mi vise prija mir...): ) Medjutim moje misli kao obicne, anonimne osobe (jedne Lane, ha, ha...) ostaju poput pesme: ‘Po meni se nista nece zvati… Prijatelji bivsi, prijatelji buduci, pamtite me po pesmama mojim…’  Zato je lepo  procitati mudrosti nekih hrabrih I umnih zena koje ce ostati upamcene u knjizevnosti i istoriji….

“Žena je poput vrećice čaja. Ne možete da kažete koliko je jaka dok je ne stavite u vrelu vodu.”

Elenor Ruzvelt

„Zahvalna sam svima koji su kroz moj život prošli i ostavili svoj trag… Upoznala sam sve što ljudsko srce treba da zna: poraze i uspehe, stid i bol, ljubav i gubitke, zablude i osvešćenja i, baš zbog toga, verujem da je vredno živeti, hteti i smeti, ne strahujući od onog što čeka…”

Ovim rečenicama Mira Stupica završava svoju knjigu „Šaka soli”.

“Pitaćeš me: da li mi je teško u zemlji kamenja, leda i siromašnih ljudi? Pitaćeš me: zašto sam opet na severu kad ima krajeva gde se gazi cveće, gde sunce i stenu može da užari, i čoveku pravo u srce sija! Zašto! Zato što volim muku i anatemu. Volim kad treba skakati za svaku mrvicu života i uspeha. Volim kad čoveka iz dana u dan glođe neki strah, a čovjek se ume isceliti; kad mu aveti svaki dan nešto uzmu, a on se ume odreći. Volim onoga koji kamen ore a ipak ima hleba. Onoga koji kaže da je sramota uvući jedrilo kad zatrube vetrovi i bure, i koji otvorenih očiju sme da gleda kako u peni talasa kotrlja brodolom...”

Isidora Sekulić

“Lepota je unutrašnji osećaj koji se vidi u ljudskom pogledu…
# Kada si majka, nikad nisi sama sa svojim mislima. Majka uvek mora da misli dvostruko, jednom za sebe, a drugi put za svoje dete.
# Nikad nisam pokušala da zaboravim detalje iz prošlosti, iako su neki bili bolni. Ne razumem ljude koji se kriju iza svoje prošlosti. Sve što proživiš ti pomaže da postaneš osoba kakva si sada.
# Ići napred u teškoj profesiji iziskuje veru u sebe. Zbog toga neki ljudi sa osrednjim talentom, ali sa velikim unutrašnjim pogonom idu mnogo dalje od ljudi sa daleko superiornijim talentom.
# Ako nikad nisi plakao, tvoje oči nikad ne mogu biti lepe.
# Greška je ako mislite da, kada završite sa školom, nikada više ne morate da naučite nešto novo…” Sofija Loren

“Ljubav i energija su najvece vrednosti naseg bica, raspravljati sa besnim, punim mrznje i zavisti znaci raditi protiv svog zdravlja i duse…” Isidora Bjelica

Davnih devedesetih, kako ja imam obicaj da kazem, u nekom ‘proslom zivotu’ kada smo odlazili na Novi Zeland ja sam se rastajala sa gimnazijom u kojoj sam sazrela prvo kao djak, a zatim kao profesor, sa divnim kolegama I prijateljima, sa predivnim djacima… Tamo sam ostavila lepe uspomene, svoje ‘suncokrete’ I svakako deo svog srca… U to vreme neposredno pre puta dobila sam jednu divnu knjigu “Biseri mudroasti” (sakupila Jasmina Puljo), od svog omiljenog odeljenja drugog SM (drugi razred, odeljenje talentovanih ucenika tzv. specijalno matematicko, radili su po program Matematicke gimnazije I ja sam im predavala analizu…) Na pocetku knjige je dirljiva posveta koju sam godinama setno citala I kojoj se uvek I ponovo vracam:

“I kada jednog dana budete dozivali uspomene, setite se da ste nekada, u jednom gradu imali jedno malo odeljenje koje ce Vas se uvek secati,

Ne zaboravite nas

Vase II SM”

Naravno da ih nikada nisam zaboravila, ali vreme je ucinilo svoje, danas su oni formirani ljudi koji imaju porodice I decu osnovno-skolskog uzrasta… Mnogi od njih su doktorirali prirodne nauke I rade sirom sveta (London, Njujork, Berlin…) Skoro svi su zavrsili fakultete…

Nisam sumnjala u njihove akademske sposobnosti, bilo je to najtalentovanijih petnaestak ucenika iz celog regiona… ali se nadam da su zadrzali ono sto mi je takodje bilo veoma drago kod njih: ljudskost, plemenitost, dobronamernost, lepo vaspitanje…

U pomenutoj knjizi su dubokoumni ‘biseri’ poznatih knjizevnika, naucnika…Evo jednog od njih:

‘Skroman covek je uvek vedar, dok u srcu oholog coveka vlada zavist I gnev.’ (Thomas  Kempis)  

Medjutim, vremena su se promenila, dok je tada bila popularna svila kao tanani prirodni materjal koji se nosi u vreme neznosti I covekoljublja, danas preovladjuje grubi teksas, pogodan za mocvarne predele…

Tako da se ja necu vracati na pomenute ‘Bisere mudrost’ vec cu da citiram tzv. ‘Bisere iz malog mozga…’ skupljane kojekuda u obliku aforizama i anegdota koji su pogodniji za danasnje vreme:

“-Sta radis?

-Gledam svoja posla, sto I tebi preporucujem…”

‘Ko me voli, voli, a ko me mrzi, dzabe se nervira…ha, ha…’

‘Ne treba zaliti za propustenim prilikama, one ustupaju mesto necemu jos boljem sto dolazi…’

‘Ironija je oruzje slabica’

‘Neko to od gore prati sve…’

‘Vuk je vuku covek…’

‘-Komsinice, sta ima novo kod mene…

-Ju, zar mene pitas, ne znam ociju mi…’

‘BOLJIMA SE TESKO PRASTA…’

‘Hej, haj bas nas briga, vozamo se na ‘taljiga’ zavidi nam neki sitan svet…’

‘E, moja Daro, sto si naivna, nista nije slucajno…’ (Ilija Cvorovic, ‘Balkanski Spijun’)”

“Soko zove orla, prijem… Orao pao, prijem…” (pomenuti Ilija)

‘-I znas sta Pankovicu, ovde me samo klevecu… Zovi naseg advokata, da o’ma dodje….

-Ne moze sefe odmah da dodje, on je na Kopaoniku..

-Il ga ja placam da se vere po planinu… kazi mu da sidje s’ planinu I o’ma dodje…’ (Srecko Sojic)

-I ja bi na neki koktelcic s njegovu esenciju… (pomenuti Soic)

A tek biseri iz apoteke: ‘Daj mi bombone za seks, lek protiv glave i Pavelićevu mast! Daj I nesto za zeludac, moze I za jetru, I ona me zeza…, ma i ledja me 'otkidaju'... Ma, daj sve sto moze bez recepta, da mi se nadje, a ti mala uzmi sta volis da pijes, stavi na moj racun…’ 

“ Samo vas gledamo… analizu ce dati ekspertiza…” :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom