zvezdano nebo

MI CEMO UVEK IMATI PARIZ...

lana52 | 25 Februar, 2017 17:37

Ja volim Novi Zeland I njegove gradove (posebno  Auckland), jer sam tamo zivela skoro deceniju I vezuju me neke divne uspomene, volim Australiju s’ obzirom da mi je tamo sin, bila sam ocarana njihovom Zlatnom Obalom… Sa zadovoljstvom se secam San Franciska, svetlosti ogromne jelke na ‘Union square’, parka oko ‘Golden Gate’ I dr. Prijatno mi je bilo u mnogim evropskim gradovima Rimu, Londonu, Pragu, Cirihu, Istanbulu I td.Predivno je bilo cekati Novu Godinu na Trgu SV. Marka u Veneciji.... Ali Pariz je nezaboravan… Bas kao u citatu:
“Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”

Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: JELISEJSKA POLJA, TRIJUMFALNA KAPIJA, PANTEON, AJFELOVA KULA,  LUVR, OPERA GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni….. Od svega zastaje dah… Pariz je bajka kojoj se vracamo u mislima i ka osto je rekao Hajne : “Pariz je zapravo Francuska, Francuska je samo periferija Pariza…” (Pariz je uvek dobra ideja...)

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

PAPARACI...

lana52 | 25 Februar, 2017 16:44

Slucajno, premotavajuci tv kanale da pronadjem vremensku prognozu koja me iskreno na tv najvise zanima... naidjoh na neku emisiju: 'Paparaco lov...' koja je prikazivala jedan dan u zivotu skoro razvedenog para Lecic (Nine i Leke)... Pratili su ih 'u stopu', i gde idu, i sta rade, i kako se pozdravljaju sa detetom i sve ostalo.... Tim kamerama nista nije promaklo, njihovi automobili, gestovi, izrazi lica, susreti, rastanci i sl.

Posle toga dadose prilog o razmiricama Verice Rakocevic i njenog mladog izabranika Veljka opet pred kamerama... I ja dalje i ne gledah, uhvatih Bogu hvala vremensku prognozu... 

Posle uhvacenog delica te emisije ja odahnuh i zahvalih se na svom zivotu u potpunoj anonimnosti... Sada tek vidim kliko moj anonimni zivot ima prednosti, mogu da radim sta hocu, da idem gde hocu, da se vidjam i rastajem s' kim hocu i niko ne zna... Mogu , ako hocu da nastavim da budem nekadasnja 'mala od skandala' i nikom nista...

Tako srecna i zdovoljna poceh da uzivam u svojoj slobodi i privatnosti.... A, sta mi je sve 'na pameti', ehhh... krecem u nove avanture, a da to niko ne zna, ha,ha...

U potpisu: 

Anonimna intelektualka :)

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

'Don't bring a knife to a gunfight...'

lana52 | 25 Februar, 2017 10:22

Decje pesmice su pravo cudo... U njima ima toliko krilatica i latentnih istina... Mene je oduvek odusevljavala ona:

'Ima jedna pecina stroga, u kojoj zivi Baba Roga... A ja sam valjda razumete jedno veoma HRABRO dete, pa sam resio upravo stoga da prizovem kosmicke sile i Baba Rogi pokazem Boga.... Nudim joj limun, nudim joj krusku, a ona ni da pokaze njusku... Da li postoji il ne postoji uglavnom Roga se mene boji....'

Na kraju kada je Roga pomalo pocela da se pomalja iz pecine bila je toliko konfuzna i nepripremljena sa nekim 'otrcanim' metodama zastrasivanja dece, da joj je pomenuto hrabro dete iz pesmice, koje je medjuvremeno ucilo i engleski, porucilo uz osmeh:

'Ehh, Rogo, why did you bring a knife to a gunfight ? "

Tako je dete pobedilo Baba Rogu (pomogle su tu i pomenute kosmicke sile, da ne gresimo dusu :)  i Roga probala, probala... vikala, glumatala, saputala, prozivala, podmetala, presvlacila se, oblacila, precesljavala, prepipavala, dozivala, i na kraju sta ce onako vec postarela i obolela od tolkih pokusaja da zastrasi hrabro dete povukla se u svoju pecinu.... i tu ceka sta ce da je snadje.... A, pitate se sta radi dete... Dete, ko i svako hrabro dete, raste, raduje se zivotu i vise i ne razmislja o Baba Rogi... ehhh I dete naucilo znanje, ha, ha....

Ko razume shvatice, a ima ih i bistrih... :) (To su oni sto umeju da tumace sifre Njusicevih telegrama; 'Plava riba, kljukana dinastija... svastikin but...STOP...' :) )  

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb