zvezdano nebo

U PROLAZU...

lana52 | 18 Avgust, 2020 10:59

Skoro odem 'maskirana' da nesto zavrsim…Zazvoni mobilni…Zove me drug da mu prepricam deo omiljene TV serije koju je kaze juce propustio… Hodajuci nesto sporije nego obicno, nesvesna okoline ja poceh ‘priču’…Posle nekoliko minuta pridje mi nepoznata zena, ‘crvena u licu’, ocigledno na nekoga ljuta ili necim povredjena I bez persiranja viknu: ‘Il ti to o meni pricas…’ (Pomislih u sebi: ‘Eto nevolje, ova se prepoznala u onoj ‘pakosnici’ iz serije…. ) Ljubazno odgovorih: “Izvinite gospodjo, ja Vas prvi put vidim u zivotu, a kamoli da o Vama nesto pricam…” Drug, zbunjen, sa druge strane slusalice, cuo konverzaciju I dade mi savet: “Kazi joj da onaj ko prisluskuje tudje razgovore nikad ne cuje nista lepo o sebi” S’ obzirom da je ‘ljubaznost moje srednje ime”, ja ne prenesoh poruku mudrog drugara, uvek spremnog na ‘doskocice’ vec se uz jos jedno izvinjenje I osmeh udaljih od pomenute ‘nesretnice’… Po ko zna koji put pomislih, sta to ljude tera da ‘vire u tudje dvoriste’, ‘slusaju tudje razgovore’ I sl. mora da je to neka njihova velika licna nevolja I frustracija…Ima tu I onoga: ‘Boljima se tesko prasta..’ ali treba ici dalje uzdignute glave ne izgubivsi ni delic sopstvene plemenitosti, lepog vaspitanja, ljubaznosti, ali I dostojanstva… SVE SE TO DESAVA U PROLAZU…