zvezdano nebo

DOBROTA ILI NEKA DRUGA OPCIJA-ODLUCITE SAMI..:)

lana52 | 28 Jun, 2018 18:21

UVEK GLASAM ZA DOBROTU…BOG MI JE SVEDOK (INACE NE VERUJEM U DRUGE SVEDOKE…MENI JE CAK JEDNA OSOBA REKLA: "ZNATE< MI SKUPLJAMO SVEDOKE>"JA SAM POMISLILA:'PA, SKUPLJAJTE, KO VAM BRANI...'), DAKLE, KAKO REKOH, BOG MI JE SVEDOK DA SU MI MISLI, NAMERE, DELA, SNOVI… ISPUNJENI DOBROTOM…JA DRUGIH OPCIJA NEMAM I NE ZELIM DA IMAM…:)

A evo sta nauka kaze o dobroti: ‘Istrazivanja pokazuju da dobri ljudi imaju bolje mentalno zdravlje, žive duže i zdravije….’

“Sokrat je smatrao da se vrlina može naučiti, da je vrlina znanje. To znači da mi nismo rođeni sa nekim ograničenim kapacitetom za dobrotu, već da je tokom života razvijamo i neprestano učimo šta je to što je dobro i kako možemo da delujemo u pravcu razvoja svoje dobrote. Zanimljivo je da ovaj stav odgovara i današnjim zagovornicima humanizma koji smatraju da vrlina i ljubav nisu nešto što je naprosto dato, već da smo pozvani da te osobine razvijamo….

Hrišćanski filozofi su smatrali da je vrhunsko dobro Bog i da je zadatak čoveka da se tom dobru približava, kroz voljenje bližnjeg i vrlinski život. Sličnog mišljenja su bili i filozofi etičari, kao na primer Kant, koji je zagovarao život sa što više vrlina…

Postoje ljudi za koje kažemo da su dobre osobe. One imaju neke zajedničke osobine kao što su: tolerantnost, razumevanje za druge, nesebičnost, iskrenost, osjećajnost, integritet. Znate da vas neće zlonamerno povrediti. Možete da im se poverite. Čak iako vas ne razumeju potrudiće se da budu pored vas. Ima takvih…

Dobrota se druži i sa drugim vrlinama: ljubavlju, osećajnošću, poštenjem, hrabrošću. Ipak, ima onih koji će reći da nije ni lako ni dobro biti dobar. Da će nas iskoristiti, da živimo u vremenu surove individualnosti, da postajemo narcisoidni i hladni, da je bolje da se okoristimo nego da pružimo itd.

Na nama je da učimo, utvrđujemo i otkrivamo šta je, gde i kada odgovarajuće da bismo bili u skladu sa svojim najvažnijim vrednostima, posebno ako je dobrota među njima. Na primer, ako ogovaramo, to često znači da osećamo zavist, a umesto da sebe popravljamo, mi druge pokušavamo da na taj način omalovažimo da bi nama bilo lakše, makar malo. A tako samo sebe još više zatrujemo. Dobrota nekada zahteva napor i promenu, što nam ne pada lako. Hoćemo sve i odmah i nemamo strpljenja da se menjamo nabolje postepeno. Da rizikujemo. Kaže se da je mnogima bolje poznato zlo nego nepoznato dobro. I za dobrotu je potreban rizik i put upoznavanja sebe na iskren i nekada neprijatan način….

Dakle, ako smo smatrali ranije da je čovek čoveku vuk i odlučili da ne želimo više tako da mislimo, moramo biti spremni na rizik i neka nova iskustva. A svako novo iskustvo ipak zahteva takozvani „leap of faith“ – skok u veru. To znači da ne znamo tačno kako će nešto izgledati i kako ćemo se mi osećati, ali smo odlučili da to uradimo jer verujemo da će biti dobro…

Po Bibliji je važno da razvijamo dobrotu i prema sebi i prema drugima. Da bismo u tome uspeli možda je korisno da pomenemo tri važne životne okosnice: Prvo, da moramo biti iskreni prema sebi, ko smo, šta želimo, koje su naše mane i vrline, „ono što je istinito je isceljujuće“… Zatim, važno je da naučimo da budemo trpeljivi ili kako se moderno kaže rezilijentni. Kada je neko tolerantan, ne znači da je on „sa svime što se dešava oko njega cool i opušten“, već znači da je naučio da bude trpeljiv, strpljiv, da može da podnese neprijatne stvari…I na kraju važno je da imamo smisao. Smisao je nešto veće od nas samih, za šta se vredi boriti i šta vredi čuvati kod sebe i drugih. Biti dobra osoba je za neke ljude smisao života….”

Kao sto sam istakla u uvodu, ja nemam dileme, za mene je DOBRO-PRIORITET, a vi odlucite sami…:)