zvezdano nebo

PITANJEM NA ODGOVORE...

lana52 | 03 April, 2017 09:25

“Ljubav i energija su najvece vrednosti naseg bica, raspravljati sa besnim, punim mrznje i zavisti znaci raditi protiv svog zdravlja i duse…”

Kada bi mene neko intervjuisao, evo kako bi to izgledalo... :)

“Kada biste dobili priliku da se obratite celom svetu u 30 sekundi, šta biste rekli?”

Odgovor: Rekla bih : ‘Prastajte ljudima I budite plemeniti….’

Da imate sav novac ovog sveta i ipak morate da radite, čime biste se bavili?

Odgovor:’Pa verovatno bih radila isto sto I sada ucila decu, pomagala mladima, volela ljude….’

Da li se bojite smrti? Ako se bojite, imate li razloga za strah?

Odgovor: ‘Ne bojim se… Nema razloga za strah… Ko zivi I radi ispravno zna da ce ona mala masa od 21.-og grama (tako zovu dusu) uvek biti zadovoljna…. Nikada nikome nisam cinila lose, nisam namestala ili uhodila ljude, nisam pisala ‘gnusne stvari’ da se nekome uskrati pravo na egzistenciju I zivot… Nisam se oblacila u boje pakosti , zluradosti, mrznje prema bilo kome na bilo kom kontinentu… Uvek sam bila verna bliskim ljudima, prijateljima, idejama, nikada nikoga nisam izdala, a ako su mene ponekad i izdavali prastala sam sirokog osmeha i otvorenog srca...Prijatele sam volela, (ne)prijatelje postovala i bez ikakvih osvetnickih pretenzija...Postovala sam tudju razlicitost...

Ako sam nekada nesvesno nesto rekla ili uradila sto je moglo drugoga da povredi iskreno sam se I izvinila I pokajala… Dusa mi je cista… ‘Mirise na nebo..’

Šta biste promenili da sada saznate da ste besmrtni?

Odgovor: Nista, trudila bih se, ako se to uopste u ovom svetu moze da jos vise prastam I budem jos ljubaznija I plemenitija…(Praktikovala bih i dalje ono sto moja majka obozava i zivi, a to je: 'Psihologija dobrote…’ )

Recimo da ste pred vratima raja i Bog vas pita:”Zašto da te pustim unutra?”, šta biste odgovorili?

Odgovor: Uvek sam mislila da Ti od gore vidis sve, pa sam odluci… (Zadovoljna bih bila i da me zadrzi u cistilistu... :) )

Kada ćete sami za sebe biti dovoljno dobri? Šta treba da se desi pa da sebe u potpunosti prihvatite?

Odgovor: Nista vise ne mora da se desi, u ovim recimo ‘najboljim godinama’ sam sve sto sam zelela zaokruzila privatila sebe ovakvu kakva sam, pomirila se sa sobom... dok sam u mladjim danima mozda mislila da bih mogla da budem jos lepsa, jos vrednija, jos obrazovanija…jos, sada nemam takve zahteve, volim sebe bas ovakvu kakva sam, a ko me od preostalog dela covecanstva jos voli, postuje ili ne voli, to je vec njihova privatna stvar, to me ne zanima…. (misljenje meni nebitnih ljudi za mene je inace nebitno misljenje ili nesto duhovitije: 'KO me voli-voli, a ko me mrzi dzabe se nervira... :) )

Da li je zemlja u kojoj živite zemlja po vašoj mjeri?

Odgovor: Ja zvanicno imam dve domovine… Ali naravno mnogo volim ovu u kojoj sam rodjena I odrasla… Ona je lepa I meni draga… Naravno u zivotu ne moze uvek sve da nam bude po ‘najboljoj meri’ ali ni mi sami nismo savrseni, zato prihvatam stvari onakvim kakve jesu I verujem da ce uskoro da bude jos bolje… Meni je ok, ja se ne zalim… Verujem u ljude koji vode zemlju napred...Volim ljude oko sebe i prastam im nesavrsenosti... Optimista sam i znam da pruzim, ali i da prepoznam pozitivnu energiju...U zivotu me najvise i obicno raduju sitnice: lep suncan dan, iskren osmeh na necijem licu, harmonija medju bliznjima.... Mir je najvazniji....EH, sad standard uvek moze da bude i bolji, ali sve treba sacekati strpljivo, raditi marljivo, postovati ljude oko sebe, doprineti slozi i boljitku, mrznjom i destrukcijom se nista ne postize... Da bi zemlja bila uspesna svi ljudi treba da budu vredni, tolerantni i korektni i da pomognu u slozi i ljubavi... Nije zalud receno: 'Samo sloga spasava...' :) Iako postoji kritika treba da bude odmerena i dobronamerna, da se nicije dostojanstvo ne vredja... Treba ziveti i delati u hriscanskom stilu: 'Sto ne zelis sebi, ne cini drugome...'

Šta biste želeli da ljudi pričaju o vama kad odete tamo ‘gde mobilni zauvek nema domet’ (kod nekog ‘gore’ sveca koji tada bude dezurni….)

Odgovor: Kad se to vec jednom desi , za jos jedno 50 godina,(sad sam tek na pola puta...), ja planiram da docekam stotu, ha, ha...Ne moraju nista da pricaju… Bolje da cute…('Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore...') Dosta smo se ispricali za zivota, kako se kaze…("Malo je bilo, a ipak dovoljno i sto smo rekli, i sto smo precutali.." ) Jedino bih volela ako se desi da bas neko ‘pusti suzu’ da ta suza bude od srca, iskrena…. :)