zvezdano nebo

UVEK GLASAM ZA DOBROTU…BOG MI JE SVEDOK (INACE NE VERUJEM U DRUGE SVEDOKE…MENI JE CAK JEDNA OSOBA REKLA: "ZNATE< MI SKUPLJAMO SVEDOKE>"JA SAM POMISLILA:'PA, SKUPLJAJTE, KO VAM BRANI...'), DAKLE, KAKO REKOH, BOG MI JE SVEDOK DA SU MI MISLI, NAMERE, DELA, SNOVI… ISPUNJENI DOBROTOM…JA DRUGIH OPCIJA NEMAM I NE ZELIM DA IMAM…:)

A evo sta nauka kaze o dobroti: ‘Istrazivanja pokazuju da dobri ljudi imaju bolje mentalno zdravlje, žive duže i zdravije….’

“Sokrat je smatrao da se vrlina može naučiti, da je vrlina znanje. To znači da mi nismo rođeni sa nekim ograničenim kapacitetom za dobrotu, već da je tokom života razvijamo i neprestano učimo šta je to što je dobro i kako možemo da delujemo u pravcu razvoja svoje dobrote. Zanimljivo je da ovaj stav odgovara i današnjim zagovornicima humanizma koji smatraju da vrlina i ljubav nisu nešto što je naprosto dato, već da smo pozvani da te osobine razvijamo….

 Hrišćanski filozofi su smatrali da je vrhunsko dobro Bog i da je zadatak čoveka da se tom dobru približava, kroz voljenje bližnjeg i vrlinski život. Sličnog mišljenja su bili i filozofi etičari, kao na primer Kant, koji je zagovarao život sa što više vrlina…

Postoje ljudi za koje kažemo da su dobre osobe. One imaju neke zajedničke osobine kao što su: tolerantnost, razumevanje za druge, nesebičnost, iskrenost, osjećajnost, integritet. Znate da vas neće zlonamerno povrediti. Možete da im se poverite. Čak iako vas ne razumeju potrudiće se da budu pored vas. Ima takvih…

Dobrota se druži i sa drugim vrlinama: ljubavlju, osećajnošću, poštenjem, hrabrošću. Ipak, ima onih koji će reći da nije ni lako ni dobro biti dobar. Da će nas iskoristiti, da živimo u vremenu surove individualnosti, da postajemo narcisoidni i hladni, da je bolje da se okoristimo nego da pružimo itd.

Na nama je da učimo, utvrđujemo i otkrivamo šta je, gde i kada odgovarajuće da bismo bili u skladu sa svojim najvažnijim vrednostima, posebno ako je dobrota među njima. Na primer, ako ogovaramo, to često znači da osećamo zavist, a umesto da sebe popravljamo, mi druge pokušavamo da na taj način omalovažimo da bi nama bilo lakše, makar malo. A tako samo sebe još više zatrujemo. Dobrota nekada zahteva napor i promenu, što nam ne pada lako. Hoćemo sve i odmah i nemamo strpljenja da se menjamo nabolje postepeno. Da rizikujemo. Kaže se da je mnogima bolje poznato zlo nego nepoznato dobro. I za dobrotu je potreban rizik i put upoznavanja sebe na iskren i nekada neprijatan način….

Dakle, ako smo smatrali ranije da je čovek čoveku vuk i odlučili da ne želimo više tako da mislimo, moramo biti spremni na rizik i neka nova iskustva. A svako novo iskustvo ipak zahteva takozvani „leap of faith“ – skok u veru. To znači da ne znamo tačno kako će nešto izgledati i kako ćemo se mi osećati, ali smo odlučili da to uradimo jer verujemo da će biti dobro…

Po Bibliji je važno da razvijamo dobrotu i prema sebi i prema drugima. Da bismo u tome uspeli možda je korisno da pomenemo tri važne životne okosnice: Prvo, da moramo biti iskreni prema sebi, ko smo, šta želimo, koje su naše mane i vrline, „ono što je istinito je isceljujuće“… Zatim, važno je da naučimo da budemo trpeljivi ili kako se moderno kaže rezilijentni. Kada je neko tolerantan, ne znači da je on „sa svime što se dešava oko njega cool i opušten“, već znači da je naučio da bude trpeljiv, strpljiv, da može da podnese neprijatne stvari…I na kraju važno je da imamo smisao. Smisao je nešto veće od nas samih, za šta se vredi boriti i šta vredi čuvati kod sebe i drugih. Biti dobra osoba je za neke ljude smisao života….”

Kao sto sam istakla u uvodu, ja nemam dileme, za mene je DOBRO-PRIORITET, a vi odlucite sami…:) 

Evo ima skoro pune cetiri godine (mali jubilej, ha, ha:)) kako sam srela jednog poznanika-tadasnjeg magistra, a sadasnjeg ni manje, ni vise doktora-svaka cast (on je doktor, al ne leci nista, ha,ha) koji mi je, onako magistarski  u SVE upucen, verovatno ni sam ne znajuci koju ce  buducu  lavinu informacija da pokrene rekao: ‘Gledam te, ti si cudo…Slamali su ONI I jace od tebe, a ti se ne das..’!(Ja se jos tada setih NJegosa: 'Tvrd je orah-vocka cudnovata, ne slomi ga al' zube polomi...':)) Tako mi je otvorio oci ili 'probusio' jedno staklo na ruzicastim naocarima koje godinama nosim…I ja sa dosta izgradjenim EGOM bivseg ‘vunderkinda’ i djaka generacije na svim nivoima (vidim sad oni prvi ulaze u muzeje:)) I sa masterom sa engleskog govornog podrucja  ( ‘I mi diploma za trku imamo..’:) ), maltene poliglota, ostala 'znamenja' I da ne pominjem da ne bude: ‘ eto lako je njoj, harizmaticna, vitka,  obrazovana, situirana, prosla celi svet, skolovala I ozenila sina, svestrana, uspesna na mnogim poljima, elokventna (u prevodu ‘sece jezikom’) I sad se jos hvali…’:) Uh, moglo bi tu jos superlative da se doda, ali sam ja skromna, pa se vracam na temu….:)

Dakle, pomenuti ‘naucnik’ otvori meni oci I ja uz pomoc starog drugara  Pere-bezbednjaka (svi se pitaju iz koje je on ‘sluzbe’, a ja odgovorim ‘narodski’: ‘zini da ti kazem’, ha, ha) I jos nekih dobronamernih ljudi iz ‘proslog zivota’ (nisam ni ja bas ‘repa bez korena’:)) otkrih istinu u lancu, u to vreme, cudesnih koencidencija I svakakvih likova od ‘dvojnika’ do ‘bednika’…Da ne otkrivam podatke (Pera bi se drzao Andriceve: 'u cutanju je sigurnost’, a ja 'lanem' I kad mu vreme nije..)...Ukratko shvatih da je to jedna prljava igra-'kvazi lustracija' sitnih I pakosnih, u stvari potpuno izgubljenih I prodanih dusa koji nemocni I frustrirani da bilo sta promene u svojim mizernim zivotima idu po principu: ‘Ajde da ‘slamamo’ dobre, casne, plemenite ljude koji su bili I ostali u svemu bolji I uspesniji od nas..’(Takvih 'vitezova tame' ima odavno u Juznoj Americi...:)) Uvek mi je bila cudna, da ne kazem bolesna ta 'Gebelovska psihologija' mrzitelja koji postoje ne da bi se radovali sopstvenom zivotu nego da bi ziveli komparativno,  mrzeli I ‘slamali’ druge, ne osecajuci pri tome koliko su jadni I sami ‘rastureni u komade’ tj. odavno ‘slomljeni’…(Masala, ko takve uspe da sastavi, svaka mu cast...ehhh..:) Kasnije kad ih od tolike mrznje, nezadovoljstva i besa snadju i neke neprijatnosti oni to pripisuju 'crnoj magiji' i drugim 'glupostima'(gledala me ona vestica 'urokljivim ocima':))..., a ne znaju da su svojim losim cinjenjem prizvali sopstveni urok i  propast... Zalosno je sto ti patoloski umovi u svoje kandze uzimaju I mnoge mlade-neduzne ljude kojima manipulisu…I kako ce sutra te generacije da se zdravo  razvijaju? One ekstremno stare u tim ‘krugovima’ ne bih komentarisala, tu je demencija vec zapocela svoje…I tako shvatih ko su ONI- osobe  bez vizije I ideala,(ovde obrazovanje, materjalno stanje, inteligencija  i uzrast ne igraju veliku ulogu:)- sve ih spaja jedno veliko 'zlo') nauceni samo da mrze I da se svete drugima-razlicitim od njih u ime sopstvenih gresaka, frustracija  I neuspeha…Metode su im uglavnom transparentne (cas se otkriju, npr. Pera-bezbednjak je sa par kolega za nekoliko dana posmatranja tog 'mog okruzenja', skockao ‘mnoge stvari’..., dobro jeste da se njegove kolege neprimetno inflitriraju u odredjene sredine i brze od obicnih ljudi dolaze do informacija...a tu je i tehnika...) Osobe iz tzv. 'Pisi propalo' grupe, zabludelih i zaludelih 'osvetnika'- ha, ha se  ponavljaju  u pokusaju nekih navodno ‘psiholoskih igrica’ koje bi predskolarci bolje izneli…:) (Koriste lazne, pa i prave glumce, perike, prerusavanja i sl. i pokojni Carli Caplin bi im pozavideo na talentu i domisljatosti, a tek kad se dokopaju nekih fraza i kako ONI  to zovu: 'pikanterija', vrte pomenuto do iznemoglosti dok ne popadaju onako jadni i izmuceni  u svoje svetove pilula za smirenje, alkohola, da ne kazem i nekih jacih stvari jer TAKVIMA treba supstanca da prezive dan, a tek noc, tad zovu sebi slicne 'u pomoc'...ha, ha)

Elem, sve je postalo  mnogo lepse, svetlije kada sam ja dobila pomenute informacije , shvatila sve I nastavila da zivim u skladu lepih hriscanskih vrednosti, svesna da ne samo Pera-bezbednjak sa svojom ‘sluzbom’ vec I ‘onaj od gore’ prati sve....'Kad si ogradjen, vodjen Duhom Svetim' (ovo ni moj Duhovnik ne bi bolje srocio:))('Onda dodje i biblijska poslanica:Pazi sta radis jer 'Niko nije izbegao Bozjem gnevu'...) Naravno decenijsko izucavanje Budizma I poznavanje budistickih mantra mi je takodje pomoglo…Nadasve pomaze plemenito, dobronamerno srce spremno da SVE razume I mnogo prasta (prasta, ali ne zaboravlja, nego uci iz iskustva)….Stil zivota da se nikome svesno ne naskodi, a sve sto cini ona druga strana se lako zaboravlja, kad je cista savest i miran um 'gubitak se podnosi lakse od kajanja..':)

Sreca da postoje  PRAVI LJUDI  slicni meni, plemeniti, pravdoljubivi, hriscanski prosvetljeni (a ima ih jos dosta Bogu HVALA, samo u sredini gde ja radim i zivim prepoznajem puno takvih dobronamernih i plemenitih i to mi uvek uliva nadu u DOBRO...Imam neke divne kolege, prijatne susede, postojane prijatelje i oni mi uvek svojim ponasanjem salju poruku da je ziveti lepo...) LJudi  koji cine dobra dela I ne cine nista lose su antipod onima iz gore opisane ‘Pisi Propalo’ grupe, sitnih I zavidnih dusa, spremnih na (ne)dela I pakosti…MI  smo sasvim razliciti  od NJIH, setimo se definicije: ‘Samo dobar covek je psihicki zdrav covek’:), a zna se da dobar covek nece da mrzi I  radi drugima ono sto ne zeli da se cini njemu I njegovim bliznjima, nece da pokusava da 'slama' bilo koga (ima tu I karme, ali o njoj drugi put..) DOBRI LJUDI ne pakoste, ne prete, ne ismejavaju,(setimo se Oskara Vajlda koji kaze: 'Cinizam i i ronija su oruzje slabih'):),  ne cine nista lose drugome iza ledja..., ne stvaraju pakosne, grupne, necasne 'zavere', za njih su LJubav, VERA i Nada svetinje i zivotne konstante... Tako mozemo zakljuciti recenicom iz naslova: “MI smo ovde SVETLOST, a ONI uvelo lisce…:)"

Ja celi zivot zivim BAJKU (ima tu kao I u svakoj bajci I dobrih vila I vilenjaka I zlih vestica I vestaca, kojih je vise, odlucite sami, ha,ha, zavisi iz kog se ugla gleda, a moj je uglavnom ‘ruzicast’...:))

Odgovor na pitanje iz naslova: ‘Lako, kupite kartu u jednom pravcu, promenite nekoliko aviona, preletite nekoliko okeana I posle tridesetak sati ‘uzivanja u letu’ (za ‘uzivanciju’ se staraju ljubazne I nasmejane stujardese, sto bi mali Perica rekao ‘sestra-Dese’) stignete na Zeland (zeleni raj na kraju sveta), budete desetak godina I ponovo kupite kartu u jednom pravcu I vratite se u nas prelepi Beli grad tj. Beograd….

Elem, sta se pre, posle I za vreme tih ‘letova’ desavalo -  to je vec ‘privatna stvar’ dovoljna da se popune dva romana ‘bestsellera’, ha, ha…

Moja biografija je vec  uveliko ‘okolo’ poznata… Dobro dete, djak generacije na svim nivoima, osvaja mnogobrojne nagrade u prirodnim I drustvenim naukama, kao I obicno ‘laje na zvezde’ tj. pobedjuje na mnogim oratorskim takmicanjima… Dete za SVE: matematika, poezija, filozofija, atletika...  I strucnjaci iz pomenutih oblasti preporucuju dalje u savrsavanje u stilu: ‘Mozes da budes Tesla u zenskom obliku ili druga Orijana Falaci ili ovo ili ono, kako to vec sa prognozama o ‘vunderkindima’ I talentovanom decom biva, mozda se 'malo vise I sniva…':) Onda mali skandal-vencanje u dvatesetoj godini, tek da se napravi za tadasnje  vreme sitna ekstravagancija, a onda utabana staza: diplomiranje na jednom od najtezih fakulteta u 23. godini, polaganje strucnog ispita u 25. godini, desetak godina predanog I uspesnog profesorskog  rada sa talentima u prestiznoj gimnaziji, ‘lovorike na sve strane’, osecaj da su ti 'zvezde naklonjene', da te skoro svi vole, da si svuda dobro dosao I omiljen…Naravno, solidan brak, radjanje deteta u 27. godini, divan krug prijatelja u stilu 'dok sunce greje svi su sa tobom…' :) Onda se umesa Remark sa svojim naslovom ‘Nebo nema miljenike’ I pomenuta idila se  prekida odlaskom na ‘kraj sveta’ u lepom pocetku mojih tridesetih godina…Zatim se sve vrtoglavo brzo odvijalo u stilu turbo folka: ‘Prodje leto trideseto, napunih pedeset, ha, ha..’

Skoro decenijski boravak na Novom Zelandu meni je doneo I dobitke I gubitke, sreca vise od ovog prvog…Upoznavanje sa novom kulturom I ljudima iz svih delova sveta, usavrsavanje engleskog jezika, sticanje, zavrsavanje postdiplomskih studija I sticanje master diploma u njihovom srednjoskolskom obrazovanju koja mi je omogucila da dobijem NZ nastavnicku licencu I predajem u njihovim srednjim skolama- naporno, ali I lepo iskustvo… ( U toku studiranja bilo je raznih 'dogodovstina', npr. rad u kazinu na poslovima rulet krupijea i dr...) Na privatnom planu bilo je takodje  raznih desavanja, posle razvoda 12-togodisnjeg braka desila se jedna prelepa romansa koja je potrajala oko cetiri godine do mog povratka u zavicaj… (Kako bi to rekao Balaseic: ‘bila je to ljubav-bas ‘love story’ na nacin nas, nikad necu sresti neku slicnu…ehhh :)’)

Povratak u zavicaj je doneo ‘pros I cons’…Ostalo je iza mene jedno lepo iskustvo, profesionalno usavrsavanje, poznanstvo I prijateljstvo sa izuzetnim, iskrenim I nesebicnim ljudima koji su bili uvek spremni da pomognu, da saslusaju da saosete, da razumeju…divne intelektualne komunikacije u kojima mnogo moze da se cuje i nauci... mnogobrojna putovanja na skoro svim kontinentima, a najvise: Australija, Novi Zeland, Amerika, Azija, Evropa….U medjuvremenu moj, sada vec 27. godisnji sin, je odrastao, stekao svoje obrazovanje u Australiji gde se ozenio, ‘skucio’, gde I sada zivi I radi…Naravno s’ obzirom da je od trece godine odrastao na pomenutim prostorima usvojio je mnogo od njihove kulture I zivotnog stila…

Da se vratim povratku u zavicaj…Stevan Sremac je rekao: ‘Kad jednom negde odete I vratite se posle duze vremena, nikada necete zateci ono isto sto ste ostavili..’ Mnogo stvari se promenilo I ljudi su se promenili ili su oduvek takvi bili, a meni se samo cinilo da su nekada bili ‘idealni’..Naravno nastavio se zivotni stil sa puno lepih, ali I manje lepih trenutaka…Posle obnovljenih kontakata sa dobrim drugarom  iz ‘proslog zivota’ Perom-bezbednjakom saznajem I za likove iz neke ‘Pisi Propalo’ grupe koja kao sprovodi neku ‘kvazi-lustraciju’, ali ne bas uspesno I kao sa svakom ‘sitnom buranijom’ treba postupiti po savetu Marka Tvena: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes IS’…:) ( U stilu: 'Sto je vise kleveta i lazi, zivot mi je miliji i drazi, ili sto je vise onih sto ti pakoste i bave se tobom, a ne sobom  -  znaci da vise vredis..:)  Ja nekada pomislim: ‘pa gde ‘braco I sestre’ u svojim ‘izopacenim delovanjima koje samo bolestan I frustriran um moze da osmisli’  na mene da 'natrcite', ne znajuci da mene od detinjstva prati neka AURA koja je prepoznavala ‘negativu okolo’ I ostavljala poruku: ‘To ste nekad radili, a sad ‘trpite kartu’, pa kom opanci, kom obojci..’ Moje poznavanje Budizma I njihovih obicaja I mantra sa pomenutim nema nikakve veze… (Ko razume-shvatice, a uvek tvrdim osim zlobnih I pakosnih ima I bistrih koji mnoge stvari shvate na vreme..)

Rezimirajuci odgovor na pitanje iz naslova: 'Kako je to otici da zivite na kraju sveta i vratiti se...?' dodala bih: Nisam se pokajala…:) Mozda su neke ‘stvari’ mogle da se odrade na nesto bolji nacin, ali zivot je kao Tamni Vilajet: ‘Ako uzmes kajaces se , ako ne uzmes kajaces se…’:)  I dalje zivim u stilu lepih hriscanskih vrednosti, da drugima ne naskodim (Cesto citiram mudrog Mesu Selimovica: ‘Kako zivim-DOBRO…Srecan sam sto sam vek proziveo, a nikome nisam naskodio, a ono malo stete sto je meni ucinjeno brzo se zaboravilo, gubitak se podnosi, lakes nego kajanje…') Naravno sledim I Biblijsku poslanicu Rimljanima: ‘Ne svetite se sami dragi moji, moja je osveta-kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..’ Tu se kao lajt-motiv provlaci Adric sa onim: 'Sto ne boli-to nije zivot, sto ne prolazi-to nije sreca...’:) kao I ona njegova istina koju pokusavam da usvojim (valjda cu jednom I uspeti): ‘U cutanju je sigurnost’...:) A sad ‘da ne nacinjem ozbiljne teme’: ko sta radi, za sebe radi I to najbolje govori o njemu samom…(neko ostaje upamcen po svojoj plemenitosti i svetlosti koju svuda donosi kao luconosa, a nekome zbog nekih 'nedela' tragovi celog veka 'smrde necovestvom') Ja I dalje volim ljude (cak I kad mi pogresno sude I ponekad se neki I neprimereno ponasaju), trudim se da cinim dobra dela ako mogu, ako ne mogu sklonim se da ne smetam I ne pakostim po principu po kome sam vaspitana: ‘ako neko I mora da strada, nemoj od moje ruke’, a oni ‘s druge strane-vitezovi tame I sl’ moraju da znaju’: ‘ko se maca lati, od maca I strada’, u prevodu ‘ko se necim necasnim bavi, necasno I strada’ jer vazi ona kosmicka istina: ‘Neko to od gore vidi sve...’:) (Njegovo oko je preciznije od najmodernijih kamera, nista mu ne promakne i nista ne moze da se sakrije...)

Na kraju, nikad se ne zna, mozda jednom ponovo kupim kartu u jednom pravcu za neki deo sveta, a mozda I ne, sto bi rekao Sekspir: ‘Najsrecniji je onaj koji zna da podnosi moc sudbinske neizbeznosti...':) Dotle i ovako je dobro, ne zalim se...:)

 “Iz straha da bi Mikulaš mogao da izgradi veći, bolji i lepši sat za neki drugi grad, poslanici su briljantnog časovničara oslepili komadom gvožđa, kako bi bili sigurni da će praški Astronomski sat ostati jedini takav na svetu…”

Cesto se vracam zlatnom gradu-Pragu…Tamo me najvise privlace Karlov most I astronomski sat…

“Sat postavljen 1410. treći je najstariji astronomski sat na svetu i najstariji koji još funkcioniše. Otkad je napravljen, šire se legende o njemu....

Fascinatna procesija figura Hristovih apostola odvija se svaki puni sat. Predvodi je sv. Petar, držeći veliki ključ u ruci. Dve po dve figure se izmenjuju na prozorima, a prate ih sa strane još četiri figure koje prozivaju savest svakog posmatrača. Na jednoj strani su Škrtac koji, procjenjujući težinu kese s novcem koju drži u ruci, predočava pohlepu, a pored njega Umišljenost, prikazana kroz čoveka koji se divi svom liku u ogledalu. Obe figure klimaju glavom u znak samoodobravanja.

Na drugoj strani su Smrt – kostur koji jednom rukom zvoni, a drugom okreće peščani sat, otvarajući i zatvarajući vilicu klima u pravcu Turčina – simbola invazije, koji odmahuje glavom pokazujući da ne želi poći s njim. Simbolično, figura Smrt meri vreme. Figure astronoma, hroničara, filozofa i anđela ostaju nepomične. Nakon pojavljivanja i poslednje dvanaeste figure apostola, zakukuriče pozlaćeni petao i označi puni sat. Prozori se zatvaraju. 

Po mračnoj priči iz petnaestog vijeka, sat je napravio sjajan časovničar Mikulaš iz grada Kadanja, koji je stekao veliki ugled zbog svoje veštine, pa su mnogi gradovi želeli da i njihove trgove krasi veliki astronomski sat.

Mikulaš je odbio da pokaže plan izrade svog remek-dela, ali su glasine o njegovoj popularnosti stigle do praških poslanika.Iz straha da bi Mikulaš mogao da izgradi veći, bolji i lepši sat za neki drugi grad, poslanici su briljantnog časovničara oslepili komadom gvožđa, kako bi bili sigurni da će praški Astronomski sat ostati jedini takav na svetu. (citat sa pocetka teksta)

 Dugo se verovalo da će Pražani patiti ukoliko zapostave Astronomski sat, da će figura skeleta klimanjem glave potvrditi da za Čehe stižu teška vremena i da je jedini spas dečak koji će biti rođen za Novu godinu i oterati zlo..."

Na nasim prostorima je obicaj da se ljudi tese negativnim primerima…Narocito u vreme polaganja skolskih testova, ako neko nesto losije uradi, daju se utesni saveti: ‘Sta ce tebi u zivotu, na primer, matematika…I ja je nikad nisam znao, pa sta mi fali , vidis dokle sam ‘dogurao’ I sl..’(Neki bi najradije vaskrsli pokojnog imperatora Justinijana koji je u srednjem veku spaljivao na lomaci  ljude koji su se  bavili  matematikom, kao ‘vestice’ jer je smatrao da su verovatno ‘demoni’ usli u one koji se razumeju u te komplikovane stvari…’)

Tako se navode primeri materjalnog blagostanja poznatih fudbalera u stilu: ‘Sine, samo ti ‘sutiraj’ loptu, sta ce ti skola..’ ili zestokih momaka: ‘Vidis koliko stanova, dzipova, miliona evra ima, a pitanje je dal’ je I kako zavrsio osnovnu skolu..’ A tek starlete I lokalne ‘pevaljke’-lepe, uspesne, bogate, u jednacini zivota resavaju nepoznate ‘na svoj nacin…’

Sledeci prethodne obrasce ponasanja neki mladi ljudi budu u totalnoj ‘konfuziji’ oko sistema vrednosti…Uspeo ovaj na onaj nacin, uspela ona na ‘poseban’ nacin…Nadju se tu I ljudi bez etickih kodeksa koji vole sve I svakoga da ismejavaju u stilu: ‘Ne moze mi karma nista, jaci sam od sudbine jer imam para, veze, ‘ekipu’  ili nesto drugo…’, a onda kada I takve neki kosmicki zakon ‘cvrkne po glavi’ pitaju se: ‘Sta me snadje, dal’ mi to neko ‘baca magiju..’..”, a ne znaju  da su celog veka mucenici svojim nedolicnim ponasanjem prema drugima  bacali  sami sebi negativnu ‘magiju’ na glavu…

Dakle, da rezimiramo:  bez svega se moze…: I bez znanja, I bez pameti, I bez morala…A ta ‘doguravanja’ u pomenutom maniru su diskutabilna…Kako bi bilo lepo da ljudi vole I postuju jedni druge, da su svesni svojih kvaliteta I nedostataka I da uce mladje da ‘rade na sebi’ u svakom pogledu I u obrazovnom, I u duhovnom I u etickom…kao sto je govorio Cehov: ‘Na coveku treba da je lepo sve I misli, I odelo ,I lice, I dusa..’

Ja, iako sam na svim nivoima skolovanja bila ‘djak generacije’ (danas nepopularno ‘zvanje’), iako poznajem I prirodne I drustvene nauke, govorim nekoliko stranih jezika, uvek saljem poruku mladima da moze I bolje…Na primer, ja ne vozim I nikada nisam imala dozvolu I smatram da je to ‘greska’, da mlad covek treba da nauci da vozi u sastavu svog opsteg obrazovanja…Ne kazem: ‘Ma sta ce ti voznja, vidi mene, ne vozim, a prosla sam ‘pola sveta’  I vidi dokle sam ‘dogurala’, ha, ha..’

Covek treba da bude kompletan, da uci sve, da izgradi pravi sistem vrednosti koji se ne zasniva samo na materjalnom bogastvu…Naravno ne mogu bas svi da budu ‘djaci generacije’, ali mogu ako se potrude da steknu solidno opste obrazovanje, da razvijaju plemenitost, dobronamernost I covekoljublje…Tako vaspitani, dobronamerni I obrazovani ljudi bez zlobe, zavisti I ‘zadnjih misli’ mozda nece postati ‘milioneri’, ali ce casno I zadovoljno proziveti svoj vek bez straha od karme I drugih ‘posasti’…

Znaci rukovodimo se lepom hriscanskom poslovicom: ‘Ne cini drugome ono sto ne zelis da on cini tebi ili tvojim bliznjima..’, obrazuj se za sebe I zbog sebe da jednom, kad vreme prodje, osim novca imas I neku unutrasnju, moralnu satisfakciju, a to dokle ces I kako da ‘doguras’ sam, uz malu pomoc prijatelja, uz dobijeni 'vetar u ledja’ uprkos mnogim vetrovima koji ce da ti duvaju ‘u grudi’, to je vec ‘privatna stvar’… 

“Zašto je kompas važan instrument i u kom smislu se može uporediti sa savešću?

"MORNAR za kormilom upravlja brodom koji seče talase nepreglednog okeana; jedan čovek pešači kroz pustinju; pilot upravlja avionom koji se diže iznad gustih oblaka. Znaš li šta je zajedničko svima njima? Svako od njih bi se mogao naći u velikoj neprilici ako ne bi imao kompas, a naročito ako mu ne bi bili dostupni još neki savremeni uređaji.'( "Kompas je jednostavan instrument s magnetnom iglom koja pokazuje sever. Kada je ispravan i kada se koristi zajedno s preciznim kartama, može nam spasti život. Slicno kao I savest-kada ne bismo imali savest, bili bismo beznadežno izgubljeni….”) 

Mada nisam duboko religiozna verujem u lepe Biblijske citate: “ Setimo se da je Isus rekao: „Ne sudite, da vam se ne sudi“ (Matej 7:1). Niko od nas ne treba da pravi sporno pitanje oko stvari koje se tiču savesti. Svi treba da gledamo kako da u skupštini unapređujemo ljubav i jedinstvo i kako da izgrađujemo, a ne da obeshrabrujemo jedni druge (Rimljanima 14:19). A u Poslanici Rimljanima (19;20) kaze: “Nemojte se svetiti dragi moji, osveta je moja-ja cu se osvetiti, niko nije izbegao Bozjem gnevu, kaze gospod”:)

Bas tako ne treba se sam  svetiti, ima ‘ko od gore prati sve’….U praksi imamo toliko primera ‘neciste savesti’ kada ljudi ohrabreni time sto su kao u zivotu ‘nesto postigli’, recimo imali su par funkcija u nekoj fabrici gde dugo rade, dozvoljavaju sebi ‘sve I svasta’ I mobinguju druge neduzne ljude koji su tu krace, nisu bili na mnogobrojnim funkcijama ali su zbog svojih moralnih,obrazovnih, intelektualnih, pa cak I materjalnih kvaliteta navukli gnev I zavist drugih koji se 'svete' na jadan I nedolican nacin, uglavnom napadaju u paru ili  ‘u coporu’ kao I svi slabici, retko ko je spreman na duel ‘jedan-jedan’ jer tu zna da sigurno gubi….Ironija je inace oruzje slabica, da ne upotrebim neki narodski, jaci izraz..Kada se takvim osobama, ne daj Boze kaze da nemaju bas ‘cistu savest’ zbog tih nedolicnih medjuljudskih odnosa koje podgrevaju godinama oni se ljute I pravdaju, pa I prete..Sto bi Balasevic reko: ‘Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar…’:)

  Ja, licno kao pravi Hriscanin sve prastam I tolerisem jer verujem u kosmicke zakone da se svakome SVE vrati na pravi nacin, bas kako zasluzuje, ali zato moja prijateljica Vanja, bas ne prasta, ona je lepa, obrazovana, samouverena zena koja ‘Popu kaze pop, a bobu-bob” (Znam da je dugo zivela u Africi, pa se prica da nesto 'mantra' sa nekim Vudu lutkucama, ali u to ne ulazim..)Dakle, Vanja ima neki malo neprijatan komsiluk, narocito nekog Djuru koji je jadan vec preziveo neki mozdani udar, a drugi je po njegovom ponasanju  u najavi…Tako da mi isprica kako je skoro rekla Djuri: ‘Cuti, pusti ove ostale babe iz komsiluka, ni ti nemas cistu savest’, nasta se jadni Djura ljutio, ‘hvatao za srce’, a Vanja mu odbrusila: ‘Sta mislis da ja ne znam o toj vasoj ‘pisi propalo’ organizaciji, da se nasmejem, politickoj ‘paraformaciji’ koja se bavi uhodjenjem I provociranjem neduznih ljudi i neistomisljenika…Iz raznih, pouzdanih izvora SVE dobro znam Djuro, a ti pazi, dobro, zena ti je umrla, al imas sestru koja je doduse starija, ali I cerku koja je jos mlada, pa zamisli u buducnosti kada, ne daj Boze, nekome  od njih pocne da se priredjuje ovo sto vi ovde meni priredjujete..’ Ja smirujem Vanju, pusti tu mizernu 'grupicu' i Djuru- stariji je covek, on je svoje ‘odigrao’ a o njegovima neka brine ‘onaj od gore’ a ne ti, svakome ko nema cistu savest sve se kad-tad vrati na pravi nacin po kosmickim zakonima, osetice to i on sam i clanovi 'grupice', a neki su verovatno vec osetili….Ali Vanja nece da cuje, ionako je u ovo vreme ranjiva (otac koga obozava je veoma tesko bolestan, sta cemo star covek-bolest, slabost i godine cine svoje)  I kaze: ‘Zapamtice oni mene.. Ja cu se vratiti u Afriku (tamo je u nekoj zdravstvenoj misiji kao prevodilac), a njima ovde ‘kom opanci, kom obojci’…’Ali, kaze Vanja ima u tom komsiluku I dobrih I finih ljudi ciste savesti, nisu svi kao Djura I njemu slicni…Tim dobrim ljudima koji su mi izasli u susret  cu se oduziti na pravi nacin  da im se dobro- dobrim vrati…Ja ne znam mnogo o pomenutom, o savesti, Bozanstvu, DJuri-('moberu'ha, ha,)  I njemu bliskima, ali znam da imam plemenitu dusu I mirno spavam, svima mislim dobro, (sledim biblijsku poslovicu koja kaze: ‘Ne diraj u coveka, jer je to najveci greh’, znaci  ako zivis ispravno I gledas svoja posla, sacuvaces cistu savest, a to je najvaznije, onda postanes ogradjen, vodjen Duhom svetim…) pa kako bude, ne bih da nacinjem vise ‘ozbiljne teme’, da ih neko ne shvati ‘preozbiljno’ jer svi  sve vec znaju I bez mene: ‘Sve se vraca, sve se placa, kada dodje cas…’:), kad, kome i kako-to je samo pitanje vremena...:) A mi svi I moja prijateljica Vanja I ja I nesretnik  Djura, I njegovi istomisljenici iz 'grupice' poziveli 100 leta u zdravlju I veselju. Ziveli!:) 

GRADOVI U SRCU:U kratkim putopisama opisivala sam delove sveta koje sam posetila u okviru svojih putovanja…Bilo ih je dosta…Ovde bih izdvojila neke gradove koji posle posete ostanu zauvek u srcu….PARIZ je grad koji zadovoljava sva čula, Pariz je inspiracija, a kako reče Hajnrih Hajne: "Pariz je, u stvari, Francuska. Francuska je samo periferija Pariza." 'Četiri pariske destinacije su obavezne: Notr Dam, "Sveto srce", Ajfelova kula i Muzej Luvr…'Ostalo su setnje po mestima koja su  smeštena na Šanzelizeu, Trokaderu, Sen Žermenu...:) (Versaj je svega 25km od Pariza I treba ga posetiti)  ‘Svi putevi vode uRIM’ I nastavljaju pored Fontane zelja di Trevi, Spanskih stepenica, Foruma… do Tivolija koje je u predgradju Rima sa svojim srednjovekovnim zamkovima, predivnim fontanama I nepreglednim parkom….LONDON je grad koji nikada ne spava i koji vam može ponuditi sve (’Ko je umoran od Londona , umoran je od zivota’)..Big Ben, Bakingemska palata, Londonsko oko I td…MADRID -“Iz Madrida u raj…”: Muzej Prado, “Puerta de Sol” (Vrata sunca), Park Buen Retiro…Plaza Major, Kraljevska palata…(uvek sam puna neke Spanije…) BEC- Grad valcera, umetnosti, kulture ('ne kaže se bez razloga “Bečka škola” '):Dvorac Senbrun, katedrala SV. Sefana… I obliznji  SALZBURG koga zovu ‘Rim Svera’sa Parkom Mirabel I Mocartovom kucom …PRAG -‘Zlatni grad’, gde sve odise legendom, setnja po Karlovom mostu ili obilazak Hradcani Zamka, Katedrala Svetog Vida, Kafkina ulica I dr.(150 km od njega je jedna od najlepsih banja sveta-Karlove Vary)..ISTANBUL 'je uzbudljiv, multikulturalan grad prepun znamenitosti': Aja Sofija, Sultan Ahmedova dzamija, Topkapi Saraj, Bosforski zaliv koji spaja Evropu I Aziju….Napoleon ga je nazvao; ‘prestonicom sveta’…A onda tamo daleko, preko okeana divni gradovi kao sto su SAN FRANCISKO sa svojim Uniom trgom, Dokom 39, Ostrvcetom Alkatraz…kao u pesmi: ‘Ja ostavih svoje srce u SF..’, zatim LOS ANDJELES sa cuvenim Holivudom I Beverli Hilsom gde se ‘svako kad dodje bar na kratko oseti pomalo kao ‘zvezda’, LAS VEGAS u kome po otmenim kockarnicama tipa: ‘Cirkus-cirkus’ svako svakoga prati I nista ne prodje neprimeceno….Oko 5 sati leta od San Franciska I stize se u HONOLULU prestonicu Havaja sa svojom carobnom plazom Vaikiki I ostalim ‘cudima’…Ako se nastavi jos dalje stize se do Australije I gradova kao sto je BRIZBEN u kome se uvek nesto desava, bilo na kopnu, bilo na istoimenoj reci I obliznje ‘Gold Coast’ (ZLATNA OBALA-75km od Brizbena) koju zovu ‘okeanski raj’….I na kraju - sam kraj sveta-Novi Zeland I njegov najlepsi I najveci grad OKLAND gde je SVE dozivljaj od setnje glavnom Kraljicinom ulicom do obilaska  Mt Eden- kratera ugasenog vulkana koji se nalazi u srcu grada do obilaska obliznjih ostrva kao sto je Rangitoto ili jednostavno suncanje na gradskim plazama na okeanu…Kao sto je neko nekada snimio film pod naslovom: ‘Vidi Napulj, pa umri’, ja bih nesto slicno ponovila u stilu: ‘Vidi Okland, pa umri’…:)   

IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE:

“Ko me jednom proda,nikad više ne može da me kupi…”:) :)”Neko to od gore vidi SVE…”:):) “Ne treba zaliti za onim sto je proslo niti strepeti zbog onog sto jos nije doslo”:) :) “Cini dobro, ne kaj se, cini zlo, nadaj se…”:):) “Ne treba zaliti za propustenim prilikama, jer sve sto je propusteno, propusteno je s’ razlogom da bi ustupilo mesto necemu boljem i kvalitetnijim sto ce doci..”:):) “Nikad ne slusajte svoje strahove jer je sva tajna egzistencije nemati strah”:):) “Videcu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan”:):) (stara Hriscanska poslovica) “Ne zali za prolivenim mlekom, ionako je bilo 3/4 vode”:):) “Ne svetite se sami dragi moji, osveta je moja-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…” :) :) (Biblija, Poslanica Rimljanima) “Boljima se tesko prasta” :) :) “Gubitak se podnosi lakse nego kajanje…” (M. Selimovic):) :) “Zivot je jedno duhovno vojevanje “ (Vladika Velimirovic):):) “Sto se mora desiti, ne moze se spreciti i pobedjuje samo onaj ko zna da ceni moc sudbinske neizbeznosti”:):) (Sekspir) “Ima mnogo cuda i na nebu, i na zemlji, o kojima Vasa visost i ne sanja moj Horacije..” :):) (Hamlet) “Ne znas koliko si jak , sve dok ‘biti jak’ ne postane tvoj jedini izbor”:):) “Kada dobijes Bozju milost, srce ti se ispuni neizrecivim mirom i radoscu i niko ti vise ne moze naskoditi, jer si ogradjen, vodjen duhom svetim…”:):) (Otac Tadej) “Bolje je biti sam nego u neadekvatnom drustvu (bolja je bezbedna distanca, nego neizvesna i opasna bliskost)”:):) “Carpe diem, iskoristi dan, ne veruj sledecem….”:):) “Do naseg oslobadjanja doci ce brzo kada shvatimo da ZLO nema nikakve moci i da DOBRO pobedjuje” :):) “Pobeda se dobija kada je mac u koricama” (Samurajska izreka) :):) “Svaku istinu srca treba proveriti razumom” (Dekart):) :) “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes: ‘IS!’ ”(Mark Tven) :):) “Ako covek ne pronadje ravnotezu u sebi, uzalud ce je traziti bilo gde..”:):) “Ako zlo nece da bezi od tebe, bezi ti od zla…”:):) “U cutanju je sigurnost” ( Andric, treba ga ponekad poslusati, bio je mudar, godinama u diplomatiji, Nobelovac…)):):)”Sto ne boli, to nije zivot, sto ne prolazi to nije sreca…” :) :) “Kada odlazis, ne rusi sve mostove, mozda pozelis da se vratis…”:):) “Divno je biti ZIV, zahvalan sam Bogu za sve sto mi je podario”:):) “Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek”:):) “Odnos prema stvarnosti je vazniji od same stvarnosti”:):)… “ “Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri…”(Meša Selimović):):)”ZVEZDANO NEBO NADA MNOM I MORALNI ZAKON U MENI” (Kant):):)……… “Nikad se nisam kajao za ono što sam prećutao; međutim mnogo puta sam se pokajao što sam dopustio da mi pobegnu reči koje nisam trebao izgovoriti….”:)- Darije, Persijski kralj

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom